Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 11 godina i četiri meseca. Uprkos složenosti predmeta, utvrđeni su dugi periodi neaktivnosti suda, što je dovelo do povrede prava i dosuđivanja naknade.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5350/2015
23.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Tot Žolta iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Tot Žolta i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 718/14 (ranije pred Opštinskim sudom u Bečeju u predmetu K. 66/05, Opštinskim sudom u Temerinu u predmetu K. 219/09, Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 3965/10, Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 2914/12 , a zatim pred Osnovnim sudom u Bečeju u predmetu K. 2914/12) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tot Žolt iz Bečeja podneo je 20. Ustavnom sudu, avgusta 2015. godine, preko punomoćnika Nikole Kosanovića, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 718/14 (ranije pred Opštinskim sudom u Bečeju u predmetu K. 66/05, Opštinskim sudom u Temerinu u predmetu K. 219/09, Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 3965/10, Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 2914/12 , a zatim pred Osnovnim sudom u Bečeju u predmetu K. 2914/12).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je krivični postupak, koji se vodio protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, „pokrenut kod Opštinsko g suda u Bečeju 10. novembra 2003. godine podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage“; da je glavni pretres u konkretnom slučaju trajao duže od deset godina; da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku.

Predloženo je da Ustavni utvrdi povredu označenog prava, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu K. 718/14 utvrdio da je Opštinsko javno tužilaštvo u Bečeju podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 258/03 od 10. novembra 2003. godine Opštinskom sudu u Bečeju protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03).

Rešenjem Opštinskog suda u Bečeju Ki. 235/03 od 5. februara 2004. godine određeno je da se sprovede istraga protiv osumnjičenog Tot Žolta. U toku istrage, saslušan je svedok R.K, 28. decembra 2004. godine, doneta je naredba Ki. 235/03 od 28. decembra 2004. godine kojom je određeno saobraćajno veštačenje, kao i naredba Ki. 235/03 od 21. januara 2005. godine kojom je određeno medicinsko veštačenje. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke je dostavljen sudu 19. januara 2005. godine, a nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struje je dostavljen postupajućem sudu 9. februara 2005. godine.

Opštinsko javno tužilaštvo u Bečeju je 17. februara 2005. godine podnelo optužnicu Kt. 258/03 Opštinskom sudu u Bečeju protiv Tot Žolta.

Rešenjem Opštinskog suda u Bečeju Kv. 17/05 od 16. marta 2005. godine odbijen je kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog izjavljen protiv optužnice Kt. 258/03 od 17. februara 2005. godine.

Aktom Kt. 258/03 od 24. marta 2006. godine Opštinsko javno tužilaštvo u Bečeju je urgiralo Opštinskom sudu u Bečeju radi zakazivanja glavnog pretresa.

Krivični postupak protiv podnosioca se vodio u predmetu Opštinskog suda u Bečeju K. 66/05, a glavni pretres je održan 9. maja 2006. godine.

Naredbom Opštinskog suda u Bečeju K. 66/05 od 22. maja 2006. godine određeno je mašinsko veštačenje, a nalaz i mišljenje određenog sudskog veštaka dostavljeni su postupajućem sudu 7. avgusta 2006. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Bečeju od 29. avgusta 2006. godine određeni su troškovi u iznosu od 15.329 dinara D.P. Zavod za sudska veštačenja iz Novog Sada.

Opšinsko javno tužilaštvo u Bečeju je aktom Kt. 258/03 od 11. maja 2007. godine urgiralo radi nastavka glavnog pretresa Opštinskom sudu u Bečeju. Urgencija Tužilaštva je ponovljena 11. decembra 2007. godine.

Glavni pretres zakazan za 19. decembar 2007. godine je odložen zbog sprečenosti branioca okrivljenog.

Naredbom Opštinskog suda u Bečeju K. 66/05 od 30. januara 2008. godine određeno je kontrolno veštačenje, koje će obaviti Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda. Nalaz i mišljenje su dostavljeni sudu 14. marta 2008. godine. Zbog sprečenosti branioca i veštaka M.Ž. odložen je glavni pretres zakazan za 14. april 2008. godine.

Glavni pretres koji je bio zakazan za 20. maj, 23. septembar i 17. novemb ar 2008. godine nije održan, bez navođenja razloga.

Opštinsko javno tužilaštvo u Bečeju je dva puta urgiralo da se zakaže glavni pretres, i to aktima Kt. 258/03 od 18. marta 2009. godine i Kt. 258/03 od 19. juna 2009. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Kr. 102/09 od 29. septembra 2009. godine Opštinski sud u Temerinu je određen kao drugi stvarno nadležan sud na području Okružnog suda u Novom Sadu za postupanje u predmetu protiv okrivljenog Tot Žolta, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika .

Spisi predmeta K. 66/05 su 2. oktobra 2009. godine dostavljeni Opštinskom sudu u Temerinu. Krivični postupak se vodio u predmetu Opštinskog suda u Temerinu K. 219/09. Aktom Opštinskog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 3686/09 od 22. oktobra 2009. godine obavešten je Opštinski sud u Temerinu da Tužilaštvo u Novom Sadu prihvata optužnicu Opštinskog javnog tužilaštva u Bečeju Kt. 258/03 od 17. februara 2005. godine.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 3965/10.

Glavni pretres je održan dva puta, a jednom nije održan.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K. 3965/10 od 21. juna 2010. godine kažnjen je K.G, predstavnik I nstituta „Kirilo Savić“ novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara.

Glavni pretres je održan 29. oktobra 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Su. VII–39–125/10 od 4. novembra 2010. godine odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog za izuzeće predsednika veća – sudije J.B.

Nakon toga, glavni pretres jednom nije održan zbog bolesti predsednika veća, a jednom jeste.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 3965/10 od 13. maja 2011. godine okrivljeni je oglašen krivim da je učinio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i posledično mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od pet godina od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 2994/11 od 23. oktobra 2012. godine uvažena je žalba branioca okrivljenog, te je ukinuta ožalbena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K. 3965/10 od 13. maja 2011. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon toga, krivični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 2914/12, a glavni pretres je održan 26. decembra 2012. godine.

Naredbom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2914/14 od 26. decembra 2012. godine određeno je kombinovano saobraćajno tehničko-mašinsko veštačenje saobraćajne nezgode. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni sudu 19. marta 2013. godine.

Glavni pretres zakazan za 4. jul 2013. godine odložen je na zahtev veštaka, a glavni pretres zakazan za 17. septembar 2013. godine odložen je na zahtev branioca okrivljenog. Glavni pretres od 25. septembra 2013. godine nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Krivični postupak se nastavio pred Osnovnim sudom u Bečeju u predmetu K. 2914/12.

Aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju Kt. 918/14 od 24. februara 2014. godine obavešten je Osnovni sud u Bečeju da to tužilaštvo preuzima optužnicu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 3686/09 od 22. oktobra 2009. godine, a koja je ranije bila optužnica Opštinskog javnog tužilaštva u Bečeju Kt. 258/03 od 17. februara 2005. godine i da ostaje kod činjeničnig opisa krivičnog dela i pravne kvalifikacije.

Aktom v.f. predsednika Osnovnog suda u Bečeju Su. IV 21-4/14-3 od 8. maja 2014. godine naloženo je postupajućem sudiji da predmet K. 2914/12 završi najkasnije do 15. novembra 2014. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 51/14 od 2. juna 2014. godine određen je Osnovni sud u Novom Sadu, kao stvarno i mesno nadležan za vođenje krivičnog postupka u predmetu protiv okrivljenog Tot Žolta.

Krivični postupak se nastavio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 718/14.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 895/14 od 18. septembra 2014. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 51/14 od 2. juna 2014. godine.

Glavni pretres od 22. januara 2015. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenog, branioca okrivljenog koji je blagovremeno obavestio sud da ne može pristupiti na glavni pretres, veštaka iz Instituta „Kirilo Savić“, inženjer a M.Ž. i vešta ka FTN-a, dok je glavni pretres održan 11. marta 2015. godine.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 718/14 od 11. marta 2014. godine okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 328/15 od 16. juna 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K. 718/14 od 11. marta 2014. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao 11 godina i četiri meseca, računajući od 5. februara 2004. godine, kada je postupak pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, do 16. juna 2015. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž.1. 328/15, kojom je postupak pravnosnažno okončan . Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak, čije se trajanje osporava, vodio zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, a nakon stupanja na snagu Krivičnog zakonika, zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Navedeno krivično delo spada u teža krivična dela.

U toku krivičnog postupka bilo je određeno pet veštačenja, od toga jedno kombinovano veštačenje. Takođe, trebalo je doneti odluku o zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku bila takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Međutim, Ustavni sud prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose prvostepeni sud ovi koji su vodili postupak u kome je prvostepena presuda (koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 2994/11 od 23. oktobra 2012. godine) doneta tek 13. maja 201 1. godine, nakon sedam godina i četiri meseca od kada je postupak započet. Drugo, postojalo je više perioda neaktivnosti postupajućih sudova (od 5. februara do 28. decembra 2004. godine, od 29. avgusta 2006. do 30. januara 2008. godine, od 17. novembra 2008. do 30. septembra 2009. godine i od 22. oktobra 2009. do 14. aprila 2010. godine). Treće, od 14 puta zakazivanog, glavn i pretres je održan sedam puta . Četvrto , postupajuće Tužilaštvo je uputilo prvostepenom sudu ukupno pet urgencija , a na koje se sud nije osvrnuo. Peto, podnosilac ustavne žalbe se gotovo redovno odazivao pozivima za glavni pretres, pri čemu nije došao jedanput, a izostanak nije opravdao. Takođe, njegov branilac je blagovremeno obaveštavao sud da ne može da prisustvuje iz opravdanih razloga na glavnom pretresu, pri tome tražeći odlaganje.

Stoga je Ustavni sud, bez obzira na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, činjenicu da su dužini trajanja krivičnog postupka doprineli zahtevi branioca i veštaka da se odloži glavni pretres (a što se ne može pripisati u krivicu podnosiocu, sem glavnog pretresa od 22. januara 2015. godine), te da je naredbom v.f. predsednika Osnovnog suda u Bečeju naloženo postupajućem sudiji da predmet K. 2914/12 završi najkasnije do 15. novembra 2014. godine, kao i da je sud doneo rešenje o kažnjavanju veštaka, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice predugog trajanja krivičnog postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 718/14 (ranije pred Opštinskim sudom u Bečeju u predmetu K. 66/05, Opštinskim sudom u Temerinu u predmetu K. 219/09, Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 3965/10, Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 2914/12, a zatim pred Osnovnim sudom u Bečeju u predmetu K. 2914/12) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, složenost krivičnog postupka, kao i doprinos koji se ogledao u odlaganju glavnih pretresa, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti