Odluka Ustavnog suda o blagovremenosti zahteva za preispitivanje sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbačen kao neblagovremen. Potvrđeno je da se zahtev mora podneti direktno nadležnom sudu, a podnošenje nenadležnom sudu, posebno preko advokata, ne produžava rok.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5352/2011
07.05.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Aleksića iz Vrbasa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalbaNebojše Aleksića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 335/11 od 25. avgusta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Aleksić iz Vrbasa, preko punomoćnika Ljubomira Apro , advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu, 31. oktobra 20 11. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 335/11 od 25. avgusta 2011. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbama član a člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačen kao neblagovremen zahtev podnosioca za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke, što je obrazloženo time da je zahtev podnet neposredno Vrhovnom kasacionom sudu 29. juna 2011. godine, po isteku zakonom propisanog roka.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je njegov punomoćnik, u roku od 30 dana od prijema pravnosnažne presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 3455/10 od 26. novembra 2010. godine, podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke i da je Upravni sud 14. juna 2011. godine doneo rešenje kojim je vratio podnesak od 30. decembra 2010. godine i naložio da se u roku od 15 dana od prijema rešenja uredi podnesak označen kao zahtev za preispitivanje sudske odluke, što je učinjeno 29. juna 2011. godine.

Prema navodima ustavne žalbe, podnosilac je u zakonom predviđenom roku podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke i, nakon toga, „po obavezujućem rešenju precizirani podnesak, takođe u roku“, a Vrhovni kasacioni sud je odbacio njegov „prvobitni“ zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke kao neblagovremen, računajući da je taj zahtev podnet 29. juna 2011. godine, a ne 30. decembra 2010. godine, čime je uskratio podnosiocu pravo na pravno sredstvo.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt , kao i ostalu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, preko punomoćnika Ljubomira Apro , advokata iz Subotice, dostavio je 30. decembra 2010. godine Upravnom sudu – O deljenje u Novom Sadu podnesak s pozivom na broj U. 3455/10, označen kao zahtev za preispitivanje sudske odluke – pravnosnažne presude tog suda U. 3455/10 od 26. novembra 2010. godine. U zahtevu je kao tužilac označen podnosilac ustavne žalbe, a kao tuženi Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova i predloženo da se isti dostavi Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja. Zahtev je primljen u Upravni sud 4. januara 2011. godine.

Upravni sud je rešenjem Ur. 50/11 od 27. maja 2011. godine vratio punomoćniku podnosioca podnesak od 30. decembra 2010. godine i naložio mu da, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja uredi podnesak, na taj način što će se izjasniti koje pravno sredstvo predviđeno Zakonom o upravnim sporovima podnosi. Rešenje sadrži upozorenje da će u slučaju nepostupanja po rešenju suda u ostavljenom roku podnesak biti odbačen.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je 29. juna 2011. godine dostavio Vrhovnom kasacionom sudu podnesak u kome je naveo da je 4. januara 2011. godine podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke – pravnosnažne presude toga suda U. 3455/10 od 26. novembra 2010. godine i da, udovoljavajući rešenju Upravnog suda od 27. maja 2011. godine, ispravlja svoj zahtev koji je prvobitno bio dostavljen Upravnom sudu – O deljenje u Novom Sadu , te ga sada u skladu sa čl. 49. i 50. Zakona o upravnim sporovima, predaje Vrhovnom kasacionom sudu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 335/11 od 25. avgusta 2011. godine odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda – O deljenje u Novom Sadu U. 3455/10 od 26. novembra 2010. godine. Vrhovni kasacioni sud je u prethodnom ispitivanju zahteva našao da je z ahtev neblagovremen, polazeći od toga da se, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik PC “, broj 111/09), zahtev za preispitivanje sudske odluke podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci, odnosno nadležnom javnom tužiocu odluke suda protiv koje se zahtev podnosi. Taj sud je dalje naveo da se iz povratnice u spisima predmeta Upravnog suda vidi da je punomoćnik podnosioca pobijanu presudu primio 20. decembra 2010. godine, a da je zahtev za preispitivanje te presude p odnet neposredno Vrhovnom kasacionom sudu 29. juna 2011. godine, po isteku zakonom propisanog roka. Ocenjujući navode podnosioca iz podneska od 29. juna 2011. godine, taj sud je našao da su isti bez značaja za ocenu blagovremenosti zahteva, jer se , prema članu 51. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, zahtev za preispitivanje sudske odluke podnosi Vrhovnom kasacionom sudu. Zbog navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, kojim je propisano da će sud neblagovremen zahtev odbaciti rešenjem, odlučio kao u dispozitivu.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu .

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, značajne su i odredbe Zakona o upravnim sporovima («Službeni list RS», broj 111/09).

Odredbama člana 20. tog zakona propisano je: da se tužba predaje nadležnom sudu neposredno ili preko pošte (stav 1.); da se p redaja tužbe u obliku elektronskog dokumenta smatra neposrednom predajom sudu (stav 2.); da se t užba može izjaviti i na zapisnik kod suda (stav 3.); da se d an predaje tužbe pošti preporučeno, odnosno dan izjavljivanja tužbe na zapisnik smatra kao dan predaje s udu (stav 4.); da a ko tužba nije predata nadležnom sudu u zakonom propisanom roku, nego drugom sudu ili drugom organu, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka za podnošenje tužbe, smatraće se kao da je blagovremeno podneta, ako se njeno podnošenje drugom sudu ili drugom organu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca (stav 5.) .

Ostalim odredbama istog zakona propisano je: da se zahtev za preispitivanje sudske odluke predaje Vrhovnom kasacionom sudu, na način određen u članu 20. st. 1, 2. i 4. ovog zakona (čl an 50. stav 1 .); da se, kada je stranka fizičko lice, zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata (čl an 50. stav 2.); da se zahtev podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci, odnosno nadležnom javnom tužiocu odluke suda protiv koje se zahtev podnosi (član 51.); da će n edozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice Vrhovni kasacioni sud odbaciti rešenjem (član 53.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravno sredstvo, jer je „prvobitni“ zahtev za preispitivanje sudske odluke podneo u roku propisanom zakonom, a nakon toga je, „po obavezujućem rešenju Upravnog suda precizirao podnesak“, takođe u roku. Podnosilac stoga zaključuje da je Vrhovni kasacioni sud nezakonito odbacio njegov „prvobitni“ zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke kao neblagovremen, računajući da je taj zahtev podnet 29. juna 2011. godine, a ne 30. decembra 2010. godine.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava izrazio sledeće stavove u vezi sa ostvarenjem prava na žalbu, odnosno na pristup sudu:

- da preterano formalističko tumačenje sprečava odlučivanje o meritumu žalbe, što može da povred i pravo na pristup sudu (videti Běleš and Others protiv Češke, stav 69, Zvolský and Zvolská protiv Češke, 46129/99, od 12. novembra 2002 . godine, stav 55. i Ferré Gisbert protiv Španije, 39590/05, od 13. oktobra 2009 . godine, stav 28.);

- da je potrebno oceniti da li se primena zakonskih rokova može smatrati predvidivom za osobu koja je u pitanju, s obzirom na merodavno zakonodavstvo i konkretne okolnosti predmeta ( videti odluke Osu protiv Italije, aplikacija broj 36534/97, stav 35, od 11. jula 2002. godine, Vrbica protiv Hrvatske, aplikacija broj 32540/05, stav 66, od 1. aprila 2010. godine i Majski protiv Hrvatske (broj 2), aplikacija broj 16924/08, stav 69, od 19. jula 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da iz navedenih odredaba Zakona o upravnim sporovima proizlazi: da se, u slučaju kada je stranka fizičko lice, zahtev za preispitivanje sudske odluke p redaje Vrhovnom kasacionom sudu preko punomoćnika iz reda advokata; da predaja tužbe nije u svemu uređena na način predviđen za predaju zahteva za preispitivanje sudske odluke; da se zahtev predaje nadležnom sudu neposredno ili preko pošte, pri čemu se predaja zahteva u obliku elektronskog dokumenta smat ra neposrednom predajom sudu, a dan predaje zahteva pošti preporučeno se smatra kao dan predaje s udu; da se zahtev ne može izjaviti na zapisnik kod suda, niti se zahtev predat nenadležnom sudu u zakonom propisanom roku, može smatrati kao da je blagovremeno podnet, ako se njegovo podnošenje drugom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca .

Iz sadržine osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, preko punomoćnika koji je advokat, podneo zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda – O deljenje u Novom Sadu U. 3455/10 od 26. novembra 2010. godine, da je punomoćnik podnosioca pobijanu presudu primio 20. decembra 2010. godine, a da je zahtev za preispitivanje te presude p odnet Vrhovnom kasacionom sudu 29. juna 2011. godine.

Ustavni sud najpre ukazuje da je uslovljavanje da se zahtev fizičkog lica za preispitivanje sudske odluke predaje preko punomoćnika iz reda advokata, odnosno da stranka koja je fizičko lice ne može sama neposredno da preda zahtev, već to u njeno ime jedino može da učini punomoćnik iz reda advokata , opravdano zbog složeno sti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred Vrhovnim kasacionim sudom, kao najvišim sudom koji štiti prava stranaka . Imajući u vidu da se ovo vanredno pravno sredstvo podnosi preko lica koje pruža profesionalnu pravnu pomoć, Ustavni sud nalazi da je stranka u postupku po zahtevu zaštićena, pored ostalog, i od posledica odbacivanja zahteva zbog nedostatka procesnih pretpostavki za odlučivanje o istom. Po mišljenju ovoga suda, u tome je ratio legis za izostavljanje odredbe stava 5. člana 20. Zakona pri određivanju načina predaje zahteva za preispitivanje sudske odluke (član 50. stav 1. Zakona), jer se podnošenje zahteva nenadležnom sudu za nadležni sud preko punomoćnika koji je advokat, ne može pripisati neznanju, niti očiglednoj omašci podnosioca.

S obzirom na merodavne odredbe procesnog prava i okolnosti predmeta, Ustavni sud ocenjuje da, u konkretnom slučaju, odlučivanje o meritumu zahteva za preispitivanje sudske odluke nije sprečeno preterano formalističkim tumačenje m Vrhovnog kasacionog suda. Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiva ocena Vrhovnog kasacion og sud a da je predmetni zahtev neblagovremen, jer je podnet tome sudu po proteku roka od 30 dana od prijema presude Upravnog suda – O deljenje u Novom Sadu U. 3455/10 od 26. novembra 2010. godine i da je b ez značaja za ocenu blagovremenosti zahteva tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je „prvobitni zahtev za preispitivanje navedene presude dostavljen Upravnom sudu – O deljenje u Novom Sadu u roku propisanom zakonom, imajući u vidu odredbe člana 50. stav 1. i člana 51. stav 1. Zakona o upravnim sporovima . Podnošenjem zahteva sudu koji nije bio nadležan da o njemu odlučuje, podnosilac ustavne žalbe je sebe onemogućio u ostvarenju ustavne garantije prava na pravno sredstvo – da se akt kojim je pravnosnažno odlučeno o njegovom pravu ispita u postupku po vanrednom pravnom sredstvu koje mu je bilo na raspolaganju. Imajući u vidu da je pravna posledica podnošenja neblagovremenog zahteva – njegovo odbacivanje, Ustavni sud ocenjuje da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da Vrhovni kasacioni sud meritorno odlučuje o podnetom zahtevu i da osporenim rešenjem Uzp. 335/11 od 25. avgusta 2011. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredb om člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je, polazeći od iznetog, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US).

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o blagovremenosti zahteva za preispitivanje sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti