Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog zamene pritvora jemstvom

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu M. P. izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda kojim je odbijen predlog za zamenu pritvora jemstvom. Sud je utvrdio da su postojali relevantni razlozi za pritvor zbog uznemirenja javnosti koje može ugroziti vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Vesna Ilić Prelić, Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi M . P . iz G , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. P . izjavljena protiv rešenj a Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 934/14 od 30. maja 201 4. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz G, preko punomoćnika V. B , advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu, 19. juna 201 4. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 934/14 od 30. maja 201 4. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 3, člana 31. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi:

- da se pred Višim sudom u Novom Sadu protiv njega i još tri lica vodi krivični postupak zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da se u pritvoru nalazi od 2. aprila 2012. godine, koji mu je više puta produžen;

- da je punomoćnik podnosioca 10. oktobra 2013. godine postupajućem sudu podneo predlog da se mera pritvora zameni jemstvom u visini od 3.965.813,19 dinara, uz garanciju upisom hipoteke na nepokretnostima zeta okrivljenog;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 272/12 od 14. oktobra 2013. godine odbijen predlog za određivanje jemstva;

- da je Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem Kž.2. 3511/13 od 25. novembra 2013. godine ukinuo prethodno navedeno rešenje, konstatujući da je obaveza prvostepenog suda da odredi novčani iznos jemstva, imajući u vidu stepen težine krivičnog dela za koje postoji opravdana sumnja da ga je podnosilac kao okrivljeni učinio, lične i porodične prilike okrivljenog, kao i imovinsko stanje lica koje polaže jemstvo;

- da je prvostepeni sud, ponovno odlučujući o predlogu za određivanje jemstva, doneo više rešenja kojima je ovaj predlog odbijao, ali ih je drugostepeni sud više puta ukidao;

- da je poslednjim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 272/12 od 6. maja 2014. godine takođe odbijen kao neosnovan predlog branioca za zamenu mere pritvora jemstvom, kao blažom merom;

- da je ovo, poslednje rešenje , potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 934/14 od 30. maja 2014. godine;

- da su, prema navodima podnosioca, označena ustavna prava povređena time što nije usvojen njegov predlog za određivanje jemstva, pri čemu sudovi nisu opravdali svoj stav da nisu ispunjeni uslovi za zamenu mere pritvora jemstvom, odnosno sudovi nisu naveli argumente da i dalje postoje takve okolnosti koje ukazuju na uznemirenje javnosti takvog intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka;

- da Viši sud u Novom Sadu u svim rešenjima donesenim po predlogu za određivanje jemstva nije pravilno utvrdio sve relevantne činioce, dok je Apelacioni sud u Novom Sadu različito postupao kada je, prethodno, više puta ukidao prvostepena rešenja, da bi osporenim rešenjem odbio žalbu okrivljenog i potvrdio prvostepeno rešenje.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i podnosiocu dosudi naknadu štete za svako povređeno ustavno pravo u iznosu od po 1.250,00 evra, ili da poništi osporeno rešenje i naloži donošenje novog, kao i da dosudi troškove sačinjavanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

U vreme ponošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Novom Sadu, u predmetu K. 272/12, vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još trojice optuženih lica zbog krivičn og dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 28. septembra 201 2. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i ostalih lica podiglo optužnicu Kt.S. 1 41/12.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 103 /12 od 4. aprila 201 2. godine, koji mu se računa od 2. aprila 2012. godine, kada je lišen slobode, iz razloga propisanih odredb om člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku , koji se primenjivao do 30. septembra 2013. godine.

Novi Zakonik o krivičnom postupku je 15. januara 2012. godine stupio na snagu, ali se primenj ivao od 1. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, u kom slučaju se primenjivao od 15. januara 2012. godine.

Tokom trajanja istrage i nakon podizanja optužnice pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), podnosiocu kao okrivljenom je pritvor produžen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1657/13 od 1. oktobra 2013. godine, iz razloga popisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP za 60 dana, odnosno do dalje odluke suda, a najkasnije do 29. novembra 2013. godine.

U drugi put ponovljenom postupku odlučivanja o pritvoru, Viši sud u Novom Sadu je 22. novembra 2013. godine doneo rešenje Kv. 1898/13 kojim je podnosiocu kao okrivljenom produžio pritovor iz razloga p ropisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP za 60 dana, odnosno do dalje odluke suda, a najkasnije do 28. januara 2014. godine. U obrazloženju ovog rešenja o produženju pritvora navedeno je:

- da je „veće imalo u vidu da je u momentu određivanja pritvora optuženima, a koji je usledio u aprilu 2012. godine, odmah nakon predmetnog događaja, za koji se optuženi opravdano sumnjiče da su počinili krivično delo koje im se optužnicom stavlja ne teret, a posledica predmetnog krivičnog dela je smrt šestoro mladih ljudi u ugostiteljskom objektu, ovakva težina posledice krivičnog dela dovela do uznemirenja javnosti, posebno mlađih ljudi posetilaca ugostiteljskih objekata, kao i njihovih roditelja i koja uznemirenost ima trajan karakter, odnosno postoji za vreme trajanja predmetnog krivičnog postupka... Ista se obnavlja permanentnim izveštavanjem medija o postupku i oglašavanjem učesnika u postupku u medijima“ ;

- da bi se postojeće uznemirenje javnosti u slučaju ukidanja pritvora optuženima, određenog po osnovu člana 211. stav 1 . tačka 4 ) ZKP, po mišljenju suda, povećalo do mere koja bi ugrozila pravično vođenje krivičnog postupka, a to uznemirenje ne bi bilo moguće otkloniti izricanjem druge blaže mere i na taj način obezbediti nesmetano vođenje i okončanje krivičnog postupka u kome su, prema stanju spisa, sprovedeni u velikoj meri predloženi dokazi;

- da, s obzirom na navedeno, veće smatra da je neophodno dalje zadržavanje optuženih u pritvoru radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, s obzirom da se ista svrha ne može postići drugom blažom merom;

- da interes nesmetanog vođenja krivičnog postupka ima prednost u odnosu na pravo optuženih da se brane sa slobode, pa je veće optuženima produžilo pritvor za 60 dana u smislu odredbe člana 216 . stav 2 . ZKP.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 4. decembra 2013. godine, odlučujući o žalbama okrivljenih i njihovih branilaca izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, doneo rešenje Kž.2. 3633/13 kojim je odbio kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i potvrdio rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1898/13 od 22. novembra 2013. godine, prihvatajući u svemu stav prvostepenog suda o razlozima zbog kojih je u ovom krivičnom postupku neophodno i dalje produženje pritvora prema okrivljenima, kao nužne mere radi daljeg nesmetanog vođenja krivičnog postupka čija se svrha za sada ne može obezbediti drugom merom predviđenom zakonom.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 272/12 od 6. maja 2014. godine odbijen je kao neosnovan predlog branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za određivanje jemstva i zamenu pritvora jemstvom koje glasi na ukupan novčani iznos od 3.965.813,19 dinara i sastoji se u upisu hipoteke na nekretninama D.M, zeta okrivljenog.

U obrazloženju ovog rešenja, pored ostalog, navedeno je da je sud „ispitujući sve činjenice koje se odnose na uslove za određivanje pritvora kao i mogućnost zamene pritvora jemstvom, utvrdio da u konkretnom slučaju jemstvo kao blaža mera nije podobno da bi se obezbedilo nesmetano vođenje krivičnog postupka, budući da se jemstvo ne podrazumeva u svakoj situaciji gde pritvor egzistira po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP nego opravdanost njegovog određivanja i zamene treba ceniti u konkretnom slučaju, a sud je napred navedeno utvrdio ceneći razloge zbog kojih je pritvor određen (uznemirenje javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka), činjenicu da je isti do sada više puta produžavan po istom osnovu, težinu izvršenog krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret (može se izreći kazna zatvora preko 10 godina), posledice koje su proizašle iz krivičnog dela (smrt šest mladih osoba), da je predmetni događaj praćen izveštavanjem sredstava javnog informisanja i oglašavanjem učesnika u postupku u medijima, koje postoje za sve vreme trajanja ovog krivičnog postupka nesmanjenim intenzitetom“.

Odlučujući o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, Apelacioni sud u Novom Sadu je 30. maja 201 4. godine doneo osporeno rešenje Kž2. 934/14 kojim je žalbu odbio.

U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je: „Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je kao neosnovan odbio predlog

branioca okrivljenog M. P. za određivanje jemstva i zamene pritvora jemstvom, iz razloga što se jemstvo ne podrazumeva u svakoj situaciji gde pritvor egzistira po osnovu člana 211 . stav 1 . tačka 4 ) ZKP, nego opravdanost njegovog određivanja i zamene treba ceniti u svakom konkretnom slučaju, posebno vodeći računa o intenzitetu uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog pos tupka. Naime, po oceni ovog suda i pored ponuđenog iznosa jemstva u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za zamenu pritvora jemstvom, s obzirom da je intenzitet uznemirenja javnosti (a koji pre svega proističe iz posledica dela koje se okrivljenima stavlja na teret, u vidu smrti šest mladih osoba) i dalje prisutan i velik, što se moglo primetiti i nedavnim okupljanjem većeg broja ljudi ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu, gde se, između ostalog, spominjalo i nezadovoljstvo zbog dužine trajanja ovog krivičnog postupka, a što se takođe moglo primetiti i iz prostora koji predmetni događaj ima u sredstvima javnog informisanja, koje okolnosti bi dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (19. juna 201 4. godine) nalazio u pritvoru dve godin e, dva mesec a i 17 dana, računajući od 2. aprila 2012. godine, kada je lišen slobode.

Prema podacima objavljenim na veb sajtu www.portal.sud.rs, podnosiocu ustavne žalbe pritvor je ukinut 23. juna 2014. godine, presuda kojom se oglašava krivim doneta je 22. septembra 2014. godine, prvostepena presuda je u odnosu na podnosioca potvrđena odlukom drugostepenog suda 2. aprila 2015. godine, dok je 26. januara 2016. godine odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac podnosioca.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, kao i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen (član 31. st. 2. i 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Članom 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) garantuje se da svako ko je uhapšen ili lišen slobode shodno odredbama iz stava 1.c ovog člana mora bez odlaganja biti izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom određeno da obavlja sudske funkcije i mora imati pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja, a puštanje na slobodu može biti uslovljeno jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/2014) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Trajanje pritvora nakon podizanja optužnice propisano je odredbama člana 216. ZKP, prema kojima: od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); veće je dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4.); protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću i žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbama člana 278. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ) je, pored ostalog, propisano: da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, onaj ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima (stav 1.); da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, ako su dela iz st. 1. i 2. ovog člana učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi (stav 3.).

Odredbom člana 288. stav 2. KZ je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina, ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 4, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica .

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi označenih ustavnih prava i prava iz Konvencije u odnosu na osporeno rešenje zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno jer nije usvojen njegov predlog za određivanje jemstva, pri čemu sudovi nisu opravdali svoj stav da nisu ispunjeni uslovi za zamenu mere pritvora jemstvom, te da sudovi nisu naveli argumente da i dalje postoje takve okolnosti koje ukazuju na uznemirenje javnosti takvog intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, kao i na tome što Viši sud u Novom Sadu u svim rešenjima donesenim po predlogu za određivanje jemstva nije pravilno utvrdio sve relevantne činioce, dok je Apelacioni sud u Novom Sadu različito postupao kada je, prethodno, više puta ukidao prvostepena rešenja, da bi osporenim rešenjem odbio žalbu okrivljenog i potvrdio prvostepeno rešenje.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje (i produženje) pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, kao i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžavan zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvor a od dve do 12 godina .

Pored postojanja opravdane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo, Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporen om rešenju, kao i Viši sud u Novom Sadu u rešenju kojim je odbio zamenu mere pritvora jemstvom, utvrdio da postoji zakonski osnov iz tačke 4) člana 211. stav 1. ZKP, odnosno da je za krivično delo koje se podnosiocu stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a da je težina posledice krivičnog dela dovel a do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

U smislu navedenog, Ustavni sud ukazuje na to da se pritvorski osnov sadržan u odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP zasniva na: 1) visini propisane, odnosno izrečene kazne zatvora (u konkretnom slučaju propisane kazna zatvora do 12 godina) i 2) načinu izvršenja ili težini posledice krivičnog dela koji su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Iz navedenog sledi da je nadležn i sud koji odlučuje o određivanju, odnosno o produženju pritvora prema nekom licu po navedenom zakonskom osnovu, dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mo že nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (u smislu navedenog videti Odluku U stavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U konkretnom slučaju, kao razloge koji su opravdali produženje pritvora prema podnosiocu po navedenom zakonskom osnovu, nadležni sudovi su naveli: 1) da postoji opravdana sumnja da je podnosilac kao okrivljeni izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od preko deset godina; 2) da je zbog težine posledica krivičnog dela, koje se ogledaju u činjenica da je u požaru koji je izbio kritičnom prilikom u ugostiteljskom objektu „K.“ u N . S . život izgubilo šest mladih osoba, došlo do uznemirenja javnosti koje, imajući u vidu da je predmetni događaj praćen izveštavanjem sredstava javnog informisanja i oglašavanjem učesnika u postupku u medijima, postoji za sve vreme trajanja ovog krivičnog postupka; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti dalje nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, zbog čega je neophodno i dalje produženje pritvora prema okrivljenom, kao nužne mere čija se svrha za sada ne može obezbediti drugom merom predviđenom zakonom.

Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da ne postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe pritvor po označenom zakonskom osnovu zameni jemstvom u predloženom iznosu, kao blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Naime, po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom rešenju naveo i jasno obrazložio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, kao i da takvo uznemirenje javnosti postoji za sve vreme trajanja ovog krivičnog postupka, pa i u vreme donošenja osporenog rešenja, jer je predmetni događaj praćen izveštavanjem sredstava javnog informisanja i oglašavanjem učesnika u postupku u medijima, kao i okupljanjem građana ispred zgrade suda u vreme održavanja glavnog pretresa, iz čega proizlazi da uznemirenje javnosti kojim bi bilo ugroženo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka nije izgubilo na svom intenzitetu i delovanju na svest ljudi. Kako se jemstvo ne podrazumeva u svakoj situaciji gde je pritvor određen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, nego opravdanost njegovog određivanja i zamene treba ceniti u svakom konkretnom slučaju, posebno vodeći računa o intenzitetu uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, Apelacioni sud smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za zamenu pritvora jemstvom.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da se odbije njegov predlog za zamenu mere pritvora jemstvom, odnosno da je trebalo neposredno primeniti član 5. stav 3. Konvecije. Ovo posebno stoga što ovaj član Konvencije ne predviđa obaveznu zamenu pritvora jemstvom, kako to podnosilac pogrešno tumači, već je to samo mogućnost, koja se ceni u svakom konkretnom slučaju ponaosob.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (19. juna 201 4. godine) nalazio u pritvoru dve godin e, dva mesec i i 17 dana (računajući od 2. aprila 2012. godine, kada je lišen slobode), da mu je pritvor ukinut 23. juna 2014. godine, presuda kojom se oglašava krivim doneta 22. septembra 2014. godine, te da je prvostepena presuda u odnosu na podnosioca potvrđena odlukom drugostepenog suda 2. aprila 2015. godine, odnosno da je krivični postupak pravnosnažno okončan za tri godine, pa kako se radi o teškom krivičnom delu i složenom dokaznom postupku sa većim brojem okrivljenih, Ustavni sud je ocenio da je osporeni krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor ukinut neposredno pre okončanja prvostepenog postupka, što dodatno ukazuje na to da je sud upravo imao u vidu da je lišenje slobode podnosioca ustavne žalbe iz navedenog zakonskog razloga neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje, kojim je odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog izjavljena protiv rešenja kojim se odbija predlog branioca za zamenu pritvora jemstvom, doneto iz razloga i u postupku koji je predviđen zakonom, kao i da su u njemu navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je u konkretnom slučaju mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, i zbog kojih jemstvo kao blaža mera nije podobno da bi se obezbedilo nesmetano vođenje krivičnog postupka, koji je sproveden sa primerenom hitnošću.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo da izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja kojim je odbijen predlog njegovog branioca za zamenu pritvora jemstvom. Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči pre svega dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Navode o povredi zajemčenih prava podnosilac zasniva na tome da je Apelacioni sud u Novom Sadu različito postupao kada je, prethodno, više puta ukidao prvostepena rešenja kojima se odbija predlog za određivanje jemstva umesto pritvora, da bi osporenim rešenjem odbio žalbu okrivljenog i potvrdio prvostepeno rešenje. Vezano za ove navode Ustavni sud ukazuje na to da je Apelacioni sud u Novom Sadu ukidao ranije doneta rešenja Višeg suda u Novom Sadu, kojima je takođe odbijen predlog za određivanje jemstva, jer u ukinutim rešenjima nisu cenjene sve okolnosti koje su od uticaja na donošenje odluke o zameni mere pritvora jemstvom, odnosno zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i zbog određenih protivrečnosti razloga navedenih u ukinutim rešenjima, dok je osporenim rešenjem potvrđeno prvostepeno rešenje, s obzirom na to da je Apelacioni sud u Novom Sadu našao da je Viši sud u Novom Sadu ovaj put ocenio sve okolnosti koje su od uticaja na odlučivanje o zameni pritvora jemstvom i dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge zbog kojih je smatrao da u konkretnom slučaju jemstvo kao blaža mera nije podobno da bi se obezbedilo nesmetano vođenje krivičnog postupka. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je neosnovana tvrdnja podnosioca o povredi prava na pravno sredstvo.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom i Konvencijom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja ukazuje, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Ustavni sud je, na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.