Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Sud je konstatovao izuzetnu neefikasnost postupajućeg suda i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Sabahudin Tahirović, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, u postupku po ustavnoj žalbi D . S . iz V , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu I. 1650/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz V . je, preko punomoćnika M . N, advokata iz V, 2. jula 2012. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava (u žalbi pogrešno označeno da se radi o povredi prava iz člana 16. Ustava), u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu I. 1650/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da predmetni izvršni postupak traje od maja 2006. godine i da još uvek nije okončan. Smatra da se odgovornost za dužinu postupka nalazi isključivo na strani suda koji je neažurno i nezakonito postupao, što, između ostalog, potkrepljuje tvrdnjom da je rešenje o izvršenju dostavljeno Narodnoj banci Srbije pet godina posle donošenja. Takođe je istakao da mu je zbog nedelotvornog postupanja suda prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu I. 1650/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Smederevu I. 438/06), pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Smederevu P. 1292/03 od 17. avgusta 2004. godine obavezani su tuženi "T. k ." d.o.o. iz S. i Z . S . iz S . da tužiocu D . S, ovde podnosiocu ustavne žalbe, solidarno isplate iznos od 295.667,84 dinara, sa zateznom kamatom.

Na osnovu navedene presude, podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu izvršnog poverioca 16. maja 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Smederevu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z. S, kao vlasnika "T . k ." d.o.o.

Nakon što mu je u maju 2006. godine upućen poziv da odmah pristupi u sud, izvršni poverilac je 13. juna 2006. godine podneo novi predlog za izvršenje kojim je tražio da se izvršenje sprovede na sredstvima koja se vode na tekućim računima izvršnih dužnika "T. k ." d.o.o. ili Z. S, ili u slučaju da to nije moguće da se sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se nalaze u državini dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Smederevu I. 438/06 od 11. oktobra 2006. godine određeno je predloženo izvršenje. Ovo rešenje je, nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, uručeno dužniku Z. S . 26. januara 2007. godine.

Izvršni sud je u aprilu 2008. godine od nadležne policijske uprave tražio podatke o motornim vozilima koja su registrovana na ime oba izvršna dužnika, a zatim je 13. jula 2010. godine sačinjena službena beleška u kojoj je konstatovano da sprovođenje izvršenja plenidbom sredstava sa računa dužnika nije ni započeto, niti da ima dokaza o nemogućnosti sprovođenja izvršenja tim sredstvom. Sud je u septembru 2010. godine rešenje o izvršenju radi sprovođenja dostavio poslovnoj banci kod koje je dužnik Z. S . imao otvoren tekući račun. Nakon što je banka istog meseca predmetno rešenje vratila sa obrazloženjem da od 2003. godine nije nadležna da sprovodi prinudnu naplatu, sud je tek 6. juna 2011. godine rešenje o izvršenju dostavio Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu. Budući da je Narodna banka Srbije takođe obavestila sud da izvršenje nije moguće sprovesti jer rešenje ne sadrži sve neophodne podatke, izvršni poverilac je podneskom od 30. avgusta 2011. godine tražio da se postupak izvršenja nastavi popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika Z. S .

Sudski izvršitelj je 13. februara 2012. godine izašao na lice mesta radi popisa dužnikovih pokretnih stvari i tom prilikom je na zapisniku konstatovao da se dužnik, prema izjavi supruge, nalazi u inostranstvu.

Zaključkom Osnovnog suda u Smederevu I. 1650/10 od 30. jula 2012. godine promenjeno je sredstvo izvršenja tako što je određeno da se izvršenje sprovede na zaradi dužnika Z. S. U novembru 2012. godine konstatovano je da prilikom pokušaja uručenja predmetnog zaključka poslodavcu dužnika niko nije zatečen na adresi sedišta preduzeća.

Na predlog poverioca, rešenjem I. 1650/10 od 14. juna 2013. godine dužniku Z. S . je naloženo da dostavi izjavu o imovini. Nakon više bezuspešnih pokušaja, ovo rešenje uručeno je dužniku u oktobru 2013. godine, koji je istoga meseca sudu dostavio traženu izjavu.

Poverilac je 4. decembra 2013. godine podneo predlog za promenu sredstva izvršenja, tako da se izvršenje sprovede prodajom dužnikove nepokretne imovine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje, da ako je predloženo više sredstava ili više predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ograničiti izvršenje odnosno obezbeđenje, samo na neke od tih sredstava odnosno predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeđenje potraživanja (član 8. st. 1. i 2.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo 16. maja 2006. godine i da do danas, nakon sedam godina i devet meseci još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da izvršni postupak karakteriše načelo hitnosti (Comingersoll S.A protiv Portugalije 35382/97, stav 23., ESLjP 2000-IV), a što je propisano kako ranije važećim Zakonom o izvršnom postupku, tako i sada važećim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog neprimereno dugom trajanju predmetnog postupka je neažurno postupanje izvršnog suda koji nije postupao u skladu sa navedenim načelom i preduzimao izvršne radnje u propisanim rokovima kako bi se postupak izvršenja efikasno sproveo i okončao, bez nepotrebnog odugovlačenja. Za ovakvu ocenu dovoljna je sama činjenica da je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju četiri meseca nakon što je podnosilac ustavne žalbe podneo novi predlog, a da do septembra 2010. godine, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u cilju sprovođenja izvršenja, bilo dostavljanjem rešenja o izvršenju organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, bilo popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari oba dužnika, jer sprovođenje izvršenja nije bilo ograničeno samo na jedno sredstvo. Izvršni sud ni posle 2010. godine nije pokazao ažurnost u postupanju. S obzirom na izneto, Ustavni sud smatra da nema potrebe da se upušta u dalju analizu činilaca koje utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i koji određuju da li je taj postupak okončan u okviru standarda razumnog roka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim postupanjem prvo Opštinskog, a zatim Osnovnog suda u Smederevu, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke, a u tački 2. izreke naložio sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

Kako podnosilac nije istakao opredeljen zahtev za naknadu štete, to Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o tome da mu je postupanje nadležnog suda pričinjena šteta.

7. U pogledu navoda podnosioca da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosioca da mu se utvrdi povreda navedenog Ustavom zajemčenog prava preuranjen, jer predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti