Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka o troškovima parničnog postupka. Sud je utvrdio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava, već je od Suda tražio da ispita zakonitost osporenih odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća ''LAZANA'' D.O.O. Niš iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

   
Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća ''LAZANA'' D.O.O. izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P1. 998/08 od 21. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 831/10 od 20. oktobra 2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e

    

1. Preduzeće ''LAZANA'' D.O.O. iz Niša je 21. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P1. 998/08 od 21. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 831/10 od 20. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
   
U ustavnoj žalbi se navodi da je prvostepeni sud odlučio samo o troškovima tužioca, propustivši da odluči o troškovima tuženog, kao i da je tužilac uspeo u sporu sa samo 34 %. Podnosilac smatra da je odluka drugostepenog suda nerazumljiva, ''jer niko nije utvrđivao, niti obračunavao srazmeru istih (troškova) u odnosu na troškove tuženog'', kao i da je tuženi opredelio svoje troškove, ali sud o tome nije odlučivao.
   
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
   
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava. Prema odredbi člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava ili slobode za koje se tvrdi da je povređeno.
   
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili ugrožavanju. Samim tim, formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
   
3. U postupku prethodnog ispitivanja dopuštenosti ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi B. S. iz Niša protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate razlike zarade i drugih primanja za obavljeni rad.
   
Osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 998/08 od 21. septembra 2009. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike zarade za obavljeni rad za period od 27. avgusta 2006. godine do 30. novembra 2007. godine isplati ukupno 10.237,01 dinara, i to u novčanim iznosima, bliže označenim u prvom stavu izreke presude. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati 500,00 dinara na ime razlike za isplatu toplog obroka za novembar 2006. godine, sa pripadajućom kamatom, dok je trećim stavom izreke obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike regresa za 2006. godinu isplati iznos od 347,94 dinara sa pripadajućom kamatom. Četvrtim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za prevoz za period od 27. avgusta 2006. godine do 30. novembra 2007. godine isplati ukupno 9.030,00 dinara, i to u iznosima bliže označenim istim stavom izreke, dok je petim stavom izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi na ime dnevnica za vreme provedeno na službenom putu isplati za 2006. godinu 26.400,00 dinara, zatim za 12. juni 2007. godine iznos od 500,00 dinara sa pripadajućom kamatom. U šestom stavu izreke odlučeno je o troškovima postupka i obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.800,00 dinara, sve u roku od osam dana.
   
Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 831/10 od 20. oktobra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
   
U obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno je, između ostalog: da je tužilac delimično uspeo u sporu; da su mu troškovi postupka dosuđeni srazmerno visini postignutog uspeha i odmereni saglasno važećoj advokatskoj i taksenoj tarifi u vreme presuđenja, prema odredbama čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku.
   
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim sudskim odlukama povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već podnosilac ponavlja razloge iznete u žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, ukazujući da mu nisu priznati troškovi koje je on, kao tuženi imao u parničnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenog rešenja o troškovima, sadržanog u osporenim presudama.
   
Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odluka, jer su sudovi obrazložili da je odluka o troškovima doneta srazmerno uspehu tužioca u parnici i saglasno važećoj advokatskoj i taksenoj tarifi u vreme presuđenja, prema odredbama čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku.
   
Odluka o troškovima postupka zasnovana je, u konkretnom slučaju, i na odredbama člana 150. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS', br. 125/04 i 111/09), te se drugostepeni sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, kretao u okvirima onih troškova koji su bili potrebni, odnosno nužni za vođenje postupka, ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, o čemu se precizno izjasnio u obrazloženju osporene presude.
   
Sud na osnovu slobodnog sudijskog uverenja ceni sve okolnosti o tome koji su troškovi bili potrebni, visinu troškova, kao i to da li će svaka stranka u sporu snositi svoje troškove ili će parnične troškove u celini ili delimično snositi parnična stranka koja je izgubila spor. U odsustvu očigledne proizvoljnosti ne može se dovesti u pitanje odluka drugostepenog suda o tome ko će snositi troškove postupka.
   
Kako u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da se od Ustavnog suda traži ocena zakonitosti osporenog rešenja o troškovima postupka, sadržanog u osporenim presudama, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
   
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu