Odluka Ustavnog suda o pravu na uvećani staž osiguranja

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na pravično suđenje. Utvrđeno je da podnosilac nije imao pravo na uplatu doprinosa za uvećani staž jer se obratio nenadležnom organu, a stvarno nadležan je Republički fond PIO.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5416/2015
22.02.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. G . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. februara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. G . izjavljena protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 7970/14 od 14. maja 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemečnog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. B. G . iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 25. avgusta 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 7970/14 od 14. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemečnog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Pozvao se i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je rešenjem Poreske uprave broj 112-3130/2003-05 od 17. maja 2003. godine, kojim je postavljen na radno mesto inspektor Poreske policije, određeno da na osnovu tog rešenja sva prava i obaveze iz radnog odnosa ostvaruje počev od 1. marta 2003. godine; da je Pravilnik o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u Ministarstvu finansija - Poreska uprava stupio na snagu 8. maja 2004. godine; da je podneo zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, za period od 1. marta 2003. godine do 8. maja 2004. godine; da je u tom periodu obavljao poslove na kojima se, prema tada važećoj odredbi člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem; da je pravo na uvećani staž osiguranja stekao samim zakonom, a da navedeni pravilnik predviđa samo način na koji se to pravo ostvaruje; da Pravilnik ne može imati veću pravnu snagu od Zakona, koji nije propisao da će se obračun i uplata dodatnih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje vršiti nakon donošenja Pravilnika, niti je propisao rok u kome se Pravilnik mora doneti; da Zakon u pogledu pitanja koja uređuje ima prioritet u odnosu na sve propise kojima se reguliše isto pitanje; da nije jasno kako bi se Zakon primenjivao i koja bi bila njegova svrha da Pravilnik uopšte nije donet; da su organi uprave donosili rešenja bez učešća podnosioca kao stranke u postupku, a sud osporenu presudu bez održavanja usmene javne rasprave.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravično suđenje , poništi "rešenje" Upravnog suda U. 7970/14 od 14. maja 2015. godine i naloži tom sudu da ponovi postupak po "zahtevu za preispitivanje sudske odluke".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz priložene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava broj 000-113-01-12/2014 od 10. februara 2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe, višeg inspektora poreske policije u Odseku poreske policije Kragujevac - Regionalno odeljenje poreske policije Kragujevac - Sektor poreske policije - Centrala, za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se ovlašćenim službenim licima Poreske policije računa sa uvećanim trajanjem, za period osiguranja od 1. marta 2003. do 8. maja 2004. godine. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da su ministar finansija i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike sporazumno doneli Pravilnik o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u Ministarstvu finansija - Poreska uprava (u daljem tekstu: Pravilnik), koji je stupio na snagu 8. maja 2004. godine; da su navedenim pravilnikom utvrđena radna mesta, odnosno poslovi ovlašćenih službenih lica u Ministarstvu finansija - Poreska uprava - Sektor poreske policije, na kojima se u smislu člana 55. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; da pre stupanja na snagu Pravilnika nije bila moguća neposredna primena navedenih zakona; da je podnosiocu priznato pravo na obračun staža osiguranja sa uvećanim trajanjem i uplaćeni odgovarajući doprinosi, počev od 8. maja 2004. godine; da je stoga neosnovan zahtev koji se odnosi na period pre navedenog datuma.

Rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 181-01-00001/2014-01 od 28. aprila 2014. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Po oceni drugostepenog organa, prvostepeni organ nije mogao podnosiocu ustavne žalbe priznati pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem u periodu od 1. marta 2003. godine do 8. maja 2004. godine iz razloga što u tom periodu nije postojao, odnosno nije donet akt kojim se utvrđuju koja su to radna mesta, odnosno poslovi ovlašćenih službenih lica Ministarstva finansija - Poreska uprava, na kojima se, saglasno članu 55. stav 2. i članu 56. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i članu 169. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 7970/14 od 14. maja 2015. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja, uz ocenu da je tuženi organ za svoju odluku dao jasne i dovoljne razloge, koje je taj sud u svemu prihvatio. Upravni sud je našao da je podnosilac svoj zahtev pogrešno zasnovao na neposrednoj primeni ranije važeće odredbe člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Navedeno shvatanje suda je obrazloženo time da je u vreme kada je podnosilac raspoređen na radno mesto inspektor Poreske policije, dana "11. juna" 2003. godine, već bio na snazi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju , koji m je u odnosu na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji na drugačiji način regulisano pitanje računanja staža osiguranja sa uvećanim trajanjem . Primenjujući princip lex posteriori derogat legi priori, Upravni sud je ocenio da je na radnopravni status podnosioca u pogledu obračunavanja staža osiguranja pravilno primenjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju , dok je u pogledu vremena sticanja prava ocenio da je pravilno utvrđeno da je to dan stupanja na snagu Pravilnika.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povrede takođe ističe u ustavno j žalbi, sadržinski ne razlikuje od odred be člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na pravično suđenje, te je navode u stavne žalbe o povredi navedenog prav a cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Zakonom o pe nzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 6213, 108/13, 75/14 i 142/14 ), koji je stupio na snagu 10. aprila 2003. godine, propisano je: da se ovim zakonom uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (član 2. stav 1.); da prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarevaju (…) (član 6. stav 2.); da se sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeđuju, odnosno ostvaruju kod republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: fond) (član 9.); da penzijski staž na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvata vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž prema odredbama ovog zakona (član 44. stav 1. tačka 1)); da se (…) ovlašćenom službenom licu Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji, svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima računa najviše kao 16 meseci staža osiguranja u zavisnosti od težine ovih poslova (…) (član 55. stav 2.); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se p ostupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće na zahtev osiguranika (…) (član 88. stav 1.); da p enzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi fond (član 150. stav 1. ); da je fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezb eđuju sredstva za ovo osiguranje (stav 2.); da se prava iz člana 150. ovog zakona ostvaruju i obezbeđuju u fondu (član 152. stav 1.).

Odredbom člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02), u tekstu koji se primenjivao od 1. januara 2003. godine do 26. jula 2005. godine, bilo je propisano da se inspektoru Poreske policije računa uvećani staž osiguranja, tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računa kao 16 meseci staža osiguranja.

Odredbom člana 69. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 i 112/ 15) propisano je da kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju. Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/ 14) propisano je da direktor (…) odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih u organu u sastavu, dok je odredbom člana 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09 i 99/ 14) propisano da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac rešenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno .

Odredbom člana 1. Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u Ministarstvu finansija - Poreska uprava ("Službeni glasnik RS", broj 49/ 04), koji je stupio na snagu 8. maja 2004. godine, u tekstu koji važio do 8. aprila 2011. godine, bilo je predviđeno da se ovim pravilnikom utvrđuju radna mesta, odnosno poslovi ovlašćenih službenih lica Ministarstva finansija - Poreska uprava - Sektor Poreske policije (u daljem tekstu: Poreska policija) na kojima se, u smislu člana 55. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 34/03) i člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03 i 70/03), staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Članom 2. navedenog pravilnika predviđena su radna mesta, odnosno poslovi Poreske policije na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, među kojima i radno mesto na koje je raspoređen podnosilac ustavne žalbe.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što je pravnosnažno odbijen njegov zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu staž a osiguranja sa uvećanim trajanjem za period od 1. marta 2003. do 8. maja 2004. godine, iako je u tom periodu bio raspoređen na radnom mestu inspektor Poreske policije, na kome se staž osiguranja, prema tada važećoj odredbi člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, računao sa uvećanim trajanjem . Po mišljenju podnosioca, ostvarivanje navedenog prava nije moglo biti uslovljeno stupanjem na snagu podzakonskog akta kojim su utvrđena radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, već je to pravo, po samom zakonu, stekao od momenta raspoređivanja na pomenuto radno mesto.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud je našao da se Ministarstvo finansija - Poreska uprava, kao prvostepeni organ, rešavajući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, u suštini, upustilo u ocenu o tome od kada je podnosilac na radnom mestu na kojem je bio raspoređen imao pravo da mu se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Nalazeći da je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, Žalbena komisija Vlade se, kao drugostepeni organ, izričito izjasnila o tome da nisu ispunjeni uslovi predviđeni merodavnim propisima da se podnosiocu u označenom periodu prizna pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem. Iako je u osporenoj presudi u potpunosti prihvatio razloge iz drugostepenog rešenja, Upravni sud je drugačije obrazložio primenu merodavnih propisa, smatrajući da su odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u pogledu pitanja staža osiguranja sa uvećanim trajanjem isključivale primenu ranije važeće odredbe člana 169. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, po principu lex posteriori derogat legi priori, dolazeći na taj način do zaključka o pravilnoj primeni materijalnog prava u konačnom rešenju .

Imajući u vidu da je postojanje obaveze uplate dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem zavisilo od odgovora na pitanje da li je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da mu se u označenom periodu na konkretnom radnom mestu staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, Ustavni sud smatra da je za ocenu istaknute povrede prava na pravično suđenje potrebno ispitati pred kojim organom i u kom postupku se osiguraniku priznaje pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.

Prema navedenim odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je nadležan da odlučuje u upravnom postupku o pravima osiguranika i korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, među kojima je i pravo na računanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem. Dakle, Fond sprovodi postupak u kome ispituje postojanje uslova za sticanje navedenog prava, što znači da se izjašnjava i o pitanju koje se postavilo kao sporno u konkretnom slučaju - da li podnosilac ima pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem počev od momenta raspoređivanja na radno mesto inspektora Poreske policije, odnosno pre stupanja na snagu Pravilnika. Ukoliko se odlukom Fonda utvrdi pravo osiguranika na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, tada postoji osnov za obračun i uplatu odgovarajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje , čiju kontrolu je, prema odredbi člana 69. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje , nadležna da vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe, koji smatra da ima pravo da mu se staž osiguranja za određeni period računa sa uvećanim trajanjem, mogao Fondu da podnese zahtev za priznavanje navedeno g prav a, te bi u zavisnosti od ishoda tog postupka, mogla nastati obaveza uplate dodatnog doprinosa po tom osnovu. S obzirom na to da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje stvarno nadležan za utvrđivanje staža osiguranja, Ustavni sud se nije mogao upuštati u ocenu pravne zasnovanosti stava upravnih organa i Upravnog suda, koji su utvrdili da podnosilac u traženom periodu nije imao pravo da mu se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ustavni sud ukazuje da na drugačiju ocenu o nadležnosti za rešavanje o pravu na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ne može uticati okolnost da je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava broj 112-916/2004-05/1 od 28. decembra 2004. godine podnosiocu navedeno pravo priznato za period od 8. maja 2004. godine, budući da je pomenuto rešenje doneo nenadležni organ, te ono nije moglo proizvoditi pravno dejstvo i biti pravna smetnja da nadležna organizacija za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđuje to pravo. Ustavni sud je, pri tom, imao u vidu da prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarevaju. Kako nisu postojale pretpostavke za rešavanje o predmetnom zahtevu, Ustavni sud je našao da nije bilo neophodno da se podnosilac radi zaštite svojih prava i pravnih interesa neposredno izjašnjava pred upravnim organima, niti da se pred Upravnim sudom održi usmena javna rasprava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 7970/14 od 14. maja 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zaje mčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu .

6. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na uvećani staž osiguranja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti