Ustavna žalba: Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Sud je zauzeo stav da se faza izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da je obuhvaćena zaštitom prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5407/2020
09.11.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić, dr Nataša Plavšić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi mal. K. M . iz Vladičinog Hana , čiji je zakonski zastupnik majka A . M . iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba mal. K. M . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Vranju Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenj e Višeg suda u Vranju Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu R4.I. 130/20 od 31. januara 2020. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mal. K. M . iz Vladičinog Hana, čiji je zakonski zastupnik majka A . M . iz Vladičinog Hana, izjavio je Ustavnom sudu, 12. juna 2020. godine, preko punomoćnika B. J, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Vranju Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbijen prigovor radi ubrzavanja postupka, podnet od strane ovde podnosioca ustavne žalbe, radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku (u kome je imao procesno svojstvo izvršnog poverioca) .

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao: da je u obrazloženju osporenog rešenja navedeno da je u konkretnom slučaju izvršenje sprovodio javni izvršitelj, a ne sud, te da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne može primeniti na ovaj deo postupka; da je ovakvo obrazloženje u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da se ne može smatrati da je postupak pred sudom okončan samo zato što je javni izvršitelj određen za sprovođenje izvršenja; da pojam sud u praksi Evropskog suda za ljudska prava ima autonomno značenje, te da ne zahteva nužno da lica i tela koja vode postupak pripadaju sudskoj vlasti; da zbog navedenog stava sud uopšte nije razmatrao navode podnosioca ustavne žalbe iz prigovora, koji se odnose na neaktivnost i neažurnost postupanja javnog izvrštelja.

Ustavnom žalbom je zahtevano da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da poništi osporeno rešenje, da objavi odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“, da dosudi podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i materijalnu štetu u visini troškova parničnog postupka. Takođe, podnosilac je zahtevao i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je rešenjem R4.I. 130/20 od 31. januara 2020. godine odbio prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno p ravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u predmetu tog suda Ii. 369/16 i u predmetu javnog izvršitelja S. F . iz Vranja I.I. A.810/16 , u kome je imao svojstvo izvršnog poverioca. U obrazloženju rešenja je navedeno da je predlog za izvršenje podnet 8. novembra 2016. godine, da je sud usvojio predlog za izvršenje rešenjem od 14. novembra 2016. godine i dostavio predmet na dalje sprovođenje javnom izvršitelju, te da predlagaču, ovde podnosiocu, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom. Sa druge strane, navedeno je da, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, sud nije nadležan da odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na postupak pred javnim izvršiteljem, te da predsednik suda nema ovlašćenje da javnom izvršitelju daje nalog za preduzimanje procesnih radnji za ubrzavanje postupka.

Viši sud u Vranju je osporenim rešenjem Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu R4.I. 130/20 od 31. januara 2020. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da u konkretnom slučaju izvršenje ne sprovodi sud, već javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen članom 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, te da je zbog toga podneti prigovor radi ubrzavanja postupka neosnovan, s obzirom na to da je predmet pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su primenili merodavno pravo, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da se u stavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Vranju Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine, kojim je pravnosnažno odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ii. 369/16 i u predmetu javnog izvršitelja S. F . iz Vranja I.I. A.810/16 , sa obrazloženjem da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, te da je zbog toga podneti prigovor radi ubrzavanja postupka neosnovan, s obzirom na to da je predmet pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu okončan.

U vazi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je zaključkom obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju (da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovan, jer je predmet pred sudom okončan , a da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja) ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Vranju Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu nematerijane štete, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de prava na pravično suđenje, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Vranju Ržg. 114/20 od 10. marta 2020. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu R4.I. 130/20 od 31. januara 2020. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Nakon što je podnosiocu utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje Višeg suda u Vranju, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 22. i člana 36. stav 1. Ustava.

Takođe, razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visina troškova parničnog postupka, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tom zahtevu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova po stupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba: Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti