Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene prekršajne presude, a ne od dana odlučivanja javnog tužioca o predlogu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Radić, vlasnice SPTR "KISS-DANA" iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Danice Radić izjavljena protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 26598/10 od 10. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danica Radić, vlasnica SPTR "KISS-DANA" iz Kikinde, je 23. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Tatjane Mihajlov, advokata iz Zrenjanina, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 26598/10 od 10. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. ovog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio da je osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 26598/10 od 10. avgusta 2010. godine odbijena žalba okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kao neosnovana, i potvrđeno prvostepeno rešenje Prekršajnog suda u Kikindi Pr. 1368/10 od 26. maja 2009. godine o odbačaju njene žalbe kao neblagovremene. Predlog, okrivljene, ovde podnositeljke, za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedene drugostepene presude primljen je u Republičkom javnom tužilaštvu 5. novembra 2010. godine. Dopisom Republičkog javnog tužilaštva PTZ. 199/10 od 17. novembra 2010. godine podnositeljka ustavne žalbe je obaveštena da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

4. Kako saglasno odredbi člana 264. stav 2. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 116/08 i 111/09) (u daljem tekstu: ZOP), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac, a ne stranka u postupku, stav Ustavnog suda je da se ovo vanredno pravno sredstvo u prekršajnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Zbog toga se, prema stavu Ustavnog suda, u prekršajnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene odluke, odnosno donošenjem odluke o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, ukoliko je dozvoljen.

5. Polazeći od navedenog, te činjenice da zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju nije predviđen kao pravno sredstvo po važećem ZOP, Ustavni sud ukazuje da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 26598/10 od 10. avgusta 2010. godine podnositeljki ustavne žalbe. Kako je osporenu presudu podnositeljka primila najkasnije 2. novembra 2010. godine, kada je, prema navodima ustavne žalbe, podnet predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (primljen u Republičkom javnom tužilaštvu 5. novembra 2010. godine), Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba izjavljena 23. decembra 2010. godine neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti