Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu preduzeća „Dugme komerc“ kao neblagovremenu. Žalba protiv revizijske presude Vrhovnog suda podneta je po isteku zakonskog roka od 30 dana. Deo žalbe zbog dužine postupka takođe je neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-539/2008
10.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za inženjering, građevinarstvo, teretni promet, trgovinu, ugostiteljstvo, uvoz i izvoz, sa p.o. „Dugme komerc“ iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za inženjering, građevinarstvo, teretni promet, trgovinu, ugostiteljstvo, uvoz i izvoz, sa p.o. „Dugme komerc“ iz Leskovca izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 113/07 od 22. novembra 2007. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za inženjering, građevinarstvo, teretni promet, trgovinu, ugostiteljstvo, uvoz i izvoz, sa p.o. „Dugme komerc“ iz Leskovca izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Nišu u predmetu P. 1350/06.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Preduzeće za inženjering, građevinarstvo, teretni promet, trgovinu, ugostiteljstvo, uvoz i izvoz, sa p.o. „Dugme komerc“ iz Leskovca, je 12. maja 2008. godine preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Nišu u predmetu P. 1350/06, kao i protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 113/07 od 22. novembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je Trgovinskom sudu u Nišu podneo tužbu koju je prvostepeni sud usvojio; da je Viši trgovinski sud u Beogradu potvrdio prvostepenu presudu u celosti, a žalbu tuženika odbio; da je, kasnije, Vrhovni sud Srbije odlučujući o reviziji koju je izjavio tuženi, reviziju usvojio i preinačio obe presude, na način što je odbio deo tužbenog zahteva koji se odnosi na isplatu naknade za korišćenje benzinske pumpe i korišćenje rezervoara auto baze u Leskovcu, zbog razloga navedenih u istoj; da odluka o žalbi u istom predmetu koja je izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Nišu P. 1350/06 od 8. februara 2007. godine, a kojom je odlučeno u odnosu na preostali deo tužbenog zahteva, nije doneta do dana podnošenja ustavne žalbe. Predložio je da Ustavni sud ukine presudu Vrhovnog suda Srbije Prev. 113/07 od 22. novembra 2006. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. Odredba člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisuje da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trgovinskog suda u Nišu P. 1350/06, raniji broj P. 430/04, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe - Preduzeće za inženjering, građevinarstvo, teretni promet, trgovinu, ugostiteljstvo, uvoz i izvoz, sa p.o. „Dugme komerc“ iz Leskovca, je 31. marta 2004. godine podnelo Trgovinskom sudu u Nišu tužbu radi naknade štete i isplate naknade za korišćenje, protiv tužene – Državna zajednica Srbija i Crna Gora – Vojna pošta 3323 Niš, Vojna pošta 3990 Kuršumlija i Vojna pošta 5300 Leskovac.

Nakon sprovedenog postupka, Trgovinski sud u Nišu je doneo presudu P. 430/04 od 30. maja 2005. godine. Žalbu je protiv navedene presude 30. juna 2005. godine izjavio zakonski zastupnik tužene.

Viši trgovinski sud u Beogradu je presudom Pž. 7523/06 od 3. oktobra 2006. godine u stavu drugom izreke ukinuo presudu Trgovinskog suda u Nišu P. 430/04 od 30. maja 2005. godine u obavezujućem delu, bliže navedeno u presudi, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu.

Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovni postupak, a predmet je dobio novi broj P. 1350/06.

Zakonski zastupnik tužene je 1. decembra 2006. godine izjavio reviziju protiv presude Trgovinskog suda u Nišu P. 430/04 od 30. maja 2005. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Nišu Pž. 7523/06 od 3. oktobra 2006. godine.

U ponovnom postupku, pred Trgovinskim sudom u Nišu u predmetu P. 1350/06, održano je 4 ročišta za glavnu raspravu (23. novembra i 14. decembra 2006. godine i 18. januara i 8. februara 2007. godine), a nakon ročišta od 8. februara 2007. godine sud je zaključio raspravu i doneo presudu P. 1350/06 kojom je obavezan tuženik – Republika Srbija – Ministarstvo odbrane Vojna pošta 3323 Niš da tužiocu – Preduzeće za inženjering, građevinarstvo, teretni promet, trgovinu, ugostiteljstvo, uvoz i izvoz „Dugme komerc“ iz Leskovca isplati na ime naknade za korišćenje vozila određeni novčani iznos, bliže navedeno u presudi, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka.

Navedenu presudu punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je primio 22. februara 2007. godine, kada i tužena strana, a presuda je postala pravnosnažna 5. marta 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom Prev. 113/07 od 22. novembra 2007. godine odlučio o reviziji tužene, a pismeni otpravak presude je 6. februara 2008. godine dostavljen punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi i na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni je dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58. st. 1, 2, 3. i 4.).

5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Trgovinskog suda u Nišu P. 1350/06, raniji broj P. 430/04, utvrdio da je osporenom revizijskom presudom Prev. 113/07 od 22. novembra 2007. godine odlučeno o reviziji izjavljenoj protiv presude Trgovinskog suda u Nišu P. 430/04 od 30. maja 2005. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Nišu Pž. 7523/06 od 3. oktobra 2006. godine, a da je pismeni otpravak osporene revizijske presude punomoćnik podnosioca ustavne žalbe primio 6. februara 2008. godine. Kako je ustavna žalba podneta 12. maja 2008. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona i rešio kao u tački 1.

6. Ustavni sud je posebno cenio navode podnosioca ustavne žalbe da odluka o žalbi protiv presude Trgovinskog suda u Nišu P. 1350/06 od 8. februara 2007. godine još uvek nije doneta, te da je zbog toga povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, i utvrdio da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe pismeni otpravak navedene presude primio 22. februara 2007. godine, da protiv navedene presude žalba nije izjavljena, te da je presuda postala pravnosnažna 5. marta 2007. godine. Kako je ustavna žalba podneta 12. maja 2008. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, i u ovom delu, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona i rešio kao u tački 2.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 1421/2011: Odbačena ustavna žalba zbog nedopuštenosti iz formalnih razloga
• Už 4303/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje
• Už 540/2008: Ustavni sud o neosnovanosti žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije
• Už 1488/2008: Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2729/2010: Odluka o odbijanju ustavne žalbe u sporu za naknadu štete zbog robe na Kosovu i Metohiji
• Už 2334/2010: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1794/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku