Odluka o povredi prava na pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je poništio rešenja privrednih sudova koji su odbili da ocene ukupno trajanje postupka, arbitrerno zaključujući da ne postoji kontinuitet između parnice i stečaja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P . V, M . M, D . P, G . P, R . Đ, Ž . V, A . A, S . T . i M . S, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi s članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. V . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2798/18 od 27. februara 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1487/19 od 10. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1487/19 od 10. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe P . V . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2798/18 od 27. februara 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 279 6/18 od 27. februara 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 148 8/19 od 10. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 148 8/19 od 10. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe M. M . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 279 6/18 od 27. februara 2019. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 37/19 od 13. marta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1937/19 od 15. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1937/19 od 15. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe D. P . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 37/19 od 13. marta 2019. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba G. P . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 35/19 od 7. marta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1703/19 od 12. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1703/19 od 12. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe G. P . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 S t. 35/19 od 7. marta 2019. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba R. Đ . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 279 9/18 od 27. februara 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1486 /19 od 10. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

10. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 148 6/19 od 10. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe R. Đ . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 279 9/18 od 27. februara 2019. godine.

11. Usvaja se ustavna žalba Ž. V . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 162/19 od 14. marta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1754/19 od 8. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

12. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1754/19 od 8. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe Ž. V . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 162/19 od 14. marta 2019. godine.

13. Usvaja se ustavna žalba A. A . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2800/18 od 27. februara 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1602/19 od 10. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

14. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1602/19 od 10. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe A. A . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2800/18 od 27. februara 2019. godine.

15. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2801/18 od 27. februara 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1499/19 od 14. marta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

16. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1499 /19 od 14. marta 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe S. T . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2801/18 od 27. februara 2019. godine.

17. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St. 25/19 od 7. marta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 1796/19 od 15. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

18. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1796/19 od 15. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe M. S . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St. 25/19 od 7. marta 2019. godine.

19. Odbija se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. V, M . M, D . P, G . P, R . Đ, Ž . V, A . A, S . T . i M . S, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 22. maja 2019. godine, ustavnu žalbu protiv akata iz izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je parnični postupak koji je prethodio stečajnom postupku trajao više od 12 godina i da su sudovi u svim osporenim aktima izneli stanovište da se postupci u kojima podnosioci ostvaruju svoje pravo, parnični i stečajni, moraju posmatrati kao celina, međutim da su našli da u predmetnim slučajevima ne postoji kontinuitet trajanja ta dva postupka jer podnosioci nisu pokrenuli izvršni postupak nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, pa do otvaranja stečajnog postupka, ali da navedeno ne odgovara činjeničnom stanju, budući da im je presuda kojom je okončan parnični postupak dostavljena nakon otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom, te nije bilo moguće da se predloži izvršenje . Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao pravo podnosiocima na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17240/11 i Privrednog suda u Beogradu R4 St. 2798/18, R4 St. 2796/18, R4 St. 37/19, R4 St. 35/19, R4 St. 2799/18, R4 St. 162/19, R4 St. 2800/18, R4 St. 2801/18 i R4 St. 25/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Više lica, među kojima i podnosioci ustavne žalbe, odnosno njihovi pravni prethodnici, podneli su, kao tužioci , Prvom opštinskom sudu u Beogradu, u periodu od decembra 2002. godine do juna 2004. godine, tužbe protiv tuženih pravnih lica, kojima su tražili da se tuženi obavež u da im, na ime neisplaćenih zarada i otpremnin a, isplate opredeljene novčane iznose .

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2445/04 od 25. jula 2006. godine, koja je više puta ispravljena, obavezani su tuženi da tužiocima isplate opredeljene novčane iznose. Označena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5859/10 od 8. juna 2011. godine, a predmet vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao nadležnom suda nakon uspostavljanja mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godine, na ponovno suđenje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17240/11 od 5. oktobra 2011. godine, stavom prvim izreke ,usvojeni su navedeni tužbeni zahtevi određenih tužilaca, među kojima i podnosilaca ustavne žalb e, te je tuženi Holding sistem „J.“ a.d, preduzeće … Beograd – u restrukturiranju obavezan da im isplati opredeljene novčane iznose.

U postupku po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je, nakon zaključene rasprave, doneo presudu Gž1. 3495/13 od 17. novembra 2014. godine, kojom je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17240/11 od 5. oktobra 2011. godine u stavu prvom izreke ukinuo, te je delimično usvojio tužbene zahteve tih tužilaca.

U spisima predmeta nalazi se konstatacija Prvog osnovnog suda u Beogradu od 24. jula 2015. godine da je presuda tog suda P. 17240/11 od 5. oktobra 2011. godine postala pravnosnažna 17. novembra 2014. godine i da su uslovi za izvršenje nastupili 26. juna 2015. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad Holding sistemom „J.“ a.d. Preduzeće … Beograd, koji je u vreme nastanka predmetnih obaveza bilo privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom. Podnosioci ustavne žalbe su prijavili svoja potraživanja u predmetnom stečajnom postupku.

Podnosioci ustavne žalbe su, kao predlagači, decembra 2018. godine, odnosno januara 2019. godine, podneli prigovore radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, ukazujući na ukupno trajanje tog postupak i parničnog postupka koji mu je prethodio.

Osporenim rešenjima Privrednog suda u Beogradu odbijeni su kao neosnovani prigovori podnosilaca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da trogodišnje trajanje stečajnog postupka, koji je sam po sebi složen postupak, u konkretnom slučaju, ne predstavlja dugo trajanje postupka, kao i da, prema utvrđenom činjeničnom stanju, ne postoje okolnosti u postupanju organa stečajnog postupka koje su prouzrokovale duže trajanje postupka. Prema stanovištu prvostepenog suda iznetom u osporenim rešenjima, postupak u kojem podnosioci prigovora ostvaruju svoje pravo (parnični i stečajni) moraju da se posmatraju kao celina, ako je vođenje ovih postupak usmereno na naplatu potraživanja podnosilaca i ako postoji kontinuitet između tih postupaka. U konkretnom slučaju, kako je navedeno, podnosioci su pre pokretanja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom vodili parnični postupak nad tim dužnikom i izdejstvovali presudu pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu P1. 2445/04 od 25. jula 2006. godine, a u vezi sa kojom je doneta presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3495/13 od 17. novembra 2014. godine, koja je primljena u Prvom osnovnom sudu u Beogradu 2. marta 2015. godine. Dalje je navedeno da je navedena drugostepena presuda doneta 17. novembra 2014. godine, a da je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom otvoren 20. maja 2015. godine, pri čemu podnosioci ne tvrde niti dostavljaju dokaz na okolnost da s eventualno pokrenuli izvršni postupak radi naplate potraživanja po navedenoj presudi, odnosno da nisu dostavili dokaz na okolnost da je pokušana naplata njihovih potraživanja pre otvaranja predmetnog stečajnog postupka. Imajući u vidu navedeno, prema oceni prvostepenog suda, u konkretnom slučaju, ne postoji kontinuitet između navedenog parničnog postupka i predmetnog stečajnog postupka, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Protiv ovih rešenja podnosioci su izjavili žalbe, ističući da je klauzula pravnosnažnosti presude donete u parničnom postupku data, posle više urgencija, tek 27. jula 2015. godine, odnosno više od dva meseca od otvaranja stečajnog postupka i 27 dana od održavanja poverilačkog ročišta.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda odbijene su žalbe podnosilaca prigovora i potvrđena prvostepena rešenja. U obrazloženju drugostepenih rešenja, između ostalog, navedeno je da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da ne postoji kontinuitet trajanja sudskih postupaka i to vođenja parničnog postupka sa stečajnim postupkom koji je u toku, imajući u vidu da su predlagači u vezi sa svojim potraživanjima ishodovali presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž.1 3495/13 doneta 17. novembra 2014. godine kada je nastupila pravnosnažnost, da je postupak stečaja otvoren nakon toga – 20. maja 2015. godine, a da predlagači nisu ukazali niti dostavili dokaze o eventualnom vođenju izvršnih postupak nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Stoga, kako je navedeno u obrazloženju, postupak koji su predlagači vodili pre otvaranja stečaja pravilno nije cenjen kod utvrđivanja da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 10 9/13-Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano: da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 12.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisano, kao i da je rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 15. stav 1.); da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno, kao i da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka (član 35. stav 4.).

Odredbom člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku "Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14) je propisano da presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12-Odluka US i 83/14) propisano je: da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku (član 80. stav 1.); da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka (član 93. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih akata ne proizlazi da je zaključivanje redovnih sudova bilo očigledno proizvoljno ili arbitrerno na štetu podnosioca, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta pravilnosti činjeničnih i pravnih zaključaka. Na navedeno ukazuje i stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62, kao i Odluku Ustavnog suda Už-4231/2016 od 20. septembra 2017. godine).

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da su podnosioci podneli prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka, ukazujući na ukupno trajanje postupaka koji su vodili radi ostvarivanja svojih prava, odnosno predmetnog stečajnog postupka i parničnog postupka koji mu je prethodio. Odlučujući o podnetim prigovorima sudovi su cenili samo okolnosti od značaja za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, smatrajući da ne postoji kontinuitet između stečajnog i parničnog postupka, jer podnosioci nisu dokazali da su podneli predlog za izvršenje u periodu od pravnosnažnosti parnične presude , odnosno od 17. novembra 2014. godine, do otvaranja stečajnog postupka , odnosno do 20. maja 2015. godine.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da se, prema pravilima izvršnog postupka koja su važila u vreme okončanja parničnog postupka koji su vodili podnosioci ustavne žalbe, izvršenje određuje na osnovu izvršne (ili verodostojne) isprave u koje, između ostalog, spada i pravnosnažna odluka suda. Takva odluka će, u slučaju da je njom naloženo ispunjenje potraživanja, biti izvršna kada po njenoj pravnosnažnosti, protekne rok za dobrovoljno ispunjenje, a koji počinje da teče dostavljanjem odluke izvršnom dužniku. Sam postupak izvršenja pokretao se predlogom izvršnog poverioca, koji je bio dužan da uz predlog priloži, pored drugog, izvršnu (ili verodostojnu) ispravu, s tim da je izvršna isprava morala da bude snabdevena klauzulom pravnosnažnosti (osim kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka ). Dok se klauzulom pravnosnažnosti konstatuje datum stupanja odluke na pravnu snagu, klauzulom izvršnosti se konstatuje momenat kada su nastupili uslovi da se izvršenje traži prinudnim putem.

Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o stečaju propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka . Dakle, iz navedenog sledi da u situaciji kada je podnet predlog za izvršenje, sud neće moći da odredi predloženo izvršenje ukoliko je otvoren stečajni postupak protiv lica označenog kao izvršni dužnik. Svako ko je imao potraživanje prema licu koje je otvaranjem stečajnog postupka postalo stečajni dužnik, mo že t o potraživanj e da prijav i u stečajnom postupku i tako postati stečajni poveri lac. Potraživanja koja to lic e ima prema sada stečajnom dužniku mo že da se naplati samo u stečajnom postupku.

U predmetnom slučaju, podnosioci su (delimično) uspeli sa svojim zahtevima u parničnom postupku, te je tuženi obavezan da im, na ime potraživanja iz radnog odnosa, isplati opredeljene novčane iznose. Takva odluka je postala pravnosnažna 17. novembra 2014. godine, dok je 26. juna 2015. godine (prema konstataciji parničnog suda od 2 4 jula 2015. godine ) nastupila njena izvršnost, što znači da bi podnosioci od tog dana mogli da se obrate nadležnom sudu i traže da se izvršenje sprovede prinudnim putem. Ali, kako je postupak stečaja nad izvršnim dužnikom otvoren pre navedenog datuma, odnosno 20. maja 2015. godine, to oni ovo pravo nisu mogli da iskoriste. Međutim, nezavisno od navedenog, sudovi su mogućnost pokretanja izvršnog postupka vezali za momenat pravnosnažnosti presude, dakle i pre nego što je ta odluka dostavljena parničnim st rankama, pa i pored toga što su podnosioci u žalbama protiv prvostepenog rešenja ukazali da je potvrda o pravnosnažnosti data posle otvaranja stečajnog postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti stav sudova da nije bilo uslova da se, u okolnostima konkretnog slučaj, parnični i stečajni postupak, koje su podnosioci pokrenuli radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, posmatraju kao jedinstvena celina , odnosno traženje od podnosilaca da radi zaštite svojih prava koriste pravno sredstvo koje ne može da bude delotvorno, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog i procesnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosilaca. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podn osiocima ustavne žalbe osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu u odnosu na osporene akte , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), odlučujući kao u tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenih akata i određivanjem da Privredni apelacioni sud ponovo odluči o žalbama podnosilaca izjavljenim protiv prvostepenih rešenja Privrednog suda u Beogradu, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16. i 18. izreke.

6. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija, te je odbio ovaj zahtev, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 19. izreke.

7. Budući da će o prigovorima podnosilaca radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, kao pravnim sredstvima kojima se štite pravo na suđenje u razumnom roku, ponovo odlučivati nadležni sud, Ustavni sud nije razmatrao njihov zahtev za utvrđenje povrede ovog prava.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti