Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su redovni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, te da postupak nije neopravdano dugo trajao s obzirom na složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. C . iz Vrnjačke Banje , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. C . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu– Posebno odeljenje Kž2.Po1. 207/13 od 30. maja 201 3. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. C . iz Vrnjačke Banje je , 2. jula 2013. godine, preko punomoćnika M . V, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu–Posebno odeljenje Kž2.Po1. 207/13 od 30. maja 2013. godine, zbog povrede prava iz člana 30. stav 1 , člana 31. st. 2. i 3, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da mu je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu - P osebno odeljenje. Ki.P. 44/09 od 14. januara 2010. godine (koji mu se računa od 12. januara 2010. godine kada je „navodno“ liše slobode), nakon čega je pritvor više puta p rodužavan, poslednji put rešenjem Višeg suda u Beogradu – P osebno odeljenje Kv.Po1. 364/13 od 9. maja 2013. godine (koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 207/13 od 3 0. maja 2013. godine). Podnosilac dalje navodi da mu je pritvor pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku i detaljno iznosi sadržinu osporenog drugostepenog rešenja. Podnosilac smatra da nadležni sudovi sve vreme „zanemaruju činjenicu da se pritvor optuženom M. C. ne može računati od 12. januara 2010. godine, kada je navodno lišen slobode“, već „od oktobra 2009. godine kada je po poternici lišen slobode“ u Sarajevu i dodaje da se od oktobra 2009. do 12. januara 2010. godine nalazio u ekstradicionom pritvoru, nakon čega je po odluci nadležnog suda BiH izručen i predat organima gonjenja u Republici Srbiji. Podnosilac takođe ističe: da „ni u jednom od pomenutih rešenja Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, nema razloga koji ukazuju na potrebu za određivanjem odnosno produženjem pritvora prema optuženom M. C . da bi se postupak nesmetano vodio, i postavlja se pitanje zakonitosti svih tih rešenja“; da sudovi mogu primeniti i druge mere za obezbeđenje prisustva suđenju; da „postupak traje skoro četiri godine, sa glavnim pretresima koji se prekidaju na rokove, van propisanih zakonskih rokova“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu nematerijalne štete , te naloži nadležnom sudu da ponovi postupak po žalbi njegovog branioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno o deljenje se protiv podnosioca i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K.Po1. 249/10, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 17/09 od 12. aprila 2010. godine.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (2. juli 201 3. godine) nalazio u pritvoru tri godin e i nešto više od šest meseci, računajući od 12. januara 201 0. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.P. 44/09 od 14. januara 201 0. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 364/13 od 9. maja 201 3. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 207/13 od 30. maja 201 3. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 364/13 od 9. maja 201 3. godine.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanj e u promet opojnih droga; da su „optuženi M. C . i B.T. opravdano sumnjivi da su pripadnici kriminalne grupe za koju postoji opravdana sumnja da su je organizovali D.Š. i G.S, koji se još uvek nalaze u bekstvu i koji bi optuženima mogli pomoći u skrivanju i bekstvu; da „postoji opravdana sumnja da je ova kriminalna grupa delovala u međunarodnim razmerama te da su optuženi prilikom vršenja krivičnih dela za koja su opravdano sumnjivi da su ih počinili ostvarivali kontakte sa licima u inostranstvu; da je „optuženi M. C . pomorac koji je radi posla često boravio u inostranstvu “, te da navedene okolnosti „nesumnjivo predstavljaju, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva ovih optuženih ukoliko bi se pritvor prema njima ukinuo i oni pustili na slobodu“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „okolnosti da su optuženi M. C . i B.T. opravdano sumnjivi da su u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u dužem vremenskom periodu i to prema navodima optužnice od početka 2008. godine pa do 15. oktobra 2009. godine preduzeli veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, iskazavši na taj način odlučnost i upornost pri izvršenju krivičnih dela za koja su opravdano sumnjivi da su ih počinili ... okolnost da su optuženi D.Š. i G.S, za koje postoji opravdana sumnja da su organizatori ove kriminalne grupe i dalje na slobodi, kao i okolnost da su optuženi M. C. i B.T. osuđivani zbog raznorodnih krivičničnih dela, nesumnjivo predstavljaju, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, okolnosti koje, kao osobite, ukazuju da će optuženi M . C . i B.T. u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ukoliko bi se pritvor prema njima ukinuo i oni pustili na slobodu“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „okolnosti da su optuženi M. C . i B.T. opravdano sumnjivi da su bili pripadnici organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, baveći se prekookeanskim transportom opojne droge kokaina u količini većoj od 2.409 kilograma, čistoće od 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržipggu izuzetno velika, te da je kod jednog od pripadnika ove grupe, i to D.L. dana 20. oktobra 2009. godine pronađen novac u iznosu od 544.430 evra, za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen upravo prodajom navedene opojne droge, budući da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina, te da postoji opravdana sumnja da su upravo od tog novca plaćani tropšovi funkcionisanja ove kriminalne grupe za koju postoji opravdana sumnja da ju je organizovao upravo optuženi D.Š, koji se uprkos svim preduzetim merama domaćih i inostranih organa otkrivanja i gonjenja i dalje nalazi u bekstvu, dakle, ovakav način izvršenja krivičnog dela u pitanju za koje su optuženi M. C . i B.T. opravdano sumnjivi da su ga počinili i za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, i nastupela posledica koja se ogleda u količini opojne droge kokaina većoj od 2.409 kilograma kao i čistoći iste, koja je predmet izvršenja krivičnog dela u pitanju, i koja kao takva može da ugrozi život i zdravlje velikog broja ljudi, su doveli do uznemirenja kako domaće tako i svetske javnosti, a koje uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka ukoliko bi se optužni M. C . i B.T. našli na slobodi “.

Konačno, u obrazloženju osporenog rešenja je istaknuto da je „prvostepeni sud u obrazloženju ožalbenog rešenja u odnosu na svakog od optuženih dao jasne, iscrpne i uverljive razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni“, a da se žalbeni navodi branilaca optuženih kojima se ukazuje na nepostojanje navedenih zakonskih osnova prema optuženima ocenjuju neosnovanim, kao i navodi „kojima se osporava postojanje opravdane sumnje da su optuženi počinili krivična dela za koja se optužnicom tužioca terete, budući da postojanje opravdane sumnje ... proizilazi iz spisa predmeta, dok će utvrđivanje činjenica i okolnosti od značaja za konačno zaključivanje suda o postojanju krivičnih dela u pitanju i krivice optuženih ... biti predmet daljeg toka ovog krivičnog postupka koji se nalazi u fazi glavnog pretresa“.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je posebno istakao i da je „rukovođen iznetim razlozima“ kao neosnovan ocenio predlog „branioca optuženog M. C . da se mera pritvora prema ovom optuženom zameni merom zabrane napuštanja stana ... budući da se, po oceni ovoga suda, a sa napred navedenih razloga, prisustvo ovog optuženog radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka za sada može obezbediti samo merom pritvora“, ukazujući prvostepenom sudu da je „dužan da postupa sa naročitom hitnošću ako se optuženi nalaze u pritvoru“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 2. i 3.) ; da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog: da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina (stav 4.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Stoga Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 31. Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporeno rešenje, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, kao i da je za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 207/13 od 30. maja 2013. godine je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, da se organizatori ove organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu i koji bi podnosiocu mogli pomoći u skrivanju i bekstvu, a da je podnosilac ustavne žalbe pomorac koji je radi posla često boravio u inostranstvu. Navedene okolnosti su, po oceni nadležnog suda , ukazivale da postoji opasnost od bekstva okrivljenog , ovde podnosioca ustavne žalbe.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u dužem vremenskom periodu, i to od početka 2008. godine pa do 15. oktobra 2009. godine, preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, da je ranije osuđivan, koje okolnosti su, po oceni nadležnog suda, predstavljale osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Konačno, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je navedeno da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se okrivljenom stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice izvršenja doveli do uznemirenja domaće i svetske javnosti koje može ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da je podnosilac pripadnik organizovane kriminalne grupi koja je delovala u „međunarodnim razmerama, baveći se prekookeanskim transportom opojne droge kokaina u količini većoj od 2.409 kilograma, čistoće od 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržipggu izuzetno velika“, a koja kao takva može da ugrozi život i zdravlje velikog broja ljudi, te da je kod jednog od pripadnika ove grupe pronađen novac u iznosu od 544.430 evra za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen upravo prodajom navedene opojne droge (budući da su vepggačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina), te da postoji opravdana sumnja da su upravo od tog novca plaćani troškovi funkcionisanja ove kriminalne grupe za koju postoji opravdana sumnja da ju je organizovao D.Š. koji se i dalje nalazi u bekstvu.

Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, da je pomorac koji često zbo g posla boravi u inostranstvu, a da su lica za koja postoji opravdana sumnja da su organizatori te grupe u bekstvu, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tačkom 3) člana 211. stav 1. ZKP. Nadležni sud je u osporenoj odluci argumentovano obrazložio konkretne osobite okolnosti (da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je u dužem vremenskom periodu preduzeo više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, da postoji opravdana sumnja da je iste preduzimao u okviru organizovane kriminalne grupe, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope) koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu.

Konačno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud je u osporenim rešenjima naveo i jasno obrazlažio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (preprodaja 990 kilograma opojne droge kokain visoke čistoće od strane organizovane kriminalne grupe u međunarodnim razmerama, pri čemu se lice koje je osumnjičeno da je organizator ove grupe nalazi u bekstvu), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenom rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da „nema razloga koji ukazuju na potrebu za određivanjem odnosno produženjem pritvora“. Ustavni sud je kao neosnovan ocenio i navod podnosioca da nadležni sud nije razmatrao primenu blažih mera za obezbeđenje njegovog prisustva, a radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, budući da iz sadržine osporenog drugostepenog rešenja nesumnjivo proizlazi suprotno. Sud je posebno imao u vidu navod podnosioca da je se „od oktobra 2009. do 12. januara 2010. godine nalazio u ekstradicionom pritvoru“, te da je u osporenom rešenju „pogrešno“ navedno da mu se pritvor računa od 12. januara 2010. godine. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je, sa jedne strane, prema podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se protiv njega vodi pred Višim sudom u Beogradu K.Po1. 249/10 pritvor određen 14. januara 2010. godine i da se računa od 12. januara 2010. godine kada je lišen slobode, a da podnosilac, sa druge strane, Sudu nije dostavio niti jedan dokaz da je „ekstradicioni“ pritvor na koji se poziva u vezi sa ovde pomenutim krivičnim postupkom.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet) tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku u predmet u organizovanog kriminala. Stoga Ustavni sud zaključuje da je dužina istrage i suđenja, u konkretnom slučaju, opravdana izuzetnom složenošću predmeta, pri čemu podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan period neaktivnosti koji bi mogao da dovede do suprotnog zaključka Suda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležan sud u dotadašnjem toku (do donošenja osporenog rešenja) sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenom rešenju naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću, uprkos činjenici da se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru tri godine i skoro šest meseci do dana podnošenja ustavne žalbe. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je i praksi Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj kod izrazito teških krivičnih dela, kao što su krivična dela organizovanog kriminala, duži periodi pritvora nego u drugim slučajevima mogu biti razumni (videti, na primer, odluke Tomecki protiv Poljske , broj 47944/06 od 20. maja 2008. godine , stav 29. i Luković protiv Srbije, broj 43808/07 od 26. marta 2013. godine, stav 46.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenj em nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti