Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko šest godina. Povreda je posledica dvogodišnje neaktivnosti prvostepenog suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5399/2013
17.12.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. P . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P1. 615/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P1. 47/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstv a pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P . iz Inđije podneo je , 3. jula 2013. godine, preko punomoćnika N . J, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P1. 615/10, ističući da je predmetni postupak trajao više od šest godina.

Ustavnom žalbom od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenog prava, kao i da utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava, te naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrov ici – Sudska jedinica u Inđiji P1. 615/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 20. februara 2007. godine tužbu Opštinskom sudu Inđiji protiv tuženog poslodavca, kojom je tražio da sud obaveže tuženog da mu, na ime naknade nematerijalne štete prouzrokovane težom povredom na radu, isplati opredeljene novčane iznose. Povodom ove tužbe formiran je predmet P1. 47/07.

U predmetnom parničnom postupku, do donošenja prve prvostepene presude, zakazano je sedam ročišta, od kojih jedno nije održano. U ovoj fazi postupka izvedeni su dokazi saslušanjem parničnih stranaka i određenih svedoka, kao i veštačnjem putem veštaka medicinske struke, koji je dostavio svoj nalaz sa mišljenjem.

Presudom P1. 47/07 od 22. septembra 2008. godine, koja je parničnim strankama dostavljena 24. aprila 2009. godine, Opštinski sud u Inđiji usvojio je tužbeni zahtev tužioca. Označena prvostepena presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž1. 1951/09 od 20. oktobra 2009. godine jer je drugostepeni sud utvrdio da na poslednjem ročištu, na kome je i zaključena glavna rasprava, nije bio prisutan tuženi, a nije bilo dokaza da je pozvan.

U ponovnom postupku, koji je po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji, predmet je dobio broj P1. 615/10. Na ročištu održanom 18. marta 2010. godine tužilac je tražio da se odredi dopunsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je, u međuvremenu, došlo do povećanja stepena naruženosti i smanjenja opšte životne aktivnosti, budući da su izvršene još dve operacije. Prvostepeni sud je prihvatio da se izvede predloženi dokaz, te je istog dana uputio dopis ranije određenom sudskom veštaku da se izjasni o visini troškova koje je potrebno uplatiti na ime veštačenja. Na zahtev tužioca za dostavu rešenja o određivanju dopunskog veštačenja, koje je više puta ponovljeno, prvostepeni sud je, dopisom od 7. marta 2012. godine, obavestio tužioca da se određeni sudski veštak još nije izjasnio o visini troškova veštačenja. Rešenjem prvostepenog suda od 27. juna 2012. godine određeno je predloženo veštačenje, a veštak je dostavio nalaz sa mišljenjem 5. oktobra 2012. godine.

U predmetnom parničnom postupku Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji zakazao je i održao još četiri ročišta, nakon čega je zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P1. 615/10 od 19. februara 2013. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca. U postupku po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je presudu Gž1. 1847/13 od 27. maja 2013. godine, kojom je delimično preinačio označenu prvostepenu presudu, tako što je utvrdio pravičnu naknadu u manjim iznosima od iznosa utvrđenih prvostepenom presudom.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe 20. februara 2007. godine Opštinskom sudu u Inđiji, pa do njegovog okončanja, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu od 27. maja 2013. godine, trajao šest godina i tri meseca.

Navedeno trajanje parničnog postupka može da ukaže da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka, ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja nadležnih sudova, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio posebno ni činjenično ni pravno složen.

Budući da je tužbom traženo da se obaveže tuženi da ovde podnosiocu ustavne žalbe isplati opredeljene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete nastale kao posledice teže povrede na radu, to je Ustavni sud ocenio da je za njega istaknuti zahtev bio od velikog značaja.

Ocenjujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud je konstatovao da se on redovno odazivao na pozive suda da prisustvuje zakazanim ročištima, te da nije preduzimao druge radnje usmerena na odugovlačenje postupka. Međutim, Ustavni sud konstatuje i da je podnosilac, koristeći se svojim procesnim ovlašćenjima, tražio da se sprovede dopunsko veštačenje, usled promenjenih okolnosti, što je u izvesnoj meri uticalo na dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da navedeno ne znači da predlaganje različitih dokaznih sredstava i traženje dopunskog veštačenja nije dozvoljeno u smislu korišćenja svih raspoloživih procesnih prava u cilju uspeha u sporu, već da njihovo korišćenje objektivno dovodi do dužeg trajanja postupka. U pogledu navedenog, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava po kome parnična stranka ne snosi odgovornost za duže trajanje parničnog postupka ukoliko se koristila prednošću izvora koje u domaćem pravu ima na raspolaganju u odbrani svojih interesa (videti presudu u predmetu Sokolov protiv Rusije, od 22. septembra 2005. godine).

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je konstatovao da je prva prvostepena presuda dostavljena parničnim strankama tek nakon sedam meseci od donošenja, kao i da je ista doneta nakon što je rasprava zaključena na ročištu na kome nije bio prisutan tuženi, budući da nije bio ni pozvan. Ovakav propust prvostepenog suda dovelo je do ukidanja navedene presude, što je uticalo na duže trajanje postupka. Ustavni sud je konstatovao i da prvostepeni sud u periodu od 18. marta 2010. godine, kada je prihvatio predlog da se sprovede dopunsko veštačenje, te pozvao određenog veštaka da se izjasni o visini naknade koju je potrebno uplatiti za veštačenje, pa do 27. juna 2012. godine, odnosno dve godine i tri meseca, nije preduzeo nijednu parničnu radnju. U navedenom periodu podnosilac, kao tužilac, obraćao se sudu više puta tražeći da mu se dostavi rešenje o određivanju veštačenja, ali mu je sud samo odgovorio da čeka obaveštenje od određenog veštaka. U spisima predmeta nema dokaza da je u navedenom periodu sud preduzimao odgovarajuće mere, odnosno da se obraćao veštaku urgencijom za brže postupanje ili da se koristio ovlašćenjima iz člana 181. st 1. i 2. Zakona o parničnom postupku i novčano kaznio veštaka, niti da je odredio drugog veštaka i time sprečio odugovlačenje postupka.

5. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim i nedelotvornim postupanjem parničnog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Prilikom odlučivanja Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu praksu (videti, pored drugih, Odluku Už-532/2009 od 27. oktobra 2011. godine), tako i praksu Evropskog suda za ljudska pr ava (videti presudu u predmetu Plazonić protiv Hrvatske, od 6. marta 2008. godine, broj aplikacije 26455/04, st. 60-63 .).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstv a pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka i objektivne okolnosti koje su uticale na njegovo trajanje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim postupanjem nadležnih sudova. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti