Odbačena ustavna žalba zbog nenadležnosti Ustavnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja prekršajnih organa. Sud je utvrdio da nije nadležan jer se žalbom tražilo preispitivanje zakonitosti i utvrđenog činjeničnog stanja, što spada u nadležnost redovnih sudova, a ne ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đere Ištvana i Đere Agneš, oboje iz Bačkog Petrovog Sela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đere Ištvana i Đere Agneš izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Bečeju Up. broj 3-300/07-2 od 13. februara 2008. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. broj 2873/08 od 24. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đere Ištvan i Đere Agneš, oboje iz Bačkog Petrovog Sela, su 9. aprila 2009. godine, preko punomoćnika Nikole Kosanovića, advokata iz Bečeja, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su osporeni pojedinačni akti nepravični, da se u prekršajnom postupku u kome su doneti osporeni akti "ništa nije javno raspravljalo", te navode okolnosti koje su prethodile donošenju osporenih akata, kao i da su prekršajni organi "površno ocenili sprovedene dokaze i propustili da utvrde materijalnu istinu". Pri tome se u ustavnoj žalbi ponavljaju ili parafraziraju razlozi koji su bili navedeni i u žalbi na prvostepeno rešenje. Podnosioci ustavne žalbe predlažu da se usvoji ustavna žalba i navedeni pojedinačni akti ponište, te da se utvrdi pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom Ustavom zajemčenog prava podnosilaca ustavne žalbe koje je u žalbi označeno, već punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge koji su već iznošeni u žalbi podnetoj Veću za prekršaje u Novom Sadu protiv osporenog prvostepenog rešenja. U tom smislu se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih pojedinačnih akata prekršajnih organa.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova i drugih državnih organa, već u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni organ u odnosu na Veće za prekršaje u Novom Sadu, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama člana 167. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu odbacio zbog nenadležnosti.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić