Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u složenom krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Istražni postupak, iako je trajao četiri godine i devet meseci, nije bio nerazumno dug s obzirom na izuzetnu složenost predmeta, broj okrivljenih i obimnost dokaznog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5373/2011
05.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. O. iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. O. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u istražnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu Ki. 1/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. O. iz N. S. je 1. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Ž. M, J. J, M. Č. i S. Đ, advokata iz N. S, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u istražnom postupku koji se vodio u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Ki. 1/10.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da je rešenjem o sprovođenju istrage Ki. 404/04 od 17. decembra 2004. godine pred Višim sudom u Novom Sadu pokrenuta istraga zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana. 359. Krivičnog zakonika, protiv više lica;

- da je 22. decembra 2006. godine doneto rešenje o proširenju istrage Ki. 404/04 u odnosu na V. O. i još sedam lica i da je navedenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe stavljeno na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja i nesavestan rad u službi;

- da je u toku postupka podnositeljka salušavana šest puta u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova i jedanput pred istražnim sudijom;

- da je „vremenski period koji je proticao između preduzimanja procesnih radnji u više navrata iznosio čak i šest meseci;

- da su svedoci saslušavani 26. novembra 2007, 23. maja 2008 , 20. novembra 2008. i 21. maja 2009. godine;

- da je finansijsko-knjigovodstveno i građevinsko veštačenje sprovedeno na osnovu naredbe Okružnog suda u Novom Sadu od 18. juna 2009. godine, a da je naredba „za ispravku veštačenja“ doneta 5. novembra 2009. godine;

- da je nalaz i mišljenje izrađen tek 3. decembra 2010. godine, odnosno da je veštacima trebalo godinu i po dana da izrade svoj nalaz i mišljenje „kojim je potvrđeno da nije postojala bilo kakva veza između podnositeljke ustavne žalbe i radnji koje su joj stavljene na teret, što je isticano sve vreme trajanja krivičnog postupka“;

- da je nakon izvršenog veštačenja istražni sudija završio istragu i spise predmeta dostavio tužilaštvu na dalju nadležnost;

- da je Viši javni tužilac „tek“ dopisom od 8. jula 2011. godine izjavio da odustaje od krivičnog gonjenja, nakon čega je 26. septembra 2011. godine doneto rešenje o obustavi istrage, „dakle skoro devet meseci od izrade nalaza i mišljenja veštaka“;

- da „sve i da su postojala pravna i činjeniča pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji postupak, ne postoji apsolutno ni jedan valjan razlog koji bi period od šest godina učinio opravdanim“.

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Novom Sadu Su. VIII- 43-11/11 od 6. januara 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 24. novembra 200 4. godine Okružnom sudu u Novom Sadu podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 739/04 protiv tri osumnjičena lica, među kojima nije bila Vi. O, ovde podnositeljka ustavne žalbe. Istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu je doneo rešenje Ki. 404/04 od 17. decembra 200 4. godine o sprovođenju istrage protiv osumnjičenih Đ.O, S.J. i F.K.

Nakon ovoga, Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 16. februara, 4. aprila, 29. juna, 1. jula, 1. novembra, 8. novembra i 16. decembra 2005. i 9. marta 2006. godine dostavilo Okružnom sudu u Novom Sadu zahteve za proširenje istrage kojim je obuhvaćeno ukupno deset lica, među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili veći broj krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, zloupotreba ovlašćenja u privredi i nesavestan rad u službi, koja su obuhvatala znatan broj radnji izvršenja.

Istražni sudija je po ovim zahtevima zakaz ivao saslušanje osumnjičenih (podnositeljka ustavne žalbe je pred istražnim sudijom saslušana 10. aprila 2006. godine), te je po svim obavljenim saslušanjima doneo rešenje Ki. 404/04 od 22. decembra 200 6. godine o proširenju istrage protiv svih osumnjičenih za navedena krivična dela. Podnositeljki ustavne žalbe je stavljeno na teret da postoji osnovana sumnja da je izvršila jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, jedno krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika i pet krivičnih dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Potom je tokom 2007, 20 08. i 2009. godine istažni sudija saslušao veliki broj svedoka (u zahtevima za proširenja istrage bilo je predloženo saslušanje više od 70 svedoka).

Istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu je 18. juna 200 9. godine doneo naredbu Ki. 404/04 (ispravljenu 5. novembra 2009. godine) kojom je određeno kombinovano finansijsko-knjigovodstveno i građevinsko veštačenje.

Istražni postupak je nakon 1. januara 2010. godine nastavljen pod brojem Ki. 1/10 pred sada Višim sudom u Novom Sadu.

Nakon više urgencija istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu, nalaz sa mišljenje m sudskog veštaka (na preko tri stotine strana) dostavljen je sudu 3. decembra 2010. godine.

Istražni sudija Višeg suda u Novom sadu je potom u decembru 2010. godine zakazao ročište na kojem bi branioci osumnjičenih izneli eventualne primedbe na nalaz i mišljenje veštaka, nakon čega je prihvatio da branioci u januaru 2011. godine dostave pismene primedbe (na koje su veštaci odgovorili). Branilac podnositeljke ustavne žalbe je svoje izjašnjenje na nalaz i mišljenje veštaka dostavio Višem sudu u Novom Sadu 24. februara 2011. godine.

Nakon završene istrage, istražni sudija Višeg suda u Novom Sadu je 10. marta 2011. godine spise predmeta Ki. 1/10 dostavio Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu na dalju nadležnost.

Viši javn i tužilac u Novom Sadu je svojim dopisom Kt. 739/04 od 8. jula 2011. godine izjavio da odustaje od krivičnog gonjea svih osumnjičenih za sva krivična dela koja su bila predmet istražnog postupka.

Istražni sudija Višeg suda u Novom Sadu je 26. septembra 2011. godine doneo rešenje Ki. 1/10 kojim je istraga obustavljena i određeno da troškovi postupka padaju na teret sredstava suda.

4. Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je, pre svega, utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnositeljku započeo donošenjem rešenja o proširenju istrage Okružnog suda u Novom Sadu Ki. 404/04 od 22. decembra 2006. godine, a ne 17. decembra 2004. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, budući da navedenim rešenjem podnositeljka nije bila obuhvaćena. Nadalje, Ustavni sud je utvrdio da je istražni postupak okončan 26. septembra 2011. godine, donošenjem rešenja o obustavi istrage Višeg suda u Novom Sadu Ki. 1/10, te da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak ukupno trajao četiri godine i devet meseci. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, s obzirom na to da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući navedene kriterijume radi utvrđivanja eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, a imajući u vidu da se osporeni krivični postupak nalazio sve vreme u fazi istrage, Ustavni sud se, pored složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje je u istražnom postupku bilo potrebno razjasniti, orjentisao i na radnje koje je istražni sudija Okružnog, potom Višeg suda u Novom Sadu preduzimao, odnosno na obim i složenost dokumentacije i dokaza u predmetu, koje je nadležni javni tužilac morao analizirati radi odlučivanja o eventualnom podizanju optužnice i njenog sačinjavanja, odnosno odustank a od krivičnog gonjenja.

Ustavni sud je pre svega imao u vidu da se istraga u ovom postupku vodila po zahtevu za sprovođenje i osam zahteva za proširenje istrage. Nadalje, istraga je vođena protiv ukupno deset okrivljenih lica , među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe, zbog velikog broja krivičnih dela, od kojih su se neka sastojala od više označenih radnji izvršenja . Iz navedenog nesumnjivo proizlazi da je u osporenom postupku bilo izuzetno složenih pravnih i faktičkih pitanja po kojima je nadležni sud bio aktivan, uz svu kompleksnost činjeničnog stanja kod istrage povodom više krivičnih dela iz oblasti protiv službene dužnosti (zloupotreba službenog položaja i nesavestan rad u službi), sa obimnim dokaznim materijalom. Pored iznetog, istražni sudija nadležnog suda je tokom trajanja postupka saslušao i veliki broj svedoka, nakon čega je odredio veštačenje, i to kombinovano finansijsko-knjigovodstveno i građevinsko veštačenje. Nakon pribavljanja nalaza i mišljenja veštaka, a što je u ovako složenom predmetu svakako zahtevalo dodatno vreme, što se moralo odraziti i na ukupno trajanje istražnog postupka, istražni sudija je zakazao i ročište na kome su branioci svih okrivljenih, dakle i branilac podnositeljke ustavne žalbe, izneli svoje izjašnjenje. Istovremeno, branioci su svoje primedbe na nalaz i mišljenje dali i u pisanoj formi, a na koje su veštaci odgovorili. Nakon okončane istrage, nadležni javni tužilac je u roku od četiri meseca proučio spise predmeta i doneo odluku da odustane od krivičnog gonjenja, što se, u konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati nerazumno dugim.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud vodio postupak protiv deset okrivljenih lica zbog više krivičnih dela, kao i da je nakon sprovedene istrage postupak obustavljen, po oceni Ustavnog suda, Viši sud u Novom Sadu nije ni bio u situaciji da postupa bitno delotvornije i efikasnije posebno imajući u vidu i činjenicu da je tokom trajanja osporenog postupka sprovedena i reforma pravosuđa, tokom kojom je, pored ostalog, trebalo preduzeti niz radnji u cilju blagovremene i efikasne primene novog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Sledom navedenog, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u složenom krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti