Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u parničnom sporu male vrednosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda kao neosnovanu, a odbacuje je kao neblagovremenu u odnosu na nižestepene presude. Vrhovni sud je pravilno odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti podnet iz nedozvoljenih razloga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-539/2009
21.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Paunović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Olge Paunović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 481/08 od 28. maja 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Olge Paunović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P.1968/07 od 31. maja 2007. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 1050/08 od 13. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu je podneta ustavna žalba Olge Paunović iz Niša, izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P.1968/07 od 31. maja 2007. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 1050/08 od 13. marta 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 481/08 od 28. maja 2008. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je u postupku koji je prethodio donošenju osporene prvostepene presude Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine predlagala da se izvedu dokazi o osnovanosti tužbenog zahteva uvidom u građevinsko-tehničku dokumentaciju, ugovor o zajedničkoj gradnji lokala na ulazu broj 1 stambene zgrade u ulici Pobedina, u Nišu, zaključen između Tvornice odevnih predmeta "Vesna" iz Zagreba i Vojne pošte br. 1912-27 Niš, saslušanje svih nosilaca stanarskih prava, odnosno vlasnika lokala u navedenoj zgradi i sudsko veštačenje iz oblasti građevinarstva. Međutim, prvostepeni sud nije prihvatio predloge podnositeljke ustavne žalbe i nije izveo navedene dokaze. Takođe, ni drugostepeni sud u žalbenom postupku nije uzeo u obzir dokaze čije navođenje su na raspravama predložili punomoćnici podnositeljke ustavne žalbe kao tužene stranke. Podnositeljka ustavne žalbe dalje navodi da je na jednoj od rasprava izrazila i rezervu "o sukobu interesa na strani punomoćnika tužioca advokata Miladinovića, jer je supruga ovog advokata i predsednica suda". Smatra da su njena prava povređena i time što je Opštinski sud odbacio kao neblagovremenu žalbu njenog punomoćnika Paunović Nikole iz Niša protiv presude P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine, koja je izjavljena 20. decembra 2007. godine, a njen punomoćnik je presudu primio 17. decembra 2007. godine. Prvostepeni sud je u ovom sporu usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu na plaćanje glavnog duga i parničnih troškova, sa čime podnosilac ustavne žalbe kao tužena ne može da se pomiri, jer smatra da nije utvrđeno činjenično stanje, da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i povređen Zakon o parničnom postupku, a time je povređeno njeno pravo na pravično suđenje utvrđeno Ustavom Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je propisano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Odredbama člana 36. stav 1. Ustava je propisano da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugih državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Razmatrajući ustavnu žalbu, Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu, presudu tog suda P.1968/07 od 31. maja 2007. godine, presudu Okružnog suda u Nišu Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine, rešenje Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 14. januara 2008. godine, rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 1050/08 od 13. marta 2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 481/08 od 28. maja 2008. godine, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Stambena zgrada u ulici Pobedina br. 1, 3. i 5. u Nišu je, preko punomoćnika, podnela tužbu protiv tužene - podnositeljka ustavne žalbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga, radi naplate duga od tužene u ukupnom iznosu od 11.062,18 dinara, na ime troškova tekućeg održavanja i hitnih intervencija na zajedničkim delovima stambene zgrade koji zgradi služe kao celini, sa mesečnim troškovima na ime utroška električne energije, održavanja higijene zajedničkih prostorija, ispred i oko zgrade i vođenja evidencije i dokumentacije zgrade, sa kamatom od dospelosti iznosa po računima od 15. novembra 2005, 24. februara 2006, 3. aprila 2006. i 16. juna 2006. godine, pa do isplate.
Opštinski sud u Nišu je presudom P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine usvojio tužbeni zahtev i tuženu obavezao da tužiocu plati dug na ime troškova tekućeg održavanja i hitnih intervencija na zajedničkim delovima stambene zgrade koji zgradi služe kao celini, u iznosu od 11.062,18 dinara, sa zakonskom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do konačne isplate. U obrazloženju presude prvostepeni sud navodi da je prema odredbama čl. 8. i 24. Zakona o održavanju stambenih zgrada, tužena Olga Paunović koja je vlasnik lokala kao posebnog dela stambene zgrade koja je u ovom sporu tužilac, obavezna da plaća troškove tekućeg održavanja i hitnih intervencija, kao i troškove za utrošenu električnu energiju preko zajedničkog brojila zgrade, kao i troškove čišćenja i održavanja zgrade i oko zgrade. Ovo zbog toga što je predmetni lokal tužene sastavni deo zgrade, jer se nalazi u prizemlju zgrade iznad koga se nalaze stanovi, da je krov zgrade zajednički, da su zajedničke elektro, vodovodne, kanalizacione i toplovodne instalacije, sa kojima je povezan i lokal tužene. Odredbama člana 12. Zakona o stanovanju, propisano je da vlasnici stambene zgrade, stanova i drugih posebnih delova zgrade obezbeđuju održavanje zgrade sa instalacijama, opremom i uređajima, kao i stanova i posebnih delova zgrade, radi korišćenja zgrade i stanova na način kojim se neće dovesti u opasnost život i zdravlje ljudi i sigurnost okoline, tj. obezbeđuju održavanje zgrade, što je u javnom interesu. Stoga, po nalaženju prvostepenog suda, vlasnici stanova, kao i vlasnici posebnih delova zgrade obezbeđuju kako naknadu za investiciono održavanje, tako i za obavljanje poslova tekućeg održavanja zgrade, stepenišnog prostora i drugih zajedničkih prostorija, pranje, krečenje, popravku i zamenu zajedničkih svetiljki i dr.
Podnositeljka ustavne žalbe je na presudu Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine, preko punomoćnika advokata Srbe Rakića iz Niša, blagovremeno izjavila žalbu. Odlučujući po žalbi, Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine. Sud je stao na stanovište da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo - odredbe člana 12. Zakona o stanovanju i čl. 8. i 24. Zakona o održavanju stambenih zgrada.
Protiv navedene prvostepene presude tužena – podnositeljka ustavne žalbe je, nakon donošenja presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine, kojom je odlučeno po blagovremeno izjavljenoj žalbi njenog punomoćnika, advokata Srbe Rakića iz Niša, izjavila novu žalbu 20. decembra 2007. godine i preko punomoćnika Paunović Nikole iz Niša. Opštinski sud u Nišu je rešenjem P. 1968/07 od 14. januara 2008. godine ovu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
Navedeno rešenje Opštinskog suda u Nišu je doneto iz razloga što su podnositeljku ustavne žalbe u parničnom postupku zastupala dva punomoćnika - advokat Srba Rakić iz Niša i njen suprug Nikola Paunović iz Niša. Presuda Opštinskog suda iz Niša P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine uredno je dostavljena advokatu Srbi Rakiću 12. jula 2007. godine. Nakon toga, na zahtev punomoćnika podnosioca ustavne žalbe - njenog supruga Nikole Paunovića ova presuda je 17. decembra 2007. godine dostavljena i njemu. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a saglasno odredbi člana 132. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sud je našao da je dostava uredna i kada je presuda dostavljena samo jednom punomoćniku podnosioca ustavne žalbe. Iz tog razloga je blagovremenost žalbe koju je protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine, izjavio punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe Nikola Paunović, cenjena u odnosu na datum uručenja te presude njenom punomoćniku advokatu Srbi Rakiću. Na temelju tih činjenica, a saglasno odredbi člana 478. stav 3. u vezi člana 355. stav 1. Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud je utvrdio da je žalba izjavljena od strane punomoćnika Nikole Paunovića neblagovremena, jer je sudu podneta po proteku roka od 8 dana. Ovo iz razloga što je žalba punomoćnika Nikole Paunovića kojom je pobijana prvostepena presuda koja je prethodno 12. jula 2007. godine uredno uručena advokatu Srbi Rakiću, izjavljena tek 20. decembra 2007. godine. Stoga je na osnovu odredaba člana 365. stav 1. navedenog Zakona prvostepeni sud doneo rešenje P. 1968/07 od 19. juna 2008. godine kojim je žalbu punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe Nikole Paunovića odbacio kao neblagovremenu. Protiv ovog rešenja isti punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe Nikola Paunović je izjavio žalbu Okružnom sudu u Nišu. Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 1050/08 od 13. marta 2008. godine žalba je odbijena kao neosnovana. Okružni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 365. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je žalbu tužene podnetu od strane punomoćnika Nikole Paunovića odbacio kao neblagovremenu.
Protiv drugostepene presude Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine i prvostepene presude P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine, podnositeljka ustavne žalbe je preko punomoćnika – advokata Srbe Rakića izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti 28. novembra 2007. godine Vrhovnom sudu Srbije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 7) i 12) Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljenog zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 401. stav 2. u vezi sa članom 421. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe nije dozvoljen, pa je rešenjem Sgzz. 481/08 od 28. maja 2008. godine zahtev odbacio. Vrhovni sud je u razlozima navedenog rešenja istakao da javni tužilac, saglasno odredbi člana 417. Zakona o parničnom postupku, može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) tog Zakona. Stranka kao supsidijarni podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu člana 418. Zakona o parničnom postupku, takođe može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti iz istog razloga kao javni tužilac. U konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavila iz zakonom nedopuštenih razloga, jer je navela da to čini zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 7) i 12) Zakona o parničnom postupku, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Rešenje Vrhovnog suda je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uredno dostavljeno 25. avgusta 2008. godine.
4. Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/2004), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da se stranci koja ima zakonskog zastupnika ili punomoćnika dostavljanje vrši tim licima, ako u Zakonu nije što drugo određeno (član 132. stav 1. ); da je u slučaju postojanja dva ili više zakonskih zastupnika ili punomoćnika dostavljanje dovoljno izvršiti samo jednom od njih (član 132. stav 2.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona (nedozvoljeno raspolaganje stranaka) (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, to može učiniti stranka koja je podnela predlog u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti (član 418.); kada odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva (član 421. stav 1.).
5. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja blagovremenosti i dopuštenosti ustavne žalbe Olge Paunović našao da je ista blagovremeno izjavljena u odnosu na rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz 481/08 od 28. maja 2008. godine. Ovo iz razloga što se radi o procesnom rešenju Vrhovnog suda Srbije koje se, saglasno odredbi člana 170. Ustava, može samostalno pobijati ustavnom žalbom. To rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 25. avgusta 2008. godine, a ustavna žalba je izjavljena 16. septembra 2008. godine, u roku od 30 dana propisanom odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).
Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na rešenje Vrhovnog suda Sgzz 481/08 od 28. maja 2008. godine sa stanovišta navedenih odredbi Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda u postupku po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud je u obrazloženju osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge za svoju odluku. Oni su zasnovani na tvrdnji da podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ni formalno, ni suštinski nije izjavljen zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, kao jedinog zakonskog osnova po kome se to vanredno pravno sredstvo može podneti. Naprotiv, zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe se zasnivao na nedopuštenim razlozima, jer je kao osnov njegovog izjavljivanja bila označena i obrazložena samo bitna povreda iz člana 361. stav 2. tač. 7) i 12) Zakona o parničnom postupku, odnosno pogrešna primena materijalnog prava.
Iz tih razloga, Ustavni sud nalazi da Vrhovni sud nije povredio pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava kada je osporenim rešenjem odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe. Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavna žalba protiv tog rešenja odbijena kao neosnovana.
6. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe u delu u kom je izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P.1968/07 od 31. maja 2007. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 1050/08 od 13. marta 2008. godine, Ustavni sud je našao da je u odnosu na te sudske odluke ustavna žalba Olge Paunović neblagovremena, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
U konkretnom slučaju, donošenjem drugostepene presude Okružnog suda u Nišu Gž 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine po izjavljenoj žalbi protiv presude prvostepenog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine, iscrpljena su delotvorna pravna sredstva koja su podnositeljki ustavne žalbe stajala na raspolaganju u toj parnici. Revizija, a ni zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredna pravna sredstva, po zakonu nisu bili dozvoljeni pravni lekovi protiv presude drugostepenog suda Gž 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine. Revizija protiv ove presude nije bila dozvoljena jer se saglasno odredbi člana 478. stav 6. Zakona o parničnom postupku u sporu male vrednosti revizija ne može izjaviti. Podnositeljka ustavne žalbe je donetu presudu u sporu male vrednosti (do 100.000 dinara) mogla pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona, odnosno zbog nedozvoljenog raspolaganja parničnih stranaka. Podnositeljka ustavne žalbe je podigla zahtev za zaštitu zakonitosti, ali to nije učinila iz zakonom dopuštenog razloga. Otuda se Vrhovni sud Srbije po tako podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti nije mogao upustiti u meritornu ocenu pravilnosti prvostepene i drugostepene presude protiv kojih je to pravno sredstvo bilo izjavljeno, već je morao doneti rešenje o njegovom odbacivanju kao nedozvoljenom.
U iznetoj činjeničnoj i pravnoj situaciji podnositeljka ustavne žalbe je imala mogućnost da se neposredno obrati Ustavnom sudu podnošenjem ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. br. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine. Ustavnu žalbu je mogla podneti Ustavnom sudu samostalno i nezavisno od izjavljenog zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, ili pak istovremeno i zajedno sa tim pravnim lekom. U svakom slučaju, ustavnu žalbu je morala izjaviti u roku propisanom odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odnosno u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog Zakona, najkasnije do 8. januara 2008. godine. Međutim, podnositeljka ustavne žalbe Olga Paunović nije u tom roku izjavila ustavnu žalbu, već 16. septembra 2008. godine, odnosno u roku od 30 dana od prijema rešenja Vrhovnog suda Sgzz 481/08. od 28. maja 2008. godine, kojim je njen zahtev za zaštitu zakonitosti podignut protiv navedene prvostepene i drugostepene presude odbačen kao nedozvoljen. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je tako podneta ustavna žalba neblagovremena. Zato je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba Olge Paunović odbačena u odnosu na presudu Okružnog suda u Nišu Gž. br. 3633/07 od 1. oktobra 2007. godine, kao i presudu Opštinskog suda u Nišu P. 1968/07 od 31. maja 2007. godine.
Ustavna žalba Olge Paunović odbačena je kao neblagovremena i u odnosu na rešenje Okružnog suda u Nišu Gž br. 1050/08 od 13. marta 2008. godine, jer je podneta po proteku roka od 30 dana propisanog članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu od dostavljanja tog rešenja punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 2. aprila 2008. godine.
7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u parničnom sporu male vrednosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti