Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravno sredstvo. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor na obustavu izvršenja, navodeći da protiv odluke o obustavi, kojom se odlučuje o pravu, mora biti dozvoljen pravni lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "M." d.o.o, Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Već a održanoj 13. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva "M." d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 220/14 od 25. marta 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo " M." d.o.o, Beograd , podne lo je Ustavnom sudu, 19. avgusta 2015. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 220/14 od 25. marta 2015. godine i Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32 . stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je predmetni izvršni postupak pokrenut na osnovu izvršne isprave - rešenja o određivanju sudskih penala Privrednog suda u Kraljevu I. 49/14 od 3. marta 2014. godine; da je Privredni sud u Kraljevu najpre usvojio navedeni predlog za izvršenje rešenjem I. 220/14 od 22. jula 2014. godine; da je, postupajući po prigov oru izvršnog dužnika veće tog suda usvojilo prigovor, ukinulo prvostepeno rešenje i vratilo predmet na ponovno odlučivanje; da je, umesto da sudija pojedinac u ponovnom postupku odluči o osnovanosti predloga za izvršenje, postupajući sudija doneo osporeno rešenje I. 220/14 od 25. marta 2015. godine kojim je postupak izvršenja obustavljen; da je podnosilac protiv ovog rešenja izjavio prigovor, koji je osporenim rešenjem drugostepenog veća Privrednog suda u Kraljevu Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine odbačen kao nedozvoljen; da je drugostepeno veće u osporenom rešenju zauzelo pogrešan stav o tome da prigovor protiv rešenja kojim se postupak obustavlja nije dozvoljen, na koji način su podnosiocu povređena označena ustavna prava. Podnosilac od Ustavnog suda traži da utvrdi povrede označenih ustavnih prava i da poništ i osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15 ) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu I. 220/14 od 25. marta 2015. godine obustavljen je postupak izvršenja određenog rešenjem o izvršenju tog suda I. 220/14 od 22. jula 2014. godine, s pozivom na odredbe člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju , navodeći pri tome da je predlog izvršnog poverioca neosnovan, jer je izvršni dužnik u toku postupka dokazao da nije pao u docnju, odnosno da je svoju obavezu ispunio u ostavljenom roku . U pouci o pravnom leku je navedeno da se protiv ovog rešenja može izjaviti prigovor u roku od pet radnih dana od dana prijema istog, IPV veću istog suda .

Izvršni poverilac je na navedeno rešenje izjavio prigovor, u kome je, pored ostalog, istakao da je zahtev za plaćanje sudskih penala osnovan, jer izvršni dužnik nije ispunio svoju obavezu .

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, veće Privrednog suda u Kraljevu je donelo osporeno rešenje Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine , kojim je prigovor odbač en kao nedozvoljen.

U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da je Veće suda odbacilo prigovor kao nedozvoljen imajući u vidu da je odredbom člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju utvrđeno da je prigovor na rešenje dozvoljen samo kada je to Zakonom određeno, a da u slučaju donošenja rešenja kojim se izvršni postupak obustavlja Zakon ne daje stranci pravo podnošenja prigovora; da se o zahtevu izvršnog poverioca za plaćanje sudskih penala već odlučuje u predmetu I. 49/14 koji je u toku .

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da je Rešenjem Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine odbacio ustavnu žalbu C.P.B. p.co ltd izjavljenu protiv rešenja kojim je obustavljeno sprovođenje izvršenja jer podnosilac ustavne žabe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku. Međutim, Ustavni sud je istovremeno konstatovao da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog leka, da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da, saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet radnih dana od dana prijema Rešenja Ustavnog suda, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je, za razliku od podnosioca u predmetu Už-8166/2012, poučen da protiv osporenog rešenja o obustavi postupka može da izjavi prigovor, što je on i učinio, ali je njegov prigovor odbačen kao nedozvoljen rešenjem drugostepenog veća.

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. stav 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, te da se stoga obustavljanjem izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca da namiri potraživanje u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. To ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zaključka, već u formi rešenja, pa je u toj formi i donet akt koji se osporava ustavnom žalbom. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izneo u pomenutom Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine.

S obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek - prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda. Međutim, u konkretnom slučaju podnosiočev prigovor, koji je podnet u skladu sa poukom o pravnom leku , odbačen je kao nedozvoljen osporenim rešenjem drugostepenog veća Privrednog suda u Kraljevu Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine .

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Kraljevu Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu Ipv (I). 43/15 od 14. jula 2015. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja tog suda I. 220/14 od 25. marta 2015. godine , ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda o ispunjenosti uslova za obustavu izvršenja.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi ostalih prava, imajući u vidu da je utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo i da je kao meru otklanjanja posledica učinjene povrede prava poništio osporeno drugostepeno rešenje.

8. Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić,s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti