Odluka Ustavnog suda o nasleđivanju prava na neisplaćene iznose penzije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Poništena je presuda Apelacionog suda koja je pogrešno zaključila da se pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene penzije pravnog prethodnika ne može naslediti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 584/15 od 25. maja 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Višeg suda u Kragujevcu Gž. 584/15 od 25. maja 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 2348/14 od 23. februara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K . iz Kragujevca je , 20. avgusta 201 5. godine, preko punomoćnika B. Z , advokata iz Velike Plane, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž. 584/15 od 25. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na naknadu štete i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 35. stav 2. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da je tužbom, u konkretnom slučaju, tražena naknada materijalne štete pričinjene njenom pravnom prethodniku neisplatom pripadajućih iznosa penzije, te da nije bilo mesta primeni odredbe člana 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju , budući da nije potraživala nikakvo pravo iz penzijskog osiguranja, jer je ono već bilo priznato njenom pravnom prethodniku. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da naloži nadležnom sudu da ponovo odluči o žalbi tuženog fonda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, podnela je 19. februara 2013. godine tužbu protiv Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojom je tražila da se tuženi obaveže da joj, na ime naknade štete nastale isplatom manjeg iznosa penzije od pripadajućeg njenom pravnom prethodniku, za period od januara 2010. do marta 2011. godine, isplati opredeljene novčane iznose.

Presudom P. 2438/14 od 23. februara 2015. godine Osnovni sud u Kragujevcu usvoj io je tužbeni zahtev tužilje , jer je našao da postoji odgovornost tuženog, u skladu sa odredbom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima . Ovakvu odluku prvostepeni sud je doneo nakon što je u postupku utvrdio da je otac tužilje, koji je preminuo 1. aprila 2011. godine i čiji je ona jedini naslednik prema rešenju ostavinskog suda, bio vojni penzioner, kao i da mu nadležni fond, iako je bio obavezan da to učini, nije izvršio usklađivanje ranije određene penzije, a počev od januara 2008. godine. U obrazloženju presude je, povodom prigovora zastarelosti potraživanja koji je tuženi istakao, navedeno da se, u konkretnom slučaju , primenjuje odredba člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj potraživanja naknade prouzrokovone štete zastarevaju za tri godine, te kako je tužilja podnela tužbu 19. februara 2013. godine, to ima pravo da sudskim putem od tuženog potražuje iznose nakon 19. februara 2010. godine, pa do 1. aprila 2011. godine.

Osporenom presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 584/15 od 25. maja 2015. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 2438/14 od 23 februara 2015. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje. U obrazloženju osporene presude navedeno je da su, saglasno odredbi člana 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava, te da se ona kao takva ne mogu prenositi na druga lica, što znači da ona nisu mogla da budu predmet zaostavštine iza smrti pravnog prethodnika tužilje. Stoga je, kako je navedeno, i zahtev tužilje kojim potražuje iznose na ime razlike između isplaćene i pripadajuće penzije njenog pravnog prethodnika, a koji je podnet posle njegove smrti, neosnovan.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 - Odluka US, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06 - Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/ 14) propisano je: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti, kao i da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom (član 5.) da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica, kao i da prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarevaju, osim prava na potraživanja dospelih, a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim ovim zakonom (član 6.); da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za slučaj starosti – pravo na starosnu penziju i pra vo na prevremenu starosnu penziju, za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju, za slučaj smrti – pravo na porodičnu penziju , pravo na naknadu pogrebnih troškova, za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću – pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje, te za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica – pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica (član 18.).

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03 - Odluka US) propisano je da se nasleđuje zaostavština, kao i da zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti (član 1. st. 1. i 2.)

Odredbama člana 204. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, broj 31/93) propisano je da potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom, kao i da pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kome je taj sud konstatovano da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Razmatrajući da li je parnični sud arbitrerno primenio materijalno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je osporenom presudom pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je od tuženog, na ime naknade materijalne štete, potraživala određene novčane iznose. Prema stanovištu Višeg suda u Kragujevcu, podnositeljka ustavne žalbe nije mogla tužbom da po tražuje novčane iznose koji predstavljaju razliku između pripadajućih i iznosa pe nzije isplaćenih njenom pravnom prethodniku, jer su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava i ne mogu da se prenose na duga lica, već se gase smrću imaoca tog prava.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da, prema Zakonu o nasleđivanju, zaostavštinu ostavioca čine sva prava koja su mu pripadala u trenutku smrti , a koja su podobna za nasleđivanje. Da bi neko pravo koje je ostavilac imao u momentu smrti moglo da bude isključeno iz zaostavštine potrebno je da to bude propisano merodavnim zakonom. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da su Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja utvrđena kao lična i kao takva neprenosiva, te ne mogu da čine zaostavšitnu nekog lica. U ova prava, između ostalog, spada i pravo na penziju (starosnu, prevremenu starosnu, invalidsku ili porodičnu). Budući da se radi o ličn om pravu, odnosno o pravu neodvojivom od ličnosti kojoj po zakonu pripada , zahtev za ostvarivanje ovog prava može da podnese samo to lice (ili lice ovlašćeno da ga zastupa – staralac, punomoćnik). Isto važi i za pravo na podnošenje tužbe, kada je zakonom predviđena mogućnost vođenja sudskog postupka. Međutim, u situaciji kada je pravo na penziju (ili drugo od navedenih prava) priznato određenom licu , njegovo pravo da potražuje dospele, a neisplaćene iznose priznate penzije predstavlja njegovo imovinsko pravo i ono se kao takvo može prenositi. Navedeno važi i kada nezakonitim radom nadležnog organa tom licu bude isplaćen manji iznos penzije od pripadajućeg, te mu tako bude pričinjena materijalna šteta. Odgovarajućim materijalnopravim propisima prenos prava na naknadu materijalne štete, kao imovinskog pravo, nije isključen. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, jedino je pravo na naknadu nematerijalne štete neprenosivo, ali kada je ono nekom licu bude utvrđeno (pravnosnažnom sudskom odlukom ili sporazumom), potraživanja nastala i po tom osnovu mogu da se prenose bilo inter vivos bilo mortis causa.

Primenjujući navedeno, Ustavni sud je konstatovao da je, u konkretnom slučaju, pravnom prethodniku podnositeljke nadležni fond utvrdio pravo na penziju i on je bio korisnik te penzije izvesno vreme , ali mu u posmatranom periodu, nezakonitim radom tuženog (odnosno nadležnog fonda) , nije isplaćivana u pripadajućim, već u manjim iznosima, usled čega mu je pričinjena materijalna šteta. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, u okolnostima konkretnog slučaja, ocenio da Viši sud u Kragujevcu, odlučujući o prigovoru nedostatka aktivne legitimacije ovde podnositeljke ustavne žalbe, nije imao u vidu da je njen pravni prethodnik pre smrti već ostvario pravo na penziju, te da njen zahtev nije bio usmeren na ostvarivanje tog, ličnog, prava, već na naknadu prouzrokovane materijalne štete nezakonitim radom nadležnog fonda. Stoga ni stanovište izraženo u osporenoj presudi u pogledu aktivne legitimacije, a time i o osnovanosti tužbenog zahteva podnositeljke, prema oceni Ustavnog suda, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Kragujevcu podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Kragujevcu , kako bi taj sud u ponovnom postupku doneo novu odluku o žalbi koju je tuženi izjavio protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 2438/14 od 23. februara 200 5. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje, te poništio osporenu presudu, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe o povredi prava iz člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o nasleđivanju prava na neisplaćene iznose penzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti