Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 13 godina. Sud je utvrdio odgovornost suda zbog gubitka spisa, ali i doprinos podnosioca zbog pasivnosti, te dosudio naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5413/2012
11.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. K. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. K. i utvrđuje da je u postupku koji j e vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2116/2000, a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16721/10, povređ eno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. K. iz B. je 2. jula 2012. godine, preko punomoćnika V. V, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, a 14. februara 2013. godine dopunu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Re publike Srbije u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2116/2000.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je tužilac T. K. 26. jula 2000. godine podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog smetanja poseda; da do dana podnošenja ustavne žalbe nije doneta ni prvostepena odluka; da je predmet bio izgubljen i u toku je rekonstrukcija spisa predmeta pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu gde se predmet vodi pod brojem P. 16721/10. Zahteva o je da Ustavni sud utvrdi da mu je u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i tražio i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava , uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. istog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16721/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu:

Tužilac T.K. je 26. jula 2000. godine podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe i V.K, radi smetanja poseda. Tužba je preinačena 18. februara 2003.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2116/2000 od 30. novembra 2009. godine pokrenut je postupak rekonstrukcije spisa predmeta P. 2116/2000 i pozvane su stranke da na ročište za rekonstrukciju određeno za 17. februar 2010. godine ponesu sva pismena koj a se odnose na predmet P. 2116/2000. U spisima predmeta ne postoji dokaz o održavanju ročišta 17. februara 2010. godine, niti o postupanju nadležnog suda do donošenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I Su 1/2011-1075 od 9. decembra 2011. godine kojim je određeno da se svi predmeti iz veća sudije koja je bila zadužena i predmetom P. 2116/2000 raspoređuju u rad drugom sudiji, jer je raniji postupajući sudija otiš ao na duže bolovanje.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16721/10 od 19. aprila 2012. godine pokrenut je postupak za rekonstrukciju spisa P. 2116/2000 i pozvane su stranke da na ročište zakazano za 22. jun 2012. godine dostave sva pismena kojima raspolažu koja se odnose na predmet ranijeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2116/2000 a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 16721/10.

Na ročištu za rekonstrukciju spisa od 22. juna 2012. godine tužilac je izjavio: da će dostaviti sudu dokumentaciju kako bi se adekvatno izvršila rekonstrukcija spisa ali da nije u mogućnosti da to uradi u kraćem roku , te moli sud da mu se ostavi duži rok posle 20. oktobra 2012. godine , jer će ceo septembar biti na lečenju u inostranstvu. Zatim je sledeće ročište bilo zakazano za 7. novembar 2012. godine, ali nije održano jer tužilac nije prisustvovao, a javio se podneskom da je bolestan. Takođe , ni ročište zakazano za 14. februar 2013. godine nije održano , zbog bolesti postupajućeg sudije. Ročište zakazano za 16. maj 2013. godine nije održano jer tužilac nije došao, i konstatovano je da pet puta nije podigao izveštaj pošte. Na ročištu 11. juna 2013. godine stranke nisu pristupile iako su uredno pozvane, svoj izostanak nisu opravdale te je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo rešenje P. 16721/10 od 11. juna 2013. godine da se tužba smatra povučenom. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 1. avgusta 2013. godine.

Dopunskim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16721/10 od 6. avgusta 2013. godine obavezan je tužilac da tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati troškove parničnog postupka i navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 14. septembra 2013. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja ovih sporova (član 447.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen šest godina i četiri meseca, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od podnošenja tužbe protiv podnosioca 26. juna 2000. godine.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma ovoga suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odlučivanja.

Naime, nakon proteka preko devet godina od podnošenja tužbe protiv podnosioca ustavne žalbe, pokrenut je postupak rekonstrukcije spisa izgubljenog predmeta od strane Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Zatim, nakon više od dve godine od kada je predmet bio u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, taj sud je pokrenu o postupak za rekonstrukciju spisa predmeta. Dalje, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu bilo je zakazano četiri ročišta za rekonstrukciju spisa, od kojih je samo jedno održano. Zbog neprisustvovanja parničnih stranaka jednom ročištu, sud je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom, navedeno rešenje je postalo pravnosnažno, te je na ovaj način postupak procesno okončan posle 13 godina od podnete tužbe, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi Ustavnog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju odgovornost za gubljenje spisa predmeta snosi raniji Treći opštinski sud u Beogra du, koji je nakon devet godina od podnete tužbe pokrenuo postupak rekonstrukcije spisa.

Međutim, podnosilac ustavne žalbe je doprineo dužni trajanja postupka jer je u periodu od devet godina bio potpuno pasivan i nije tražio rekonstrukciju spisa izgubljenog predmeta, a takođe, podnosilac nije pristupio jednom ročištu zakazanom za rekonstrukciju spisa .

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom r oku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2116/2000, a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16721/10.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka , kao i doprinos podnosioca trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti