Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće sudije. Ovakva odluka predstavlja procesni akt, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama, te nije podoban za ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5359/2010
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi Su. VII-30/2010 od 1. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivan Simić iz Kikinde je 21. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi Su. VII-30/2010 od 1. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je podneta protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojim se odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Su. VII-30/2010 od 1. decembra 2010. godine odbijen kao neosnovan zahtev oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za izuzeće sudije D. V. u predmetu Osnovnog suda u Kikindi 1. K. 761/10.

4. Ustavni sud ukazuje da je institut izuzeća sudije u krivičnom postupku regulisan odredbama čl. 40. do 45. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10). Iz ovih odredaba Zakonika proizilazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi vođenje i okončanje postupka od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se, posle podignute optužbe, može pobijati samo žalbom protiv presude. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede Ustavom zajemčenih prava. Ustavni sud je isti stav već izrazio u više rešenja (videti: rešenje Už-1416/2009 od 24. septembra 2009. godine).

Kako osporeno rešenje Osnovnog suda u Kikindi Su. VII-30/2010 od 1. decembra 2010. godine o zahtevu za izuzeće sudije D. V. ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe i protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 5358/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nespojivosti sa Ustavom ratione materiae
• Už 4028/2010: Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije
• Už 2531/2011: Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nepostojanja povrede prava
• Už 2547/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću
• Už 2366/2011: Odbačena ustavna žalba oštećenog kao tužioca zbog odbacivanja optužnog predloga
• Už 5333/2010: Odbačena ustavna žalba izjavljena protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće sudije
• Už 3613/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku