Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja odluke o poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, što je u ovom slučaju bila presuda Upravnog suda, a ne kasnije rešenje o nedozvoljenom vanrednom pravnom leku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5397/2010
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Pavlović iz Uba, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milene Pavlović izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Valjevo broj D-33235 od 26. novembra 2007. godine, rešenja Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 02/1 broj 188400 od 4. aprila 2008. godine, presude Okružnog suda u Valjevu U. 31/08 od 2. septembra 2008. godine, presude Upravnog suda 11 Uvp. II 151/10 (2008) od 22. jula 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 211/10 od 8. oktobra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milena Pavlović iz Uba podnela je 21. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Valjevo broj D-33235 od 26. novembra 2007. godine, rešenja Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 02/1 broj 188400 od 4. aprila 2008. godine, presude Okružnog suda u Valjevu U. 31/08 od 2. septembra 2008. godine, presude Upravnog suda 11 Uvp. II 151/10 (2008) od 22. jula 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 211/10 od 8. oktobra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama čl. 21. i 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede čl. 6, 8, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 12 uz tu konvenciju.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Valjevo broj D-33235 od 26. novembra 2007. godine odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe da joj se prizna pravo na porodičnu penziju. Rešenjem Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 02/1 broj 188400 od 4. aprila 2008. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja od 26. novembra 2007. godine. Presudom Okružnog suda u Valjevu U. 31/08 od 2. septembra 2008. godine odbijena je tužba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja od 26. novembra 2007. godine, a presudom Upravnog suda 11 Uvp. II 151/10 (2008) od 22. jula 2010. godine odbijen je njen zahtev za vanredno preispitivanje navedene presude od 2. septembra 2008. godine. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 211/10 od 8. oktobra 2010. godine odbačen je zahtev za preispitivanje navedene presude Upravnog suda od 22. jula 2010. godine, sa obrazloženjem da je Upravni sud presudom od 22. jula 2007. godine odlučivao o vanrednom pravnom sredstvu iz člana 18. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ( Službeni list SRJ broj 46/96), koji je bio na snazi u vreme njegovog podnošenja i po pravilima postupka koja su važila do 30. decembra 2009. godine, a ne po tužbi u upravnom sporu, pa takva odluka Upravnog suda ne predstavlja pravnosnažnu odluku Upravnog suda iz člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ( Službeni glasnik RS broj 111/09) čije preispitivanje stranka može tražiti pred Vrhovnim kasacionim sudom podnošenjem zahteva za preispitivanje sudske odluke.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 211/10 od 8. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je, krećući se u okviru postavljenog zahteva, utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su joj osporenim rešenjem povređena označena Ustavom garantovana prava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe ističe isključivo razloge koji se odnose na odluke koje su prethodile osporenom rešenju, ne sporeći zakonski osnov za odbačaj tog rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Povodom osporavanja rešenja donetih u upravnom postupku i presuda donetih u upravnom sporu, Ustavni sud ukazuje da je stav suda da će se u slučaju dozvoljenosti zahteva za vanredno preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu, donošenjem odluke o osnovanosti ovog pravnog sredstva smatrati da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, pa se stoga i rok za podnošenje ustavne žalbe propisan Zakonom o Ustavnom sudu računa od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio presudu po ovom vanrednom pravnom sredstvu, a ne po kasnije izjavljenom vanrednom pravnom sredstvu (zahtevu za preispitivanje sudske odluke) koje nije bilo dozvoljeno.

Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda primila pre 8. oktobra 2010. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje kojim je odbacio njen zahtev za preispitivanje navedene presude Upravnog suda, a da je ustavnu žalbu izjavila 21. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu u kome se osporavaju rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Valjevo broj D-33235 od 26. novembra 2007. godine, rešenje Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 02/1 broj 188400 od 4. aprila 2008. godine, presuda Okružnog suda u Valjevu U. 31/08 od 2. septembra 2008. godine i presuda Upravnog suda 11 Uvp II 151/10 (2008) od 22. jula 2010. godine neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 8966/2022: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu
• Už 4964/2023: Utvrđivanje povrede prava M. K. na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 4032/2010: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u vezi penzijskog osiguranja
• Už 2371/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u delu kao nedopuštene i neblagovremene
• Už 1614/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u upravnom sporu
• Už 1582/2011: Povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog različitih odluka suda
• Už 869/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga u upravnom sporu