Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Propust izvršnog suda da sprovede izvršenje predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. R . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 14 90/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvrše nju Opštinskog suda u Čačku I. 14 90/08 o d 1. decembra 200 8. godine, umanjenog za iznos koji mu je eventualno isplaćen po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Z. R . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 54/15 od 1 8. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 875/15 od 17. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. R . iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu, 10. februara 2014. godine, preko punomoćnika D. Lj. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku P1. 842/07 i izvršnom postupku u koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 1490/08). Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už- 1121/2014.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 54/15 od 1 8. maja 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 1490/08) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4 I. 54/15 od 21. avgusta 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu Zorana Radivojevića, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-5383/2015.

Podnosilac ustavne žalbe je, 2 4. septembra 2015. godine, izjavio novu ustavnu žalbu zbog „ nedonošenja presude u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Čačku P1. 842/07 i nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji je se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 1490/08), proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 54/15 od 18. maja 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 875/15 od 17. juna 2015. godine.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog , navedeno da osporenim rešenjima , u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku , nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhva tna naknada“, te smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljud ska prava u sličnim slučajevima, te da mu je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu Už-1121/2014 od 10. februara 2014. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 1490/08), spojio sa ustavnom žalbom od 24. septembra 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Služb eni glasnik RS“, broj 103/13), a koje se zajedno vode pod brojem Už-5383/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1490/08 od 1. decembra 200 8. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 842/07 od 1. decembra 200 7. godine, kojom su obavezan i Akcionarsko društvo f. Čačak i drugi , kao izvršni dužnici , da tužiocu , kao izvršnom poveriocu, isplate na ime manje isplaćene minimalne zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude , sa zako nskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja , plenidbom i prenosom novčanih sredstava, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 54/15 od 18. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača Z. R . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 1490/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni po stupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dan a podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan , zahtev podnosioca u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene st avom trećim izreke.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 875/15 od 17. juna 2015. godine, u stavu prvom izreke , odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u delu u kome je zahtev za nakna du nematerijalne štete odbijen. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 9338/10 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 4. novembra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je 1. decembra 2008. godine usvojen predlo g rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1490/08, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije ni delimično naplatio svoja potraživanja; da je sud , analizirajući dužinu trajanja postupka , ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; da Vrhovni kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka. Takođe je navedeno da , saglasno ovlašćenjima iz čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova , prvostepeni sud nije mogao da odluči o povredi prava na imovinu, ali kako je postupak iniciran podnošenjem ustavne žalbe koja pored zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sadrži i zahtev predlagača za zaštitu prava na imovinu iz člana 58. Ustava o kome nije odlučeno, Vrhovi kasacioni sud nalazi da je potrebno ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sud da u okviru svoje nadležnosti donese odluku o povredi prava na imovinu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojim a je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava n a suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 10. februara 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9338/10 (ranije predmet I. 1490/08), a imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava shodno odredbi člana 18. stav 3. Ustava , Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2 . izreke utvrdio pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 14 90/08 od 1. decembra 2008. godine, umanjenih za iznose koji su mu eventualno isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca izjavljenoj 24 . septembra 2015. godine protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 54/15 od 18. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 875/15 od 17. juna 2015. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede pra va na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 300 evra, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosi oca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva “ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006- V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39 .).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih p rilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 300 evra podnosiocu nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už -2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 54/15 od 18. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 875/15 od 17. juna 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 3. izreke.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud propustili da uzmu u obzir i ocene period trajanja parničnog postupka, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 842/07. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se taj postupak zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici, mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav izražen u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnosilaca i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, utvrdili tim predlagačima sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, iz čega proizlazi da podnosioci ustavne žalbe nisu dovedeni u neravnopravni položaj.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.