Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od prijema drugostepene presude. Inicijativa za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ne utiče na rok za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Arsovskog iz Kumanova, Republika Makedonija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stojana Arsovskog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž. 11/10 od 17. februara 2010. godine i presude Okružnog suda u Vranju K. 32/09 od 29. maja 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stojan Arsovski iz Kumanova, Republika Makedonija, podneo je 3. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž. 11/10 od 17. februara 2010. godine i presude Okružnog suda u Vranju K. 32/09 od 29. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž. 11/10 od 17. februara 2010. godine, prema pribavljenim dokazima i navodima samog podnosioca, primio 11. marta 2010. godine, a da je ustavna žalba podneta 3. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Na ovakvo rešenje ne utiče ni činjenica da je podnosilac ustavne žalbe podneo inicijativu tužilaštvu za zaštitu zakonitosti, jer, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti, u krivičnom postupku, ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke, kada počinje da teče rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2164/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Už 4800/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog pogrešnog računanja roka
• Už 2350/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 6/2011: Odbačena neblagovremena ustavna žalba u krivičnom postupku
• Už 1866/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 1688/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku