Odbacivanje ustavne žalbe zbog nespojivosti sa Ustavom ratione materiae

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja kojima je odbijen optužni predlog oštećenog kao tužioca. Sud je zauzeo stav da pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom pravo da se pokrene krivični postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi K. 634/10 od 23. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2471/10 od 11. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Simić iz Kikinde je podneo Ustavnom sudu 21. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi K. 634/10 od 23. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2471/10 od 11. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kikindi K. 634/10 od 23. jula 2010. godine odbačen optužni predlog oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv okrivljenog M.M. iz Kikinde zbog krivičnog dela zloupotrebe poverenja iz člana 216. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09); da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2471/10 od 11. novembra 2010. godine preinačeno rešenje Osnovnog suda u Kikindi K. 634/10 od 23. jula 2010. godine tako što je odbijen optužni predlog oštećenog kao tužioca protiv okrivljenog M.M. zbog krivičnog dela zloupotrebe poverenja iz člana 216. stav 1. u vezi sa stavom 4. Krivičnog zakonika; da je Republičko javno tužilaštvo dopisom Ktz. 799/10 od 2. februara 2011. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi K. 634/10 od 23. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2471/10 od 11. novembra 2010. godine.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno ustavno pravo na pravično suđenje time što krivični sud nije našao osnova da postupa po njegovom optužnom predlogu podnetom protiv okrivljenog M. M. zbog krivičnog dela zloupotrebe poverenja. Navodi sadržani u ustavnoj žalbi se, u suštini, zasnivaju na tome da podnosilac ustavne žalbe nije zadovoljan odlukom suda o njegovom optužnom predlogu, jer smatra da je bilo mesta kako krivičnom gonjenju, tako i utvrđivanju krivice i kažnjavanju okrivljenog.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da privatni tužilac, kao ni oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni Ustavom zajemčeno, ni zakonom utvrđeno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je pravnosnažno utvrđeno da nema mesta krivičnom gonjenju nekog lica i posledično nije ni pokrenut krivični postupak protiv tog lica, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Ovakav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske, st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je inkompatibilna ratione materiae sa odredbama Konvencije.

5. Polazeći od prethodno iznetih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu jer je ratione materiae nespojiva sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava na pravično suđenje.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nespojivosti sa Ustavom ratione materiae

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti