Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora nakon podizanja optužnice. Utvrđeno je da su redovni sudovi pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đure Starčevića iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đure Starčevića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 453/16 od 13. maja 2016. godine i rešenja A pelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 808/16 od 2. juna 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đura Starčević iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 8. jula 201 6. godine, preko punomoćnika Željka Sankovića, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 453/16 od 13. maja 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom S adu Kž2. 808/16 od 2. juna 2016. godine, zbog povrede prava iz čl. 27. i 31. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno: da je „prvostepeni sud povredio zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe na način što mu je produžio pritvor i nakon podizanja optužnice, a da za to nisu postojali pravno valjani razlozi“; da prvostepeni sud postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, pronalazi isključivo u činjenici ranije osuđivanosti okrivljenog, ne navodeći pritom nijednu drugu okolnost; da postupajući sudovi nisu pružili jasne razloge, zbog čega smatraju opravdanim dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru; da „prvostepeni sud uporno prepisuje razloge iz ranijih rešenja, bez navođenja novih činjenica ili okolnosti koje bi mogle dodatno da ukažu na postojanje potrebe za daljom primenom pritvora kao najstrožije mere koju Zakonik o krivičnom postupku propisuje“.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i ukine osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, utvrdio:

- da je Viši javni tužilac u Novom Sadu podigao optužnicu Kti. 21/16 od 13. maja 2016. godine, između ostalog, i protiv okrivljenog Đure Starčevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je tužilac u optužnici predložio da se pritvor prema okrivljenima Đuri Starčeviću i P.S. produži na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da se podnosilac ustavne žalbe i okrivljeni P.S. nalaze u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak Kpp. 12/16 od 4. februara 2016. godine, a koji im se računa od 2. februara 2016. godine, kada su lišeni slobode;

- da je pritvor prema Đuri Starčeviću produžavan više puta, a poslednji put rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 32/16 od 28. aprila 2016. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 453/16 od 13. maja 2016. godine prema okrivljenima Đuri Starčeviću i P.S, na osnovu člana 334. stav 2. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku produžen pritvor za trideset dana;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 808/16 od 2. juna 2016. godine delimično uvažena žalba branioca okrivljenih, te je ukinuto rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 453/16 od 13. maja 2016. godine u delu koji se odnosi na okrivljenog P.S, te je predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u delu koji se odnosi na okrivljenog Đuru Starčevića žalba odbijena kao neosnovana.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 216. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora. Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

5. Podnosilac ustavne žalbe obrazlaže povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava time što je „prvostepeni sud povredio zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe, na način što mu je produžio pritvor i nakon podizanja optužnice, a da za to nisu postojali pravno valjani razlozi“, kao i time što „nije jasno koje to konkretne okolnosti (izuzev ranije osuđivanosti) ukazuju na to da će okrivljeni ponoviti krivično delo u kratkom vremenskom periodu, te da ranija osuđivanost, u odsustvu drugih relevantnih okolnosti, ne ukazuje sa dovoljnom sigurnošću da će isti u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“.

Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen nakon podizanja optužnice, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, kojom je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, između ostalog, osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. O postojanju uslova za produženje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane krivičnih sudova detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom na to da postoji opravdana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, da je ranije osuđivan tri puta za raznorodna krivična dela, da je od podnosioca oduzeta velika količina droge, a naročito imajući u vidu period od poslednje pravnosnažne osude podnosioca i vreme izvršenja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret. Sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će puštanjem na slobodu podnosilac ponoviti krivično delo. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji .

Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja osporenih rešenja nedvosmisleno proizlazi da krivični sudovi raniju osuđivanost podnosioca ustavne žalbe nisu cenili kao pritvorski razlog propisan odredbom člana 211 . stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku s am po sebi, niti je to jedini pritvorski razlog, već su uzeli u obzir „sve relevantne okolnosti, koje u svojoj sveobuhvatnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuje na osnovanu bojazan da bi podnosilac boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivično delo“, a kako je to navedeno u osporenom prvostepenom rešenju.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. Ustava.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava čija se povreda ističe.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Z akonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac j e u pritvoru počev od 2. februara 201 6. godine, tako da je do podnošenja ustavne žalbe u pritvoru boravio pet meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano . Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno ni pravo zajemčeno odredbama člana 31. Ustava.

Saglasno svemu iznetom, Sud je ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) .

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić