Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu koju je podneo oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku. Sud je zauzeo stav da pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku pripada okrivljenom, a ne oštećenom kao tužiocu, koji nema ustavno pravo na krivično gonjenje trećih lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Agencije za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju d.o.o „Green Card“ u likvidaciji, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Agencije za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju „Green Card“ d.o.o u likvidaciji izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 2. 3547/2010 od 2. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

  

1. Agencija za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju „Green Card“ d.o.o u likvidaciji iz Beograda podnela je, preko likvidacionog upravnika Milosava Kostića, Ustavnom sudu 16. decembra 2010. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 3547/2010 od 2. novembra 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena i uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.
                        
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 1531/10 od 15. juna 2010. godine odbijena optužnica oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, tretirana kao optužni predlog, protiv sudija Vrhovnog suda Srbije - S.Ž, N.M. i N.K, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09); da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 3547/2010 od 2. novembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe obraća ovom sudu u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome su doneta osporena rešenja. Prema oceni Ustavnog suda, tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi se, u suštini, zasnivaju na tome da podnosilac ustavne žalbe nije zadovoljan odlukom krivičnog suda o njegovoj optužnici protiv osumnjičenih lica, jer je, po njegovom mišljenju bilo mesta utvrđivanju krivične odgovornosti osumnjičenih.
                        
Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
                         
Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da privatni tužilac i oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni Ustavom zajemčeno, niti zakonom utvrđeno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je pravnosnažno odbijena optužnica protiv nekog lica povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Ovakav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske, st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je inkompatibilna ratione materiae sa odredbama Konvencije.
Polazeći od ranije iznetih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae nespojiva sa Ustavom utvrđenom sadržinom označenog prava.
 
6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu