Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust državnih organa da u dužem vremenskom periodu sprovedu izvršenje pravnosnažne presude protiv preduzeća u restrukturiranju predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, te se dosuđuje naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5422/2015
22.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 255/14 od 30. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 178/15 od 27. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . S . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 25. avgusta 2015. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 255/14 od 30. januara 2015. godine je usvojen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 178/15 od 27. maja 2015. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da sud nije imao u vidu nerazumno dugo trajanje parničnog postupka u radnom sporu, te da nije dosudio naknadu za trajanje postupka u periodu od preko 15 i po godina. Dalje se ističe da se izvršni posupak ne može posmatrati izolovano, jer je podnositeljka sve vreme trajanja parničnog i izvršnog postupka lišena uživanja svoje imovine. Po uverenju podnositeljke, određena naknada od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, čak i ako se odnosi samo na izvršni postupak, ne predstavlja pravičnu naknadu za neažurno i nedelotvorno postupanje suda. U suštini, podnositeljka se obraća Ustavnom sudu jer još uvek nije ni delimično naplatila svoje potraživanje u izvršnom postupku koji je i dalje u toku, zbog čega smatra da su joj povređena označena ustavna prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje M . S . na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 180/09 od 27. avgusta 2009. godine, kojom je obavezana Kompanija „S .“ a.d. „S. a .“, u restrukturiranju, iz Čačka, kao izvršni dužnik, da njoj, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade iznos bliže opredeljen izrekom navedene presude i troškove parničnog postupka sa kamatom, i to zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a u nedostatku novčanih sredstava, sprovođenjem izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 255/14 od 30. januara 2015. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a stavom trećim izreke dosuđena je naknada predlagaču zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade do traženog iznosa od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Petim stavom izreke rešenja predlagaču su dosuđeni troškovi u iznosu od 6.780 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv četvrtog i petog stava izreke označenog rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 178/15 od 27. maja 2015. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 29. juna 2011. godine, podnošenjem predloga za izvršenje; da je predlog usvojen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, kao i da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije naplatio svoja potraživanja; da je Viši sud u Čačku pravilno odlučio o pravu na naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o troškovima postupka; da Vrhovni kasacioni sud smatra da je dosuđena naknada pravilno odmerena uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, a da bi dosuđivanje naknade u većem iznosu, kako je to traženo zahtevom, pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, preds tavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 255/14 od 30. januara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 178/15 od 27. maja 2015. godine, kojima joj je na ime naknade nematerijalne štete, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku dosuđen iznos od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a ne i dodatnih 900 evra , u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. U vezi sa tim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu, u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 255/14 od 30. januara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 178/15 od 27. maja 2015. godine odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti