Ustavni sud: povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pokrenutom 2003. godine. Zbog neažurnosti suda, postupak nije okončan ni nakon više od deset godina, te je podnosiocu dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5392/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R . iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu - Sudska jedinica Lebane u predmetu I. 3764/10.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u predmetu iz tačke 1. preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao, u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nema terijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R. iz L. podneo je 2. novembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku navedenom u tački 1. izreke. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe, iznoseći činjenice koje su bile od značaja za pokretanje i tok izvršnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da je osporeni izvršni postupak pokrenut još 2003. godine predlogom njegovog pravnog prethodnika - majke i da još nije okončan. Podnosilac ukazuje da se njegova majka u toku osporenog postupka više puta obraćala izvršnom sudu kako bi se postupak okončao, te da u toku postupka taj sud nije preduzimao nikakve izvršnje radnje, odnosno nije održavao ročišta, niti sačinjavao odgovarajuće zapisnike. Naročito ističe da je nakon pravnosnažno okončanog ostavinskog postupka i proglašenja za jedinog naslednika svoje majke podneo predlog sudu da se izvršni postupak prekine, a zatim nastavi, ali da o tome još nije odlučeno. Stoga smatra da mu je na taj n ačin povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa predlaže da mu se nadoknadi materijalna i nematerijalna šteta, kao i da se naloži postupajućem sudu da preduzme sve mere da bi se osporeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovn og sud a u Leskovcu - Sudska jedinica Lebane u predmetu I. 3764 /10 i celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

V. R . iz Lebana , kao izvršni poverilac, podnela je 12. avgusta 2003. godine predlog Opštinskom sudu u Lebanu protiv izvršnog dužnika Z. F . iz Lebana, radi naplate novčanih potraživanja utvrđenih izvršnom ispravom - presudom Ošptinskog suda u Lebanu P. 754/02 od 12. juna 2003. godine kojom je izvršni dužnik obavezan da izvršnoj poveriocu na ime neisplaćenih kirija - zakupnina, za dva meseca isplati iznos od 6.000,00 din, sa zakonskom zateznom kamatom od 12. juna 2003. godine pa do dana isplate . Istom izvršnom ispravom izvršni dužnik je bio u obavezi da izvršnom poveriocu isplati naknadu za utrošenu električnu energiju u novčanom iznosu od 8.400,00 dininara, takođe sa zakonskom zateznom kamatom od 12. juna 2003. godine i da joj plati iznos od 4.089,00 din. na ime troškova krečenja lokala, takođe sa zakonskom zateznom kamatom od 12. juna 2003. godine i troškove parničnog postupka. Povodom navedenog predloga Opštinski sud u Lebanu je doneo rešenje o dozvoli izvršenj a I. 1181/03 od 19. avgusta 2003. godine.

Sudski izvršitelj je do prekida postupka vi še puta izlazio na lice mesta , i to dana 25. jula 2003. godine, 2. novembra 2004. godine i 22. juna 2005. godine, radi izvršenja. Međutim u sva tri slučaja do izvršenja nije došlo, a što je zapisnički i konstatovano sa navedenim razlozima.

Izvršni poverilac V. R . je umrla decembra meseca 2004. godine, te je zbog smrti izvršnog poverioca došlo do prekida postupka dana 30. juna 2005. godine kada je postupajući sud doneo rešenje o prekidu.

Podnosilac ustavne žalbe je kao naslednik, sada pok. V.R. podneo 9. jula 2007. godine predlog da se nastavi postup ak izvršenja. Nakon toga izvršni sud je zaključkom od 16. jula 2007. godine naložio izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe , da u depozit suda uplati određeni iznos na ime predujma troškova izvršenja .

Nakon toga, slede izvršne radnje koje su preduzimane tako što je sudski izvršitelj iz lazio na lice mesta dana: 5. marta 2008. godine i na zapisniku je konstatovao da izvršni dužni k živi u selu Prekopčelica kod tetke, a ne na adresi u Lebanu , kao i da je pokušao popis pokretnih stvari, ali mu je bila potrebna asistencija policije zbog toga što se supruga izvršnog dužnika usprotivila da se popis vrši ; 12. aprila 2011. godine i na zapisniku je konstatovao da u Prekopčelici, izvršnog dužnika nije pronašao, a od meštana ovog sela je saznao da se nalazi u Beogradu; 5. avgusta 2011. godine i na zapisniku je konstatovano da je sudski izvršitelj pronašao izvršnog dužnika, naložio mu da dug isplati izvršnom poveriocu i tom prilikom je izvršni dužnik izjavio da je bez novca, da je bolestan, da je u toku postupak za ostvarivanje prava na penziju.

Osnovni sud u Leskovcu - Sudska jedinica Lebane je rešenjem od 19. oktobra 2011. godine naložio Fondu PIO zaposlenih filijali u Leskovac da se izvršnom dužniku izvrši plenidba 1/2 penzije u cilju realizacije rešenja o izvršenju i naplate svih potraživanja u korist zakonskog naslednika izvršnog poverioca sada pok. V.R. Obaveštenjem RF PIO filijale u Leskovcu od 4. novembra 2011. godine izvršni sud je došao do saznanja da je postupak ostvarivanja prava na penziju za izvršnog dužnik u toku, te da iz tih razloga sudu vraćaju rešenje o izvršenju.

Podneskom od 14. decembra 2010. godine izvršni poverilac je predložio da se postupak izvršenja nastavi. Punomoćnik izvršnog poverioca je 9. aprila 2013. godine predložio da se postupak izvršenja nastavi prema V.F. i A.F. kao naslednicima sada pok. izvršnog dužnika Z. F .

U podnesku koji je Osnovni sud u Leskovcu - Sudska jedinica Lebane koji je 9. decembra 2011. godine dostavio Ustavnom sudu, pored ostalog, je navedeno da je dana 30. novembra 2011. godine izvršni dužnik Z. F . preminuo i da je postupak prekinut. Ustavni sud naglašava da se u spisima predmeta navedenog suda I. 3764 /10 ne nalazi rešenje kojim je postupak prekinut zbog smrti izvršnog dužnika.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava je utvrđeno : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1.).

Kako su odredbama člana 32. stav 1. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/00, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme pokretanja osporenog izvršnog postupaka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da p ostupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.), da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.).

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da se prekid postupka određuje kad stranka umre (član 214. tačka 1)); da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku (član 216. stav 2.); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.); da je protiv rešenja kojim se utvrđuje (član 214) ili određuje (član 215) prekid postupka dozvoljena posebna žalba (član 218. stav 1.). Ista rešenja u vezi prekida postupka je predvideo i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, dok je članom 10. propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

5. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka, u konkretnom slučaju, mora uzeti celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje, pa nadalje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je pravni prethodnik podnosi oca ustavne žalbe 1 2. avgusta 200 3. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, pred Opštinskim sudom u Lebanu pokrenuo osporeni izvršni postupak i da taj postupak još uvek nije okončan, kao i da je u toku postupka nakon prekida zbog smrti njegovog pravnog prethodnika p odnosilac ustavne žalbe kao naslednik podneo 9. jula 2007. godine predlog da se nastavi postup ak izvršenja. Iz izloženog sledi da predmetni postupak dosada traje skoro deset i po godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupaka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje predmetnog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zaivisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ustavni sud je ocenio da u ovom izvršnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja .

Kada je reč o ponašanju pravnog prethodnika i podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da oni nisu doprineli dužini trajanja postupka. Podnosilac je u više navrat a predlagao nastavak postupka. Ustavni sud je, takođe, ocenio da je podnosilac imao legitiman interes da se predmetno izvršenje sprovede , s obzirom na to da je pravni prethodnik podnosioca predlogom za izvršenje traži la izvršenje pravnosnažne presude - izvršne isprave i da je izvršni sud odredio predloženo izvršenje.

Ustavni sud smatra da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju osporenog izvršn og postup ka neažurno pos tupanje izvršnog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupci izvršenja efikasno sprovedu i okončaju, bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Ustavni sud ukazuje da je u osporenom izvršnom postupku, izvršni sud osim donošenja rešenja o izvršenju i zaključka preduzimao i radnje izvršenja, izlask om na lice mesta i sl. Međutim, u radu izvršnog suda su prisutni i periodi potpune neaktivnosti u kojima sud nije preduzimao radnje izvr šenja, kao u periodu od 25. jula 2003. godine do 2. novembra 2004. godine , zatim od 5. marta 2008. godine do 12. aprila 2011. godine i u periodu od 19. oktobra 2011. godine dosada, čime je doprineo nepotrebno dugom trajanju postupka izvršenja.Pored toga, Ustavni sud ukazuje da nakon predloga podnosioca ustavne žalbe iz 2007. godine da se nastavi prekinuti postupak, postupajući sud nije doneo rešenje o nastavku, mada je nakon toga preduzimao određene izvršne radnje, niti je to rešenje doneo po ponoveljnom predlogu podnosioca ustavne žalbe iz 2010. godine, iako je bio dužan da donese odluku o predlogu za nastavak postupka. Takođe, nakon smrti izvršnog dužnika postupajući sud nije doneo rešenje o prekidu postupka, niti kasnije odluku o predlogu punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da se osporeni postupak nastavi.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Leskovcu - Sudska jedinica Lebane , da preduzme sve mere kako bi se osporeni izvršni postup ak okonča o u najkraćem roku.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i momenat stupanja podnosioca ustavne žalbe na mesto pravnog prehodnika - pok. izvršnog poverioca V.R. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, ali i aktuelne socijalne i ekonomske prilike u Republici Srbiji.

6. U pogledu prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, s obzirom na to da je u ustavnoj žalbi istaknut zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja suda i eventualne materijalne šete .

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 4. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud: povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti