Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku. Postupak je trajao predugo, a sud nije nastavio izvršenje ni nakon prestanka razloga za prekid, dosuđujući naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5425/2010
07.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva Industrije građevinskog materijala „OPEKA“ d.o.o. iz Smederevske Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva Industrije građevinskog materijala „OPEKA“ d.o.o. iz Smederevske Palanke i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi o pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 682/07, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu, povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz t ačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se ustavna žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnim postupci ma koji su vođeni u predmetima Trgovinskog suda u Beogradu I. 3437/06, I. 3439/06 i I. 3440/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo Industrija građevinskog materijala „OPEKA“ d.o.o. iz Smederevske Palanke podnelo je 24. decembra 2010. godine, preko zastupnika Zorana Živkovića, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 682/07, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu, kao i u u izvršnim postupci koji su vođeni u predmetima tadašnjeg Trgovinskog suda u Beogradu I. 3437/06, I. 3439/06 i I. 3440/06.

U ustavnoj žalbi je traženo da Sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Agenciji za privatizaciju, Privrednom sudu u Novom Sadu i Privrednom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupci okončali u najkraćem mogućem roku i utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Trgovinskog sud a u Novom Sadu u predmetu I. 682/07 (sada spis predmeta Privrednog suda u Novom Sadu) i u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu I. 3437/06, I. 3439/06 i I. 3440/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privredno društvo Industrija građevinskog materijala „OPEKA“ a.d, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 21. decembra 2006. godine podne lo Trgovinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5095/03 od 7. jula 2005. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva Ivo Lola Ribar sistem a.d. u restrukturiranju, radi namire nja novčanog potraživanja, i to na novčanim sredstvima koji se vode na računima izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Beogradu se rešenjem I. 3445/06 od 31. decembra 2006. godine oglasio mesno nenadležnim za odlučivanje o predlogu izvršenje i naložio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta ustupe Trgovinskom sudu u Novom Sadu kao stvarnom i mesnom nadležnom sudu.

Viši trgovinski sud je rešenjem Iž. 251/07 od 30. jula 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio navedeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu.

Rešenjem Agencije za privredne registre od 5. februara 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je promenio pravnu formu u društvo sa ograničenom odgovornoišću.

Spisi predmeta su 12. septembra 2007. godine dostavljeni Trgovinskom sudu u Novom Sadu na dalje postupanje i odlučivanje.

Trgovinski sud u Novom Sadu je rešenjem I. 682/07 od 20. septembra 2007. godine dozvolio izvršenje po podnetom predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe od 21. decembra 2006. godine.

Agencija za privatizaciju je 8. juna 2006. godine donela odluku R. 124/06-OD o pokretanju novog postupka restrukturiranja izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Novom Sadu je rešenjem I. 682/07 od 16. oktobra 2007. godine prekinuo postupak predmetog izvršenja, jer se izvršni dužnik nalazi u novom postupku restrukturiranja.

Privredno društvo Industrija građevinskog materijala „OPEKA“ a.d, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 21. decembra 2006. godine podnelo Trgovinskom sudu u Beogradu drugi predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 3619/01 od 21. maja 2003. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva Ivo Lola Ribar sistem a.d. u restrukturiranju, radi namir enja novčanog potraživanja, i to na novčanim sredstvima koji se vode na računima izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem I. 3437/06 od 23. decembra 2006. godine „prekinuo postupak pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu izvršne isprave izvršnog poverioca IGM „OPEKA“ a.d. iz Smederevske palanke“ jer se izvršni dužnik nalazi u novom postupku restrukturiranja. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac nije izjavio žalbu Višem Trgovinskom sudu.

Ovom rešenju nije prethodilo rešenje Trgovinskog suda u Beogradu o dozvoli izvršenja.

Privredno društvo Industrija građevinskog materijala „OPEKA“ a.d, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 21. decembra 2006. godine podnelo Trgovinskom sudu u Beogradu treći predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 4206/05 od 25. maja 2006. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva Ivo Lola Ribar sistem a.d. u restrukturiranju, radi namir enja novčanog potraživanja, i to na novčanim sredstvima koji se vode na računima izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem I. 3439/06 od 21. decembra 2006. godine odbacio kao nedozvoljen predlog izvršnog poverioca, jer se izvršni dužnik nalazi u novom postupku restrukturiranja. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac nije izjavio žalbu Višem Trgovinskom sudu.

Privredno društvo Industrija građevinskog materijala „OPEKA“ a.d, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 21. decembra 2006. godine podnelo Trgovinskom sudu u Beogradu četvrti predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 4206/05 od 21. septembra 2006. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva Ivo Lola Ribar sistem a.d. u restrukturiranju, radi namirenja novčanog potraživanja, i to na novčanim sredstvima koji se vode na računima izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem I. 3440/06 od 9. marta 2007. godine odbacio kao nedozvoljen predlog izvršnog poverioca, jer se izvršni dužnik nalazi u novom postupku restrukturiranja. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac nije izjavio žalbu Višem Trgovinskom sudu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na či ju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su i odredbe zakona navedene, pored ostalih, u Odluci Už–1914/2010 od 22. februara 2012. godine ("Službeni glasnik RS", br. 24/12).

Takođe, od značaja je i Rešenje Ustavnog suda IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine kojim Ustavni sud nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Ustavni sud je nalazi da je za odlučivanje u konkretnom slučaju od značaja i pravni stav koji je Sud zauzeo u većem broju svojih odluka, pored ostalih, u Odluci Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine, da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Konačno, Ustavni sud konstatuje da je i Vrhovni kasacioni sud 24. februara 2011. godine usvoji o pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekata privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 682/07, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata i obavezu suda i drugih nadležnih organa da preduzmu sve neophodne korake da se iz vrši pravnosnažna sudska presuda i da je obaveza suda da osigura delotvorno učešće svih nadležnih organa u postupku prinudnog izvršenja sudske odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, br. 78028/01 i 78030/01, od 22. juna 2004. godine, st. 174 – 189. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud nalazi da je prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi i predmetnom izvršnom postupku potrebno imati u vidu ne samo postupanje nadležnih sudova, već i Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije . Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je za ocenu razumnog trajanja svakog sudskog postupka, pa i izv ršnog, od značaja i ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku.

6. Na osnovu svega prethodno izloženog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju izvršni postupak koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 682/07, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu, traje pet godina i 11 meseci i da još uvek nije okončan, te da su u jednoj fazi postupka postojali zakonski razlozi koji su onemogućavali njegovo sprovođenje, jer je nad izvršnim dužnikom bio pokrenut ponovni postupak restruktuiranja. Međutim, Ustavni sud je ocenio da ne postoji opravdanje da predmetni izvršni postupak, koji je započet decembra 2006. godine, nije sproveden ni do novembra 2012. godine . Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe kao stranka u postupku imao neznatni uticaj na trajanje izvršenja, time što je predlog za izvršenje podneo mesno nenadležnom sudu. Ustavni sud nalazi da najveći stepen odgovornosti za nesprovođenje rešenja o izvršenju snosi Agencija za privatizaciju koja ni posle šest godina nije okončala ponovni postupak restr uktuiranja nad izvršnim dužnikom. Kada se uz to uzme u obzir da sud, i pored izričitog pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda koji je obavezan za sve nižestepene sudove, zauzetog februara 2011. godine, do polovine novembra 2012. godine nije nastavio postupak izvršenja, Ustavni sud je ocenio da su osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je u ovom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da navedeni propust suda da izvrši pravnosnažnu i izvršnu pr esudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe , predstavlja i povredu prava podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine stečene tim presudama, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetima Vlahović protiv Srbije od 16. decembra 2008. godine i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'' od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno prav nosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 682/07, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu, okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu tadašnjeg Trgovinskog suda u Beogradu I. 3437/06, Ustavni sud najpre ukazuje da rešenje toga suda od 23. decembra 2006. godine kojim je prekinut postupak izvršenja u sadržinskom i suštinskom smislu predstavlja rešenje kojim se odbacuje predlog za izvršenje, jer u navedenom predmetu nije prethodno doneto rešenje kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja, pa samim tim sud nije mogao da prekine izvršenje.

Ispitujući procesne prepostavke za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi zbog trajanja izvršenja u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu I. 3437/06, Ustavni sud nalazi da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan protekom zakonskog roka od tri dana u okviru kog se mogla izjaviti žalba protiv prvostepenog rešenja o „prekidu postupka“, a što podnosilac nije učinio . S obzirom na to da je naveden o rešenje dostavljeno podnosiocu pre 15. januaru 2007. godine, to je predmetno izvršenje pravnosnažno okončano u januaru 2007 . godine, a sama ustavna žalba je podneta 24. decembra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

Razmatrajući procesne prepostavke za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi zbog trajanja izvršenja u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu I. 3439/06, Ustavni sud nalazi da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan protekom zakonskog roka od tri dana u okviru kog se mogla izjaviti žalba protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju predloga za izvršenje, a što podnosilac nije učinio . S obzirom na to da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu pre 9. januara 2007. godine, to je predmetno izvršenje pravnosnažno okončano u januaru 2007. godine , a sama ustavna žalba je podneta 24. decembra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

U delu ustavne žalbe u kome se osporava nesprovođenje izvršenja u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu I. 3440/06, Ustavni sud nalazi da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan protekom zakonskog roka od tri dana u okviru kog se mogla izjaviti žalba protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju predloga za izvršenje, a što podnosilac nije učinio . S obzirom na to da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu 20. marta 2007. godine, to je predmetno izvršenje pravnosnažno okončano u martu 2007. godine , a sama ustavna žalba je podneta 24. decembra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u delu izjavljenom zbog povrede p rava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su vođeni u predmetima ranijeg Trgovinskog suda u Beogradu I. 3437/06, I. 3439/06 i I. 3440/06, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona , te je odlučio kao u tački 4. izreke.

Ustavni sud ukazuje da na drugačiju ocenu ne može da utiče činjenica da se ustavnom žalbom ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što odredba člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu daje mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenj e u razumnom roku pre nego što su iskorišćena propisana pravna sredstva, dakle dok postupak još uvek traje, ali ako je, kao u konkretnom slučaju, postupak okončan, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni na način propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona, bez obzira na koju povredu zajemčenog prava se podnosilac ustavne žalbe poziva.

10. Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti