Neosnovanost ustavne žalbe zbog složenosti krivičnog postupka i ponašanja okrivljenog

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko deset godina. Utvrđeno je da pretežnu odgovornost za dužinu postupka ne snosi sud, već složenost predmeta i opstrukcija okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5420/2013
30.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. B . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. B . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Šapcu u predmetu K. 12/07, kasnije pred Višim sudom u Šapcu u predmetu K. 12/10 i pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu K. 1650/2010 i K. 339/2013.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. B . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu , 4. jula 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. u postupku koji je vođen pred pred Okružnim sudom u Šapcu u predmetu K. 12/07, kasnije pred Višim sudom u Šapcu u predmetu K. 12/10 i pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu K. 1650/2010 i K. 339/2013.

Podnosilac ustavne žalbe je hronološki izložio tok krivičnog postupka koji je protiv njega vođen i naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak trajao više od deset godina.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Višeg suda u Šapcu K. 12/10 i odgovor Osnovnog suda u Loznici, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još petoro lica vođen je krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 21. marta 2003. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica sprovede istraga, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. st. 3. i 4. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 22 KZ SCG i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242.sSt. 1. i 4. KZ RS. Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Ki. 45/03 od 21. marta 2003. godine podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor koji je trajao do 29. aprila 2003. godine. U toku istrage saslušano je 69 svedoka, obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje, dopuna tog veštačenja i građevinsko veštačenje. Sud je četiri puta donosio rešenja o proširenju istrage (8. i 29. aprila 2003, 26. maja 2003. i 22. aprila 2005. godine).

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Šapcu je 30. januara 2007. godine podiglo optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe i još petoro lica zbog krivičnih dela primanje mita iz člana 254. stav 4. u vezi stava 2. KZ RS, zloupotreba službenog položaja iz člana 359. st. 2, 3. i 4. u vezi stava 1. KZ, falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, i krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. KZ. Optužnica je obuhvatala ukupno 18 radnji izvršenja. Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ i zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a ukupno su mu stavljene na teret četiri radnje izvršenja.

Optužnica je stupila na pravnu snagu 4. oktobra 2007. godine, kada je odlučeno o izjavljenim prigovorima.

Sud je glavni pretres zakazao 17 puta, a održao ga samo jedanput. Glavni pretres samo jednom nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dok u svim ostalim slučajevima sud nije bio u mogućnosti da održi glavni pretres zbog izostanka nekog od okrivljenih i njihovih branilaca. Podnosilac ustavne žalbe je izostao sedam puta (od čega jednom nije bilo dokaza da je primio poziv), a u cilju pravdanja svojih izostanaka dostavljao je medicinsku dokumentaciju. Po nalogu suda izvršen je lekarski pregled podnosioca i ustanovljeno je da je sposoban da prisustvuje glavnom pretesu. Kako bi obezbedio njegovo prisustvo sud je naložio da se prinudno dovede, a potom mu je odredio i pritvor (u periodu od 31. avgusta 2009. do 20. oktobra 2009. godine).

Nakon reforme pravosuđa, postupak je vođen pred Višim sudom u Šapcu u predmetu K. 12/10.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu K. 12/10 od 30. novembra 2010. godine, krivični postupak prema okrivljenima je razdvojen za pojedina krivična dela koja su u nadležnosti Osnovnog suda, iz razloga celishodnosti. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak se u celosti i dalje vodio pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu K. 1650/10 i K. 339/2013.

Osnovni sud u Loznici je 15. decembra 2011. godine zatražio od Višeg suda u Šapcu kopiranje i dostavljanje celokupnih spisa, koji nisu mogli biti dostavljeni, jer se predmet, zbog vođenja žalbenog postupka, nalazio u Apelacionom sudu u Beogradu. Spisi su ponovo traženi od Višeg suda u Šapcu 4. januara 2013. godine, a dostavljeni su 7. februara 2013. godine.

Rešenjima Osnovnog suda Loznici K. 1650/2010 od 15. marta 2013. godine i K. 339/2013 od 4. juna 2013. godine krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe je obustavljen, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 21. marta 2003. godine, kada je doneto rešenje da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, do 4. juna 2013. godine, kada je donošenjem rešenja Osnovnog suda u Loznici K. 339/2013. postupak prema njemu pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe trajao deset godina i dva meseca, što samo po sebi može ukazivati da nije okončan u okviru razumnog roka.

Međutim, polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavnih žalbi tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak bio izuzetno složen. Naime, postupak je vođen protiv šestoro lica, kojima je stavljeno na teret izvršenje više krivičnih dela – primanje mita, zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprave, falsifikovanje službene isprave i zloupotreba ovlašćenja u privredi, koja u načelu, po samoj svojoj prirodi iziskuju razjašnjenje velikog broja činjeničnih i pravnih pitanja. U konkretnom slučaju sud je morao da raspravi niz pitanja i da sprovede obiman dokazni postupak. U toku istrage saslušan je veliki broj svedoka, čak 69, sud je četiri puta donosio rešenja o proširenju istrage, sprovedeno je ekonomsko - finansijsko veštačenje i građevinsko veštačenje, postojali su obimni pisani dokazi, što sve ukazuje na izuzetnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja je sud morao raspraviti, a što je objektivno uticalo na duže trajanje postupka. Pored toga, optužnica je obuhvatala čak 18 radnji izvršenja, a podnosiocu ustavne žalbe su stavljene na teret četiri radnje izvršenja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe, kao okrivljenom, trebalo da bude u interesu da se postupak što pre okonča, ali da ponašanje kako podnosioca i njegovog branioca, tako i saokrivljenih u ovom krivičnom postupku ukazuje na suprotno. Naime, zbog izostanka nekog od okrivljenih i njihovih branilaca, sud je čak 15 puta morao da odloži zakazani glavni pretres. Podnosilac je izostao sedam puta i sud je morao da preduzme niz mera kako bi obezbedio upravo njegovo prisustvo – veštačenje zdravstvene sposobnosti da prisustvuje pretresu, prinudno dovođenje i najdrastičniju meru obezbeđenja prisustva okrivljenog - određivanje pritvora. Iako je u cilju pravdanja svojih izostanaka dostavljao medicinsku dokumentaciju, veštačenjem njegove zdravstvene sposobnosti utvrđeno je da može da prisustvuje glavnom pretresu, što upućuje na zaaključak da je izostajanje podnosioca zapravo imalo za cilj odugovlačenje krivičnog postupka.

Razmatrajući kriterijum postupanja sudova, Ustavni sud ocenjuje da je sud pokazao marljivost u nastojanju da se glavni pretres održi, zakazujući ga u kratkim vremenskim razmacima, da je preduzimao sve mere na koje je zakonom bio ovlašćen kako bi obezbedio prisustvo okrivljenih u postupku, uključujući i donošenje rešenja o razdvajanju postupka. Kako sa glavnog pretresa nisu uvek izostajala ista lica, već naizmenično po nekoliko optuženih i nekoliko branilaca, sud nije bio u mogućnosti da prema svim okrivljenim licima primeni drastičnije mere obezbeđivanja prisustva.

Ispitujući da li su i u kojoj meri propusti suda doprinosili desetogodišnjem trajanju ovog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da objektivno postoji samo jednogodišnji period u kome postupajući sud nije preduzimao nikakve aktivnosti. Naime, 15. decembra 2011. godine sud je zatražio na uvid spise razdvojenog postupka, da bi nakon obaveštenja da se spisi nalaze kod drugostepenog suda radi odlučivanja o žalbama okrivljenih u tom postupku, spise ponovo tražio u januaru 2013. godine. Međutim, budući da je ovaj jednogodišnji period primeren razumnom trajanju žalbenog postupka i da su spisi dostavljeni već 7. februara 2013. godine, Ustavni sud je ocenio da navedeni zastoj u radu Osnovnog suda u Loznici ne može biti od preovlađujućeg uticaja na utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Do povrede prava na suđenje u razumnom roku može doći samo ako je za nerazumno trajanje krivičnog postupka pretežno odgovoran sud. Samo ona odlaganja za koja se država može smatrati odgovornom mogu opravdati nalaz da je prekoračen razumni rok (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Napijalo protiv Hrvatske, broj 66485/01, od 13. novembra 2003. godine, stav 61.). Od stranke u postupku se očekuje da pokaže ažurnost u preduzimanju procesnih radnji koje su za nju relevantne i da se uzdrži od taktike odlaganja, ali se od okrivljenog ne može očekivati da aktivno doprinese ubrzanju postupka koji može dovesti do njegove osude. Ipak, postupci podnosioca mogu predstavljati objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima, što se mora uzeti u obzir pri određivanju da li je postupak trajao duže od razumnog roka (videti presudu u Eckle protiv Nemačke, broj 8130/78, od 15. jula 1982. godine, stav 82.).

Da bi se pozvao na povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosilac se sam mora ponašati u skladu s pravilima postupka koji osporava. Ovakav stav proizlazi i iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava koji je konstatovao da je obaveza pojavljivanja pred sudom suštinski element krivičnog postupka, osim u slučajevima više sile ili tamo gde postoji legitimno opravdanje (presuda Sari protiv Turske i Danske, broj 21889/93 od 8. novembra 2001. godine, stav 85-87.).

Imajući u vidu navedenu praksu Evropskog suda za ljudska prava i sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno činjenicu da je usled ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe čije prisustvo na glavnom pretresu je sud morao da obezbedi preduzimanjem svih raspoloživih mera, uključujući i određivanje pritvora, te ponašanja ostalih okrivljenih i njihovih branilaca koji su takođe izostajanjem sa glavnog pretresa opstruirali vođenje krivičnog postupka, te konačno, imajući u vidu objektivnu složenost postupka, Ustavni sud je ocenio da pretežnu odgovornost za trajanje krivičnog postupka ne snosi sud, te da nisu osnovani navdi podnosioca da mu je u označenom krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Neosnovanost ustavne žalbe zbog složenosti krivičnog postupka i ponašanja okrivljenog

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti