Rešenje Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Navodi o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju u postupku za naknadu štete ne predstavljaju ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na obrazovanje, već predstavljaju zahtev za instancionu kontrolu sudske odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Stepanovića iz sela Bajevac, opština Lajkovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Darka Stepanovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8144/10 od 20. oktobra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Darko Stepanović iz sela Bajevac, opština Lajkovac, podneo je 23. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Predraga Guberinića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8144/10 od 20. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na obrazovanje iz člana 71. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da su sudovi svoju odluku zasnovali na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, kao i da ''činjenica da je prekinuo školovanje na godinu dana zbog pogrešne dijagnoze, upućuje na povredu odredaba člana 71. Ustava''.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv tuženih Železničko-tehničke škole iz Beograda i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a ''Beograd'' iz Beograda, radi poništaja rešenja i naknade štete.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7284/07 od 4. aprila 2008. godine, u prvom stavu izreke, isti sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje prvotužene broj 01-1-1202/3 od 7. novembra 2003. godine, dok je drugim stavom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže drugotuženi da mu na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, prouzrokovane pogrešno uspostavljenom dijagnozom, isplati iznos od 300.000,00 dinara sa traženom kamatom. Trećim stavom izreke odlučeno je o troškovima postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8144/10 od 20. oktobra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

U obrazloženju osporene presude navodi se: da je prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac školske 2002/2003. godine upisao Železničko-tehničku školu u Beogradu za obrazovni profil mehaničar šinskih vozila, a uz uverenje drugotuženog od 4. jula 2002. godine da ima patološka stanja pod šifrom F70; da je uspešno završio prvi razred i rešenjem prvotužene od 4. jula 2003. godine odobrena mu je promena obrazovnog profila u profil - zanimanje mašinovođe za manevre, uz uslov da dostavi lekarsko uverenje; drugotuženi je doneo odluku od 8. oktobra 2003. godine da tužilac nije sposoban za upis u ŽTŠ za zanimanje mašinovođe za manevre, pa je prvotužena rešenjem od 7. novembra 2003. godine poništila svoje rešenje od 4. jula 2003. godine kojim je tužiocu odobrena promena obrazovnog profila pri upisu u drugi razred zbog neispunjenosti zdravstvenih uslova i tužilac je upućen da srednje obrazovanje nastavi u odeljenju mehaničara šinskih vozila; da tužilac nije želeo da se vrati na taj smer i nije želeo da nastavi nastavu iz inata; da ga drugovi u školi nisu podvrgavali nikakvom ruglu; da je rešenjem prvotužene od 13. jula 2004. godine , tužiocu po drugi put odobren upis u drugi razred za obrazovni profil mašinovođa za manevre, a na osnovu uverenja Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a, Dispanzera u Novom Sadu, kojim je utvrđeno da ispunjava zahtevane uslove za rad na radnom mestu B kategorije i da je sposoban za rad na radnom mestu učenik-mašinovođa za manevre, te je tužilac na tom smeru i nastavio školovanje; da je prvostepeni sud, između ostalog, zaključio da iz iskaza tužioca proizlazi da nije došlo do povrede njegove časti i ugleda, a osećanje povređenosti i inata ne opravdava dosuđivanje pravične naknade; da tužilac nije preživeo patnje takvog intenziteta i trajanja koje bi opravdavale dosuđivanje novčane naknade; da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nisu ispunjeni uslovi određeni članom 200. Zakona o obligacionim odnosima da se tužiocu dosudi tražena naknada štete, zbog čega je, pravilnom primenom materijalnog prava, odbio tužbeni zahtev tužioca.

4. Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na obrazovanje iz člana 71. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom parničnom postupku došlo do povrede navedenog Ustavom garantovanog prava, jer se suština njegovih navoda odnosi na tvrdnje o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Ustavni sud je ocenio da na opisani način podnosiocu ustavne žalbe nije moglo biti povređeno pravo na obrazovanje, jer su u parničnom postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom, utvrđivane samo činjenice koje su bile relevantne za odlučivanje o zahtevu podnosioca za naknadu štete, dok pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava na obrazovanje nisu bila predmet raspravljanja u konkretnom parničnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Apelacioni sud u Beogradu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe, osim što je nezadovoljan ishodom konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević