Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu za eksproprisane nepokretnosti. Postupak koji je trajao preko sedam godina, uz značajnu neaktivnost suda, predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. L. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. L. i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Šidu u predmetu R1. 3/14 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. L. iz B. je 3. novembra 20 11. godine, preko punomoćnika Ž. Č, advokata iz B, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Šidu u predmetu R1. 372/10 (sada u predmetu R1. 3/14). Podnositeljka je, takođe, istakla i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti započet po predlogu podnositeljkinog pok. sina, sa ostalim suvlasnicima, još 24. oktobra 2006. godine pred Opštinskim sudom u Šidu, a potom nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu, te da još uvek nije okončan. Podnositeljka je, kao pravni sledbenik sina - njegov zakonski naslednik, iza njegove smrti 3. septembra 2006. godine, nastavila postupak u svojstvu predlagača trećeg reda. Podnositeljka je istakla da je predmet jednom vraćan na ponovno suđenje, rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 202/10 od 24. marta 2010. godine, ali da, od vraćanja predmeta pa nadalje, nadležni sud skoro godinu i po dana nije preduzeo nijednu radnju u postupku, niti doneo novo prvostepeno rešenje. Podnositeljka smatra da joj je ovakvim postupanjem suda povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, jer "sud nije pružio zaštitu predlagačima da im bude isplaćena naknada za eksproprisanu nepokretnost", pa predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, naloži nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku i utvrdi pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13) pribavio spise predmeta Osnovnog suda u Šidu R1. 3/14 (ranije predmet R1. 24/06 Opštinskog sud a u Šidu) i nakon izvršenog uvida, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Opština Šid - Sekretarijat za arhitekturu i urbanizam je 24. oktobra 2006. godine, postupajući u skladu sa odredbom člana 61. Zakona o eksproprijaciji, Opštinskom sudu u Šidu dostavila pravosnažno rešenje o eksproprijaciji Odeljenja za urbanizam, komunalno stambene i imovinske poslove opštine Šid broj 465-2/2005-03 od 11. marta 2005. godine, kao nadležnom organu za određivanje naknade za nepokretnost koja predstavlja predmet eksproprijacije.

Predmet je u Opštinskom sudu u Šidu (u daljem tekstu: Opštinski sud) dobio broj R. 24/06. U ovom postupku su u svojstvu predlagača učestvovali A. K, pok. sin podnositeljke V. L. (ranije K.), zajedno sa drugim suvlasnicima, te Republika Srbija, kao protivnik predlagača. Opštinski sud je na prvom ročištu održanom 23. februara 2007. godine, odredio finansijsko veštačenje i poverio ga Zavodu za sudska veštačenja AD Novi Sad. Podneskom od 22. oktobra 2007. godine, svoje učešće u postupku prijavila je podnositeljka ustavne žalbe, kao zakonski naslednik iza smrti sina, predlagača A. K, po rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu O. 940/07 od 25. juna 2007. godine. Opštinskom sudu je 20. decembra 2007. godine dostavljen nalaz i mišljenje veštaka. Na prvom narednom ročištu, zakazanom za 13. mart 2008. godine je rasprava zaključena.

Rešenjem Opštinskog suda u Šidu R. 24/06 od 13. marta 2008. godine određena je naknada za eksproprisane nepokretnosti, među ostalima, i podnositeljki ustavne žalbe, te obavezan protivnik predlagača da predlagačima isplati naknadu u određenom iznosu. Protivnik predlagača je izjavio 5. avgusta 2008. godine žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja. Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 202/10 od 24. marta 2010. godine ukinuto je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom prvostepenom postupku pred O snovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu (u daljem tekstu: Osnovni sud), predmet je dobio broj R1. 372/10. Podnositeljka ustavne žalbe, kao predlagač trećeg reda, je urgirala za hitno okončanje postupka 25. maja 2010. godine. Osnovnom sudu je 14. januara 2011. godine dostavljeno uredno punomoćje za predlagače prvog i drugog reda, kojima je Osnovni sud i izvršio dostavu drugostepenog rešenja, s obzirom na to da je prethodnom punomoćniku otkazano punomoćje, ali da sud o tome nije bio obavešten, pa je više puta bezuspešno pokušavao dostavu, najpre prethodnom punomoćniku, pa onda i predlagačima lično. Podnositeljka se novim urgencijama od 19. aprila i 6. oktobra 2011. godine obratila Osnovnom sudu, sa obaveštenjem o promeni prezimena (umesto K, sada L.). I punomoćnik predlagača prvog i drugog reda je 1. februara 2012. godine urgirao da se što hitnije zakaže ročište.

Do donošenja novog rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu R. 372/10 od 14. novembra 2012. godine bilo je zakazano sedam ročišta (ukupno četiri nisu održana: dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije i dva zbog izostanka veštaka). Protivnik predlagača je 8. februara 2013. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja. Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 200/13 od 22. marta 2013. godine su spisi vraćeni prvostepenom sudu, zbog otklanjanja procesnog nedostatka u zastupanju protivnika predlagača kod izjavljivanja žalbe, a potom je rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 421/13 od 27. septembra 2013. godine ukinuto rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu R. 372/10 od 14. novembra 2012. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom prvostepenom postupku, sada pred Osnovnim sudom u Šidu, predmet je zaveden pod brojem R1. 3/14, a na ročištu održanom 28. januara 2014. godine određeno je dopunsko finansijsko veštačenje, te je Zavod za sudska veštačenja AD Novi Sad dostavio 13. marta 2014. godine dopunu nalaza. Ročište zakazano za 31. mart 2014. godine, na koje nije pristupio zakonski zastupnik protivnika predlagača, odloženo je za 20. maj 2014. godine, s tim da se izvrši dostava dopunskog nalaza veštaka protivniku predlagača.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni vanparnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od iznetih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je utvrdio: da je 24 . oktobra 2006. godine započet vanparnični postupak, u koji je podnositeljka, u svojstvu predlagača, iza smrti sina, stupila 22. oktobra 2007. godine, a da ni posle sedam godina i šest meseci ovaj postupak nije okončan.

Navedeno trajanje vanparničnog postupka, samo po sebi, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja zahteva, odnosno prirode prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovoj pravnoj stvari nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, osim spornog karaktera eksproprisanog zemljišta i njegove tržišne vrednosti.

Za podnositeljku ustavne žalbe, koja je preuzela ovaj postupak u svojstvu predlagača, godinu dana nakon pokretanja postupka, ishod vanparnice nesumnjivo ima materijalni značaj i ona svojim ponašanjem nije doprinela odugovlačenju postupka, već je, naprotiv, u postupku imala proaktivan odnos, urgirajući više puta za njegovo ubrzanje i rešavanje.

Ustavni sud je ocenio da je postupanje nadležnih prvostepenih sudova, na šta podnositeljka posebno ukazuje, dovelo do njegovog neopravdanog i nerazumno dugog trajanja. Na neefikasno i nedelotvorno postupanje sudova, nedvosmisleno ukazuje period neaktivnosti Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šid u prvom ponovnom prvostepenom postupku, koji, i nakon otklanjanja procesnih nedostataka u zastupanju predlagača prvog i drugog reda, za godinu i jedan mesec, i pored više urgencija predlagača, nije preduzeo nijednu radnju u postupku. Takođe, u prilog oceni o nerazumno dugom trajanju predmetnog vanparničnog postupka govore i doneta dva prvostepena rešenja koja su ukinuta u celini od strane nadležnih drugostepenih sudova i predmet vraćan prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države. Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud ovi u ovom vanparničnom postupku, koji još nije okončan, ni su preduzima li sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno završi. Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o njenom predlogu nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda dužine trajanja sudskog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke, a u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava, naloženo je nadležn om sud u da preduzm e sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja vanparničnog postupka i trenutak podnositeljkinog sticanja svojstva stranke u ovom vanparničnom postupku, kao i postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za podnositeljku ustavne žalbe . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću svoju praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela prevashodno zb og neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud kons tatuje da uz ustavnu žalbu nisu pruženi dokazi da je ona, kao predlagač, zbog dugog trajanja predmetnog postupka takvu štetu zaista i pretrpela.

7 . S obzirom na to da vanparnični postupak, čije je trajanje osporeno ustavnom žalbom još uvek nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud smatra da je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za utvrđivanje povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, za sada preuranjen, zbog čega je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.