Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku. Sud je ocenio da trajanje postupka od tri godine i četiri meseca, u relevantnom periodu, nije nerazumno s obzirom na složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi poljoprivrednog preduzeća „Sava Kovačević“ a.d. Vrbas, sa sedištem u Vrbasu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba poljoprivrednog preduzeća „Sava Kovačević“ a.d. Vrbas izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Vrbas – Služba za imovinsko pravne poslove u predmetu broj 461-02/2012-IV-05 .

2. Odbacuje se ustavna žalba poljoprivrednog preduzeća „Sava Kovačević“ a.d. Vrbas izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7910/14 od 18. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Poljoprivredno preduzeće „Sava Kovačević“ a.d. Vrbas, sa sedištem u Vrbasu, preko punomoćnika Marka Baletića, advokata iz Beograda, podnelo je Ustavnom sudu, 21. avgusta 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7910/14 od 18. juna 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je zemljoradnička zadruga „Po-ra-agrar“ iz Vrbasa podnela nadležnom organu opštinske uprave Vrbas 25. jula 2012. godine zahtev za vraćanje zadružne imovine, kojim je tražila da se naloži podnosiocu da joj preda u posed poljoprivredno zemljište i poslovne zgrade koji su označeni u zahtevu, koje podnosilac koristi ; da je zahtev navedene zadruge odbijen, a da je drugostepeni organ dva puta poništio rešenje prvostepenog organa, iako „nedostaci u rešenju nisu mogli uticati na drugačiju odluku“ o upravnoj stvari.

Smatrajući da je u predmetnom postupku utvrđeno da je predmetno zemljište bilo u društvenoj svojini, da zemljoradnička zadruga „Po-ra-agrar“ iz Vrbasa nije pravni sledbenik ZPZ „Sava Kovačević“ i da ne posluje na području na kome je ranije poslovala ta zadruga, podnosilac ustavne žalbe zaključuje da nema opravdanih razloga za dugo trajanje postupka. Iz istog razloga podnosilac je u tužbi o kojoj je odlučeno osporenom presudom Upravnog suda tražio da taj sud poništi pobijano rešenje drugostepenog organa i sam reši upravnu stvar .

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocu osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, a da mu je zbog neopravdano dugog trajanja predmetnog upravnog postupka povređeno pravo na mirno uživanje imovine, jer „samo vođenje postupka negativno utiče na poslovanje i pravnu sigurnost, kao i na ocenu kreditne sposobnosti“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta broj 46 1-02/2012-IV-05 Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Vrbas – Služba za imovinsko pravne poslove , kao i odgovore prvostepenog i drugostepenog organa na ustavnu žalbu, koji su dostavljen i Ustavnom sudu 17. februara , odnosno 7. marta 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Vrbas – Služba za imovinsko pravne poslove broj 461-02/2012-IV-05 od 31. oktobra 2012. godine odbijen je zahtev zemljoradničke zadruge „Po-ra-agrar“ iz Vrbasa za vraćanje zadružne imovine podnet 26. jula 2012. godine. Navedeno rešenje poništeno je rešenjem Ministarstva finansija i privrede od 12. aprila 2013. godine i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje 23. avgusta 2013. godine, kojim je ponovo odbio predmetni zahtev, kao i predlog za spajanje postupka, podnet od strane zemljoradničk e zadrug e «Rodna-Durum» iz Vrbasa, koja je zahtevom od 5. oktobra 2012. godine, takođe, tražila povraćaj zadružne imovine čiji je korisnik podnosilac ustavne žalbe. Ministarstvo finansija je rešenjem broj 46-00-00137/2012-07 od 25. aprila 2014. godine usvojilo žalbe zemljoradničkih zadruga „Po-ra-agrar“ i „Rodna-Durum“, poništio novodoneto rešenje i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak . Navedeno drugostepeno rešenje dostavljeno je podnosiocu ustavne žalbe 9. maja 2014. godine.

Osporenom presudom Upravn og sud a U. 7910/14 od 18. juna 2015. godine odbijena je tužb a podnosioca ustavne žalbe podnet a protiv navedenog drugostepenog rešenja. U obrazloženju osporene presude je ocenjen pravilnim zaključak tuženog organa da je prvostepeni organ propustio da utvrdi da li postoji kontinuitet između nekadašnje zadruge i novoformiranih zadruga i da li novoformirane zadruge posluju na način na koji je poslovala nekadašnja zadruga, kao i da oceni tri sveske kupoprodajnih ugovora zaključenih između fizičkih lica, kao prodavca i podnosioca i njegovih pravnih prethodnika, na koje se poziva zainteresovano lice. Odlučujući o zahtevu da sud reši upravnu stvar u sporu pune jurisdikcije, Upravni sud je našao da nije osnovan, jer je pobijano rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj, a time ni za mogućnost da sud odlučuje u smislu odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

Prvostepeni organ je, postupajući po primedbama drugostepenog organa, 22. oktobra 2015. godine doneo zaključak o spajanju postupaka koji se vode po zahtevu zemljoradničkih zadruga „Po-ra-agrar“ i „Rodna-Durum“, tako da se postupak dalje vodi pod brojem 461-02/2012-IV-05, a 1. marta 2016. godine doneo je rešenje kojim je podnete zahteve odbio kao neosnovane. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da je u postupku utvrđeno: da imovina čiji se povraćaj traži nikada nije bila u vlasništvu ZPZ „Sava Kovačević“ iz Vrbasa; da je imovina čiji je korisnik bila ZPZ „Sava Kovačević “ iz Vrbasa do kraja 1963. godine preneta uz naknadu, odnosno prodata poljoprivrednom preduzeću „Sava Kovačević“ iz Vrbasa; da podnosioci zahteva nisu dostavili dokaz o postojanju kontinuiteta između nekadašnje ZPZ „Sava Kovačević“ iz Vrbasa i novoosnovanih zadruga „Po-ra-agrar“ i „Rodna-Durum“.

Odlučujući o žalbama zemljoradničkih zadruga „Po-ra-agrar“ i „Rodna-Durum“, Ministarstvo finansija je rešenjem od 6. marta 2017. godine poništilo rešenje prvostepenog organa od 1. marta 2016. godine, nalazeći da ni u ponovnom postupku nisu na zakonit i pravilan način otklo njeni nedostaci u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog drugostepenog rešenja podneo tužbu, o kojoj Upravni sud odlučuje u predmetu U. 4211/17.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuj e u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu ( član 232. stav 2. ).

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe , Ustavni sud je ocenio da podnosilac u suštini ukazuje na povredu prav a na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Vrbas – Služba za imovinsko pravne poslove u predmetu broj 461-02/2012-IV-05 .

Ustavni sud je konstatovao da je predmetni upravni postupak započeo 26. jula 2012. godine podnošenjem zahteva zemljoradničke zadruge „Po-ra-agrar“ iz Vrbasa za vraćanje zadružne imovine, ali je ocenio da je period merodavan za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku započeo podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe Upravnom sudu protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-00137/2012-07 od 25. aprila 2014. godine .

Ustavni sud je imao u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i suda koji vode postupak, odnosno upravni spor, kao i od značaja istaknutog prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ uprave u roku koji se može oceniti razumnim donosio rešenja o predmetnim zahtevima zemljoradničkih zadruga, a da je drugostepeni organ duže od godinu dana odlučivao o žalbama koje su podnosile te zadruge. Po oceni ovog suda, upravni spor koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda nije trajao nerazumno dugo, budući da je o tužbi podnosioca odlučeno u roku od 13 meseci. Ustavni sud ocenjuje predmetni postupak kao nešto složeniji, imajući u vidu brojnost dokaza koje je potrebno oceniti prilikom ispitivanja postojanja uslova za vraćanje imovine kao zadružne , posebno nakon spajanja postupka po predmetnim zahtevima za vraćanje imovine .

Ustavni sud nalazi da je odluka u ovom predmetu od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je upisan kao nosilac prava korišćenja nepokretnosti koje su predmet zahteva za vraćanje zadružne imovine.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije doprineo produženju predmetnog postupka.

Polazeći od toga da upravni postupak koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Vrbas – Služba za imovinsko pravne poslove u predmetu broj 461-02/2012-IV-05 , u delu koji je merodavan za odlučivanje ovog suda, traje tri godine i četiri meseca, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe u tom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7910/14 od 18. juna 2015. godine povređeno pravo na pravično suđenje, pored ostalog, jer Upravni sud nije usvojio njegov zahtev da se o tužbi odluči u sporu pune jurisdikcije.

Ustavni sud najpre konstatuje da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09 ) propisano je da se, nakon poništavanja akta protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena. S obzirom na to da je tužba podnosioca ustavne žalbe odbijena iz razloga što je pobijanim konačnim upravnim aktom poništeno rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Upravnog suda nije pravnosnažno okončan osporeni postupak po zahtevu zemljoradničkih zadruga „Po-ra-agrar“ i „Rodna-Durum“ za vraćanje zadružne imovine.

Budući da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo sva zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u predmetnom upravnom postupku , Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7910/14 od 18. juna 2015. godine odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da Upravni sud, saglasno odredbi člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima može odlučivati u sporu pune jurisdikcije kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, a priroda stvari i utvrđeno činjenično stanje pružaju pouzdan osnov za donošenje presude. Iz navedene odredbe zakona proizlazi da je pretpostavka za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, ocena Upravnog suda da pobijani upravni akt treba poništiti. Imajući u vidu da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi propisani zakonom da sud odlučuje u sporu pune jurisdikcije. Ustavni sud je navedeni stav izrazio, pored ostalih, u Rešenju Už -7827/2014 od 20. jula 2016. godine.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti