Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak koji je trajao pet godina i dva meseca, s obzirom na složenost predmeta, nije prekoračio razuman rok. Preostali deo žalbe je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5382/2011
15.01.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, mr Milan Marković, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. M. iz B, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. M. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 4368/2010, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. M. iz B. je 3. novembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 4368/2010.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i “odredi da se štetne posledice zbog nezavršetka suđenja u parnici iz radnog odnosa otklone na taj način što će se doneti pravnosnažna presuda i da mu se nadoknadi šteta od 400.000 dinara“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4368/2010, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac I. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 17. avgusta 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog “P. t. D,“ J. iz B, radi naknade nematerijalne štete nastale usled diskriminacije tuženog poslodavca.

Prvostepeni sud je u ovoj pravnoj stvari zakazao ukupno deset ročišta za glavnu raspravu (21. novembra i 29. decembra 2008, 27. februara, 3. aprila, 7. septembra i 7. decembra 2009, 28. maja i 18. oktobra 2010. i 10. februara 2011. i 4. maja 2011. godine), od kojih je četiri održano. Ročišta zakazana za 21. novembar 2008. i 27. februar 2009. godine nisu održana zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za njihovo održavanje, jer podnosilac ustavne žalbe nije bio uredno pozvan, ročišta zakazana za 29. decembar 2008. i 7. septembar 2009. godine nisu održana na predlog podnosioca ustavne žalbe i njegovog punomoćnika, ročište zakazano za 28. maj 2010. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ročište zakazano za 18. oktobar 2010. godine nije održano zbog štrajka sudske administracije.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 4. maja 2011. godine doneo presudu P1. 4368/2010, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Prvostepena presuda je 22. jula 2011. godine otpravljena parničnim strankama.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 1369/12 od 21. oktobra 2013. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, te da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1 .).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao na predmetni parnični postupak, je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja i da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.).

5. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ova parnica pokrenuta 17 . avgusta 2008. godine, podnošenjem tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu i da je pravnosnažno okončana donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1369/12 od 21. oktobra 2013. godine.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je on trajao pet godina i dva meseca , što bi samo po sebi moglo da ukaže na činjenicu da je postupak okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da je u ovom predmetu bilo određenih složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su uticala na dužinu trajanja parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je, rešavajući o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca u ovoj pravnoj stvari, trebalo da utvrdi da li je tuženi poslodavac svojim radnjama diskriminisao podnosioca ustavne žalbe zbog nekog njegovog ličnog svojstva i doveo ga u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene kod tuženog, u smislu odredaba čl. 18-20. Zakona o radu, te da li je takvim postupanjem tuženi prouzrokovao podnosiocu nematerijalnu štetu.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su on i njegov punomoćnik u određenoj meri doprineli nešto dužem trajanju predmetnog parničnog postupka, jer su dva ročišta u ovom predmetu odložena na njihov predlog.

Razmatrajući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da su Četvrti opštinski sud u Beogradu i Prvi osnovni sud u Beogradu učinili određene propuste, koji su uticali na produženje trajanja predmetnog parničnog postupka. Najpre, Ustavni sud je konstatovao su četiri ročišta za glavnu raspravu u ovoj parnici odložena iz razloga koji se mogu pripisati u odgovornost Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu – neuredno pozivanje podnosioca ustavne žalbe, štrajk administracije i sprečenost postupajućeg sudije. Takođe, Prvi osnovni sud u Beogradu je prekoračio rok za izradu pismenog otpravka presude P1. 4368/2010 koja je doneta 4. maja 2011. godine, a koja je otpravljena parničnim strankama 22. jula 2011. godine, uzimajući u obzir odredbu člana 341. stav 1. ranije važećeg ZPP. Međutim, Ustavni sud nalazi da se iz navedenih činjenica ne može izvesti automatski zaključak da je u ovoj parnici došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. S obzirom na to da Ustavni sud uvažava praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava prilikom odlučivanja o ustavnim žalbama, treba istaći stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da domaći sud nije poštovao zakonske rokove ne mora sama po sebi da bude nesaglasna sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude u predmetima Zielinski vs. Poland, od 15. februara 2005. godine i Stoidis vs. Greece, od 17. maja 2001. godine). Ne računajući navedene propuste u ovoj parnici, Ustavni sud je utvrdio da su postupajući sudovi pokazali zavidnu efikasnost tako što su na četiri održana ročišta za glavnu raspravu izveli sve dokaze bitne za donošenje odluke i preduzeli druge procesne radnje propisane zakonom kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu svih iznetih razloga, a posebno imajući u vidu da je u ovoj parnici bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su se odrazila na dužinu trajanja postupka i da je podnosilac ustavne žalbe doprineo nešto dužem trajanju radnog spora, te da je formiranje nove mreže sudova imalo za posledicu zastoj u radu postupajućeg prvostepenog suda na početku 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se podnosilac poziva na povredu načela i prava zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe prethodna iscrpljenost svih delotvornih pravnih sredstava i da samo u slučaju kada podnosilac izjavljuje žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, postoji izuzetak od supsidijarnog karaktera ovog pravnog sredstva.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da pre podnošenja ustavne žalbe još nije bilo odlučeno o žalbi protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4368/2010 od 4. maja 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe u navedenom delu. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti