Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je tražio da Ustavni sud preispita činjenično stanje i zakonitost odluka, što ne spada u njegovu nadležnost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Nedeljkovića iz sela Brza, opština Vučje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoljuba Nedeljkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu P. I 385/07 od 26. aprila 2007. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2653/07 od 27. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1595/07 od 23. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Nedeljković iz sela Brza, opština Vučje je 12. maja 2008. godine, preko Opštinskog suda u Leskovcu, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu P. I 385/07 od 26. aprila 2007. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2653/07 od 27. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1595/07 od 23. januara 2008. godine, zbog povrede prava iz čl. 18, 19, 21, 22, 32, 35. i 46. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da su osporene presude ''lažne'' jer je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da se osporene presude ponište i ''sprovede pravičan sudski postupak''.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ('' Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenih Ustavom zajemčenih prava podnosioca. Naime, podnosilac ustavne žalbe osporava navedene presude zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, ponavljajući razloge koji su izneti u žalbi podnetoj Okružnom sudu u Leskovcu protiv osporene prvostepene presude i u reviziji izjavljenoj Vrhovnom sudu Srbije. Od Ustavnog suda se u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i da ispita zakonitost osporenih sudskih odluka.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Takođe, Sud konstatuje da formalno pozivanje na pojedine ustavne odredbe, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.
Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda zbog kojih se ustavna žalba može podneti, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu treba odbaciti, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić