Povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu o bračnoj tekovini

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parnici o podeli bračne tekovine. Postupak koji je trajao preko 11 godina bez prvostepene odluke predstavlja kršenje Ustava, uprkos složenosti spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud , Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 182/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5306/02), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz B . je 1. novembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 182/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da se predmetni parnični postupak vodi od 30. avgusta 2002. godine kada je tužilja M.B. podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv njega kao tuženog, radi priznanja prava svojine po osnovu udela u sticanju bračne tekovine; da u parnici koja traje od 2002. godine ni prvostepena odluka nije doneta, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da nadležni sud ignoriše protivtužbu koju je podneo kao i njegov predlog za donošenje privremene mere i vređa pravila postupka o teretu dokazivanja, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje; da se privremena mera zabrane raspolaganja na nepokretnosti u njegovoj svojini, koja traje više od deset godina, pretvorila u meru ograničenja njegovih svojinskih prava, čime mu je povređeno pravo na imovinu; da je sud usvojio predlog tužilje i doneo privremenu meru zabrane raspolaganja na njegovoj nepokretnosti, dok o njegovom predlogu kao tuženog za donošenje privremene mere zabranom raspolaganja na nepokretnostima tužilje sud nije odlučio; da je sud odredio zastoj u postupku i posle deset godina omogućio tužilji da prikupi dokaze kojih suštinski i nema, čime mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Podnosilac ustavne žalbe je zatim detaljno i hronološki obrazložio činjenice koje smatra relevantnim za presuđenje i tok predmetnog postupka. Zahtevao je i naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili soboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 182/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

M. B . iz B . je 30. avgusta 2002. godine podnela Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu, sa predlogom za određivanje privremene mere, protiv bivšeg supruga, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja i podele bračne tekovine. Predmet je dobio broj P. 5306/02.

Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je 21 ročište za glavnu raspravu, na kojima su izvedeni dokazi višestrukim saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem većeg broja svedoka, veštačenjem u dva navrata od strane različitih veštaka ekonomsko-finansijske struke, dok 14 ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka, pet zbog nepostojanja procesnih pretpostavki, dva zbog nedolaska tužilje, dva zbog nedolaska tuženog, jedno zbog promene postupajućeg sudije, jedno zbog dojave o bombi, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jedno jer su se spisi nalazili kod sudskog veštaka.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5306/02 od 15. oktobra 2002. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojena predložena privremena mera tužilje radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, pa je tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe zabranjeno raspolaganje otuđenjem konkretnog poslovnog prostora do pravnosnažnog okončanja ove parnice; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan predlog tužilje za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja zabranom tuženom da na drugi način raspolaže i optereti navedeni poslovni prostor; u stavu trećem izreke je određeno da žalba protiv ovog rešenja ne zadržava njegovo izvršenje.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu Ipv. 126/02 od 12. decembra 2002. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori tužilje i tuženog izjavljeni protiv rešenja o određivanju privremene mere P. 5306/02 od 15. oktobra 2002. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 4. juna 2003. godine podneo protivtužbu radi utvrđenja prava susvojine po osnovu bračne tekovine na određenom stanu i zahtev za isplatu iznosa od 500.000,00 dinara na ime ulaganja u vikend kuću. Zatim je podneskom od 22. marta 2004. godine podnosilac kao tuženi-protivtužilac predložio da sud odredi privremenu meru da se zabrani tužilji-protivtuženoj otuđenje, opterećenje i raspolaganje stanom do pravnosnažnog okončanja parnice, kao i da se ukine privremena mera određena 15. oktobra 2002. godine.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmet je u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde se vodi pod brojem P. 182/10.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 182/10 od 23. novembra 2010. godine konstatovano je da se protivtužba smatra povučenom. U obrazloženju je navedeno da tuženi-protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za 23. novembar 2010. godine, iako je bio uredno obavešten. Podnosilac je zatim 9. decembra 2010. godine izjavio žalbu protiv rešenja o povlačenju protivtužbe.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 182/10 od 15. marta 2012. godine podnosiocu je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto je (stavljeno van pravne snage) rešenje o povlačenju protivtužbe od 23. novembra 2010. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 182/10 od 2. decembra 2013. godine odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca za ukidanje privremene mere određene rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5306/02 od 15. oktobra 2002. godine. Podnosilac je 16. decembra 2013. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja i dalje u spisima nema dokaza o postupanju nadležnog suda.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda u predmetnom ustavnosudskom sporu od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godine i dva meseca, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 30. avgusta 2002. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi i protivtužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, u predmetnom parničnom postupku koji traje već 11 godina i osam meseci, prvostepeni sud do sada nije doneo nijednu meritornu odluku, što samo po sebi predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, iako je predmetni spor relativno složen, jer se odnosi na raspravljanje i utvrđivanje udela bivših supružnika u sticanju imovine i njenoj podeli, što svakako zahteva i sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, to nikako ne može biti opravdanje za dosadašnje trajanje postupka od 11 godina i osam meseci, a u kome nadležni sud nije doneo ni prvostepenu meritornu odluku.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka, jer na dva ročišta nije pristupio iako je bio uredno pozvan, a potom je zbog jednog izostanka sa ročišta prouzrokovao i vođenje postupka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, istovremeno ocenjujući da predmet spora za njega nesumnjivo ima veliki materijalni - imovinski značaj.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred ranijim Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5306/02, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 182/10, te je, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka kao i doprinos samog podnosioca njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu u predmetnom postupku povređena prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da ne postoje procesne pretpostavke za ocenu povrede navedenih ustavnih prava u postupku koji i dalje traje, tako da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena i time nedopuštena.

Stoga je u drugom delu tačke 1. izreke ustavna žalba u pogledu zahteva za utvrđenje povrede označenih prava odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije dostavio nijedan dokaz o pretrpljenoj dospeloj materijalnoj šteti, pa je ocenio da nema osnova za meritorno odlučivanje o tom zahtevu, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu o bračnoj tekovini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti