Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko šest godina bez donošenja prvostepene odluke. Sud je naložio nadležnom osnovnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Jovičića iz Zemuna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Jovičića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7420/04, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 548/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Jovičić iz Zemuna, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo je 22. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7420/04.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je od podnošenja tužbe proteklo šest godina, ali da predmetni parnični postupak, „jednostavan i nimalo složen prvostepeni postupak nije završen i neizvesno je kada će biti završen“. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je u označenom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno pravo, ali nije postavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete. Podneskom od 4. oktobra 2011. godine podnosilac je molio Ustavni sud da mu dostavi odluku po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 548/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7420/04) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. septembra 2004. godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, zbog sticanja bez osnova. Tužbom je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime neisplaćene zakonom garantovane zarade za određeni period isplati u tužbi opredeljene novčane iznose. Odgovor na tužbu je 8. oktobra 2004. godine primljen u tom sudu.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 31. marta 2005. godine doneo rešenje P. 7420/04 kojim je određeno da se zastaje sa postupkom do okončanja postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije.

Kako je postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije okončan, prvostepeni sud je rešenjem P. 7420/04 od 2. decembra 2005. godine odredio da se nastavlja postupak u ovoj pravnoj stvari.

Nakon što je određen nastavak postupka, na ročištu od 16. maja 2006. godine, na predlog punomoćnika tužioca, sud je naložio da se od određenih državnih organa pribave finansijski izveštaji o ličnim primanjima tužioca u određenom vremenskom periodu.

Ročište koje je bilo zakazano za 11. juli 2006. godine je odloženo jer podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, nije bio u mogućnosti da se izjasni o dokazima koje je dostavio tuženi. Postupajući sud je na ročištu od 12. oktobra 2006. godine, na predlog punomoćnika tužioca, naložio Ministarstvu odbrane i Računovodstvenom centru tog ministarstva da dostave izveštaje o ličnim primanjima tužioca, naredbe o postavljenju tužiioca i izveštaj o vrednosti boda u spornom periodu. Ročište od 6. decembra 2006. godine nije održano jer zastupnik tužene nije pristupio na ročište, a ročište od 28. februara 2007. godine je odloženo jer zastupnik tužene nije uredno pozvan na ročište.

Na ročištu od 25. aprila 2007. godine ponovo je naloženo Ministarstvu odbrane i Računovodstvenom centru tog ministarstva da sudu dostave izveštaje o ličnim primanjima tužioca. Podaci o primanjima tužioca su 23. i 31. maja 2007. godine dostavljeni sudu, a na ročištu od 21. juna 2007. godine je konstatovano da sudu nije dostavljena naredba o postavljenju tužioca, pa je sud dopisom tražio od VP 8909 Beograd da dostavi rešenje o postavljenju za tužioca, koje je 17. jula 2007. godine dostavljeno sudu.

Postupajući sud je odložio sledeća tri ročišta, i to: 27. septembra i 6. decembra 2007. godine i 4. februara 2008. godine, zbog prikupljanja potrebnih podataka i izjašnjenja tužene na postavljene predloge tužioca.

Prvi opštinski sud u Beogradu je, na predlog punomoćnika tužioca, doneo rešenje P. 7420/04 od 10. aprila 2008. godine kojim je određeno da se zastaje sa postupkom do okončanja postupaka koji se vode pred Ustavnim sudom.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova 2010. godine, postupak se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 548/10. Prvostepeni sud je zakazao ročišta za glavnu raspravu od 4. oktobra i 9. decembra 2010. godine i 3. januara 2011. godine. Na ročištu od 3. januara 2011. godine sud je rešenjem odredio da se predmet dostavi Vrhovnom kasacionom sudu, radi odluke o predlogu tužioca za određivanje mesne nadležnosti drugog suda umesto Prvog osnovnog suda u Beogradu. Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 67/11 od 10. februara 2011. godine odbio predlog tužioca za određivanje drugog stavrno nadležnog suda za postupanje u ovoj parnici.

Na ročištu od 20. septembra 2011. godine punomoćnik tužioca je predložio da sud zastane sa postupkom do donošenja odluke pred Evropskim sudom za ljudska prava u parnicama sa sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, a na ročištu od 11. aprila 2012. godine je obavestio sud da još uvek nije doneta odluka po ustavnoj žalbi koja je podneta 22. decembra 2010. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 548/2010 od 11. aprila 2012. godine prekinuo postupak u ovoj parnici do okončanja postupka po ustavnoj žalbi podnetoj 22. decembra 2010. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je podneskom od 31. januara 2008. godine punomoćnik tužioca predložio da se postupak u ovoj parnici prekine i da je odlučujući o navedenom predlogu sud našao da su ispunjeni uslovi iz člana 214. stav 4. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i („Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i dalje primenjuje na predmetni postupak, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranog člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je parnični postupak čija se dužina osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu 24. septembra 2004. godine do podnošenja ustavne žalbe 22. decembra 2010. godine, trajao preko šest godina i da taj postupak još uvek nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka. U konkretnom slučaju, međutim, Ustavni sud navedene kriterijume nije posebno ispitivao, jer je utvrdio da odlučivanje suda o osnovanosti zahteva za isplatu zakonom garantovane zarade traje preko devet godina, a da još uvek nije doneta ni prvostepena parnična presuda, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ustavni sud je ocenio da je prevashodni uzrok nedopustivo dugog trajanja predmetnog postupka nedelotvorno i neefikasno postupanje Prvog opštinskog suda u Beogradu, koji nije koristio zakonom predviđene sankcije protiv ovlašćenih organa tužene zbog nepoštovanja procesne discipline. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je prvostepeni sud doprineo dugom trajanju predmetnog parničnog postupka, davanjem nepreciznih naloga ovlašćenim organima tužene i propuštanjem da omogući parničnim strankama blagovremeno upoznavanje sa sadržinom dostavljenih dokaza, zbog čega je nekoliko ročišta odloženo. Ustavni sud je konstatovao da je i Prvi osnovni sud u Beogradu doprineo dugom trajanju predmetnog parničnog postupka, time što je rešenjem P. 548/2010 od 11. aprila 2012. godine prekinuo postupak u ovoj parnici do okončanja postupka po ustavnoj žalbi podnetoj 22. decembra 2010. godine, a u obrazloženju rešenja je navedeno da je podneskom od 31. januara 2008. godine punomoćnik tužioca predložio da se postupak u ovoj parnici prekine, iz čega proizlazi da je sud o predlogu tužioca odlučio tek nakon četiri godine od podnošenja predloga. Pri tome, prvostepeni sud je iz navedenih razloga prekinuo postupak nakon više od sedam godina od podnošenja tužbe u parnici u kojoj nije doneta nijedna prvostepena presuda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je prilikom ovakve ocene imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Plazonić protiv Hrvatske“ od 6. marta 2008. godine (broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.) u kome je kritikovan stav Ustavnog suda Hrvatske, koji nije našao povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima su sudovi bili neaktivni ukupno godinu i po u jednom, i preko dve godine u drugom slučaju, a radilo se o postupcima koji nisu bili složeni.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. U vezi navoda ustavne žalbe da su u toku predmetnog parničnog postupka povređena načela o vladavini prava i zabrani diskriminacije utvrđena čl. 3. i 21. Ustava, kao i pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao preuranjenu, imajući u vidu da predmetni parnični postupak još nije okončan, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti