Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Apelacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je bez održavanja rasprave preinačio prvostepenu presudu zasnivajući odluku na činjenicama koje nisu bile utvrđene u prvostepenom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5419/2013
23.12.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. R. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. R . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7935/12 od 20. februara 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7935/12 od 20. februara 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 54137/10 od 27. februara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. R . iz Beograda podneo je , 4. jula 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7935/12 od 20. februara 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je drugostepeni sud, očigledno ne upoznavši se sa sadržinom predmeta, u obrazloženju svoje presude pogrešno konstatovao da je prvostepeni sud utvrdio da je tužilac predao tuženom 20.000 DEM, kao i da je tuženi vratio tužiocu 8.100 DEM. Takođe, navedeno je da je izreka osporene presude u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka u suprotnosti sa obrazloženjem, usled čega nije jasno da li te troškove treba da naknadi tužilac ili tuženi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 54137/10 od 27. februara 2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca R.B. kojim je tražio da se tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, obaveže da mu, na ime glavnog duga preračunatog u evre na dan 1. januara 2002. godine, isplati iznos od 64.900 DEM, sa pripadajućom kamatom. Istom odlukom tužilac je obavezan da tuženom, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 826.20,00 dinara.

U obrazloženju presude navedeno je da je tužilac u toku postupka izjavio da je tuženom predao, između ostalog, iznos od 20.000 DEM, kako bi tuženi položio taj novac na štednju kod D. banke, te kako navedena organizacija nije mogla da izvrši dospelu preuzetu obavezu po ugovoru, to je tuženi, kao deponent, podneo tužbu sudu protiv nje. Tužilac je izjavio, kako sledi iz obrazloženja prvostepene presude, i da je D . banka, radi namirenja svoje obaveze, prenela pravo svojine na jednom od svojih vozila tuženom, koji je to vozilo prodao za 280.000,00 dinara, odnosno 80.000 DEM, a da je njemu isplatio od tog iznosa 8.100 DEM, umesto 73.000 DEM koliko je bilo njegovo potraživanje prema D . banci po osnovu uloga na štednju i ugovorene kamate na taj iznos. U obrazloženju presude je navedeno i da je tuženi osporio tužbeni zahtev tužioca, navodeći da mu je tužilac predao iznos od 9.800 DEM radi polaganja na štednju, ali da je on zajedno sa tim iznosom položio i svojih 10.200 DEM, jer za uloge preko 20.000 DEM nije moralo da se čeka u redu radi zaključenja ugovora. Takođe, navedeno je da je tuženi izjavio da su se od novca dobijenog prodajom vozila, nakon što su namireni troškovi izvršnog postupka, kao i troškovi registracije i prodaje vozila, te troškovi za rad advokata, namirila još tri poverioca koji su zajedno sa njim učestvovali u izvršnom postupku, a srazmerno visini njihovih potraživanja. Nadalje, u obrazloženju je navedeno da je prvostepeni sud cenio iskaze parničnih stranaka, pa je poklonio veru iskazu tuženog jer je njegov iskaz jasan, precizan, logičan i uverljiv, te da odgovara izvedenim pisanim dokazima, kao i da je potkrepljen iskazima svedoka kojima su činjenice i okolnosti postupka izvršenja neposredno poznate, s obzirom na to da su i oni u tom postupku bili poverioci radi namirenja svojih potraživanja prema istom izvršnom dužniku. U obrazloženju je takođe navedeno da je nakon prodaje vozila koje je tuženom preneto radi namirenja potraživanja prema izvršnom dužniku D. banka, te namirenja svih troškova i isplate ostalim poveriocima odgovarajućih iznosa, tuženom ostao iznos od 16.000 DEM , u dinarskoj protivvrednosti, od kog a je, u prisustvu advokata, tužiocu isplatio 8.100 DEM, a ranije još 1.000 DEM, tako da mu je ukupno isplatio iznos od 9.100 DEM.

Iz obrazloženja označene prvostepene presude sledi i da je u predmetnom parničnom postupku već odlučivano o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca, presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 14. septembra 2006. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ali da je ta presuda ukinuta presudom Okružnog suda u Beogradu od 20. novembra 2007. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7935/12 od 20. februara 2013. godine preinačena je ožalbena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 54137/10 od 27. februara 2012. godine, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, te je tuženi obavezan da mu isplati dinarsku protvvrednost iznosa od 11.900 DEM i pripadajuće kamate na taj iznos, od 24. oktobra 2001. godine. Istom presudom preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, tako što je tužilac obavezan da tuženom, na ime troškova postupka, isplati iznos od 183.170,00 dinara. U obrazloženju osporene presude navedeno je da je, prema razlozima prvostepene presude, tužilac tuženom predao iznos od 20.000 DEM, koji je tuženi, prema njihovom dogovoru, položio na štednju kod D. banke na svoje ime, kao i da je, nakon što je tuženi prodao vozilo koje je ranije bilo u vlasništvu izvršnog dužnika za 280.000,00 dinara, odnosno 80.000 DEM, od tog iznosa isplatio tužiocu 8.100 DEM. U obrazloženju je dalje navedeno da je, polazeći od ovako potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravil na odluka prvostepenog suda kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu 53.000 DEM. Međutim, kako je navedeno u obrazloženju, budući da je tužilac tuženom predao iznos od 20.000 DEM, a da mu je tuženi vratio iznos od 8.100 DEM, to je, po oceni drugostepenog suda, osnovan zahtev tužioca za isplatu iznosa od 11.900 DEM, sa pripadajućom kamatom. Takođe, navedeno je da drugostepeni sud nalazi da tužiocu pripada pravo na naknadu troškova postupka, srazmerno uspehu u sporu, u iznosu od 183.170,00 dinara, zbog čega je tuženi obavezan da mu te troškove naknadi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano: da koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da se pravnosnažnost presude vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave (član 347. stav 3.); da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, a kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom, kao i da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 369.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud naglašava da se ovim pravom jemče, pre svega, procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o nečijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise, osim ako iz navoda ustavne žalbe i dostavljenih dokaza ne proizlazi da je odlučivanje bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno, odnosno da je na takav način postupano.

Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da se ustavnom žalbom ukazuje da je drugostepeni sud svoju odluku zasnovao na činjenicama koje nisu utvrđene u toku prvostepenog postupka, ocenivši pri tome da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje. Naime, ustavnom žalbom se ukazuje da je prvostepeni sud utvrdio da je tužilac predao ovde podnosiocu ustavne žalbe iznos od 9.800 DEM, a drugostepeni sud je pošao od toga da je u prvostepenom postupku utvrđeno da je reč o iznosu od 20.000 DEM. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je za odluku o osnovanosti tužbenog zahteva odlučna činjenica količina novca koji je tužilac predao podnosiocu ustavne žalbe.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud, najpre, konstatuje da prvostepeni sud nije u obrazloženju presude izričito naveo da je iz izvedenih dokaza utvrdio da je tužilac predao tuženom 9.800 DEM, već da je, nakon izvedenog dokaza saslušanjem parničnih stranaka, kao i drugih dokaza, poklonio veru iskazu tuženog, obrazlažući svoj stav za takvu odluku. Međutim, imajući u vidu citiranu odredbu člana 8. Zakona o parničnom postupku, prema kojoj sud o tome koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje po svom uverenju, Ustavni sud ukazuje da iz navedenog sledi da je prvostepeni sud utvrdio da je predat iznos od 9.800 DEM. Sa druge strane, drugostepeni sud nije izričito naveo da je nižestepeni sud utvrdio da je tužilac predao tuženom iznos od 20.000, već je naveo da se, prema razlozima prvostepene presude, radi o tom iznosu, na čemu je zasnovao svoju odluku o (delimičnoj) osnovanosti tužbenog zahteva tužioca. Iz navedenog, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Beogradu izmenio činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da se prema Zakonu o parničnom postupku, dokazi izvode na glavnoj raspravi, te da se pravnosnažnost presude vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave. Glavna rasprava se , po pravilu, drži pred prvostepenim sudom, ali u određenim slučajevima može da se održi i pred drugostepenim sudom, kada taj sud može da odredi izvođenje dokaza radi utvrđivanja činjeničnog stanja. Za slučaj da se glavna rasprava ne drži pred drugostepenim sudom, taj sud je vezan činjeničnim stanjem koje je utvrdio prvostepeni sud. Ustavni sud ukazuje da je u predmetnom parničnom postupku prvostepena presuda već jednom bila ukinuta 2006. godine, te da je Apelacioni sud u Beogradu, ukoliko je smatrao da je trebalo potpunije ili drugačije utvrditi činjenično stanje nego što je to učinio prvostepeni sud, morao da otvori raspravu i izvede dokaze za koje smatra da su neophodni, a potom i da u skladu sa tim donese odluku.

Kako je u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Beogradu zasnovao svoju preinačujuću odluku na drugačijem činjeničnom stanju od onog koje je utvrdio nižestepeni sud, a bez otvaranja glavne rasprave, to je Ustavni sud ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, budući da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom prava, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice učinjene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništajem osporene presude i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 54137/10 od 27. februara 2012. godine, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je poništio osporenu presudu iz navedenih razloga, Ustavni sud nije razmatrao ostale navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, ali ni navode koji se odnose na deo osporene odluke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca jer u tom delu podnosilac nema pravni interes za izjavljivanje ustavne žalbe.

6. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti