Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nemogućnosti prinudnog izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Odbacivanje predloga za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, na osnovu Zakona o privatizaciji, predstavlja mešanje u mirno uživanje imovine koju čini pravnosnažno dosuđeno potraživanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Z . I . T .“ D. P. K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Z. I . T .“ D. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu I. 364/2011 od 23. avgusta 2011. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 2132/2011 od 16. septembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Z. I . T .“ D. P. K. izjavilo je 2. novembra 2011. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz K, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kragujevcu I. 364/2011 od 23. avgusta 2001. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 2132/2011 od 16. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da mu je pravnosnažnom i izvršnom presudom Privrednog suda u Kragujevcu P. 53/2010 od 2. marta 2010. godine dosuđen iznos od 650.000 dinara na ime troškova parničnog postupka i da je na osnovu tog izvršnog naslova podneo predlog za izvršenje protiv tuženog, tj. izvršnog dužnika – G. Z . v . a. d. K , u restrukturiranju, ali da je njegov predlog za izvršenje rešenjem odbačen kao nedozvoljen; da je on, na opisani način, doveden u situaciji da ne može da namiri svoje potraživanje, jer je Agencija za privatizaciju praktično uvela „doživotno restrukturiranje subjekata privatizacije“; da ukoliko bi se član 20ž Zakona o privatizaciji dosledno primenjivao, to bi u suštini značilo i da su prava na pravično suđenje i na imovinu garantovana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno Protokolom 1 uz Konvenciju, stavljena van snage. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud usvoji žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Kragujevcu I. 364/2011, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Privrednog suda u Kragujevcu (u daljem tekstu: Privredni sud) P. 53/2010 od 2. marta 2010. godine, pored ostalog, obavezan je tuženi G. Z . v . a. d. K , u restrukturiranju , da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati 650.000 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 9. avgusta 2011. godine Privrednom sudu predlog za izvršenje na računu izvršnog dužnika – G . Z . v . a. d. K , u restrukturiranju , u iznosu od 650.000 dinara, a na osnovu izvršne isprave – presude Privrednog suda P. 53/2010 od 2. marta 2010. godine. Osporenim rešenjem Privrednog suda I. 364/2011 od 23. avgusta 2011. godine odbačen je navedeni predlog za izvršenje kao nedozvoljen, uz obrazloženje da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja , te da u tom slučaju sprovođenje izvršenja nije dozvoljeno saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Privredni apelacioni sud je doneo osporeno rešenje Iž. 2132/2011 od 16. septembra 2011. godine, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje Privrednog suda I. 364/2011 od 23. avgusta 2011. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno primenio član 20ž Zakona o privatizaciji, kada je odbacio predlog za izvršenje; da je navedenim članom predviđeno da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, a postupak prinudnog izvršenja koji je u toku, se prekida; da žalbeni navodi kojima se ukazuje da je članom 31. Zakona o privatizaciji propisan rok od dve godine u kome važi zabrana prinudnog izvršenja nisu od uticaja na drugačije odlučivanje, jer je 3. januara 2008. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koji je u članu 20ž na drugačiji način regulisao u kojim slučajevima se protiv subjekta privatizacije ne može odrediti i sprovoditi prinudno izvršenje, te su stoga i žalbeni navodi u tom pogledu neosnovani.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zbog povrede prava na imovinu garantovanog odredbama člana 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. S obzirom na to da se odredbe člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Konvencije i Protokola, Ustavni sud je postojanje povrede prava iz ustavne žalbe cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine), bez obzira na to što je, u konkretnom slučaju, odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u presudama u predmetima „Vlahović protiv Srbije“ od 16. decembra 2008. godine i „Kačapor i drugi protiv Srbije“ od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su u međuvremenu, dana 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji ( „Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Dakle, podnosilac ustavne žalbe će moći da ostvari naplatu svoga potraživanja utvrđenog presudom Privrednog suda P. 53/2010 od 2. marta 2010. godine na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji ( videti Odluku Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine), te je stoga Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 2. izreke.

Takođe, Ustavni sud nije razmatrao da li je došlo do povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na imovinu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.