Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu Predraga Ivankovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku. Iako je bilo propusta u postupanju prvostepenog suda, ukupna dužina trajanja postupka nije dovela do povrede ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5432/2010
02.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Ivankovića iz Crne Bare, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Predraga Ivankovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Bogatiću u predmetu P. 541/06 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću u predmetu I. 3492/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Bogatiću I. 666/08), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Ivanković iz Crne Bare je 25. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku pravnu zaštitu i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Bogatićuu predmetima P. 541/06, P. 418/07 i I. 666/08.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo da su mu zbog nezakonitog odugovlačenja parničnih, a zatim i izvršnih postupaka, te nezakonitog postupanja radnika suda povređena ustavna prava. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , odgovora sudije M. M. i R. D. Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 28. maja i 30. maja 2013. godine i uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Bogatiću (u daljem tekstu: Opštinski sud) P. 541/06 i Osnovnog suda I. 3492/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 22. novembra 2004. godine Opštinskom sudu tužbu protiv tuženog M. B. iz Glušaca, radi naknade štete.

Opštinski sud je presudom zbog izostanka P. 724/04 od 12. januara 2005. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade štete isplati određeni novčani iznos. Protiv navedene presude tuženi je 3. februara 2005. godine izjavio žalbu. Dostavnom naredbom od 31. oktobra 2006. godine naloženo je dostavljanje žalbe sa spisima predmeta Okružnom sudu u Šapcu.

Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 2092/06 od 22. decembra 2006. godine ukinuta je ožalbena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Opštinskog suda P. 541/06 od 16. maja 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca.

Okružni sud u Šapcu je presudom Gž. 1739/07 od 2. aprila 2008. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Opštinskog suda P. 541/06 od 16. maja 2007. godine.

Predrag Ivanković je, kao izvršni poverilac , podneo 6. avgusta 2008. godine Opštinskom sudu predlog za pristupanje izvršnom postupku I. 330/03 na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 541/06 od 16. maja 2007. godine. Opštinski sud je rešenjem I. 666/08 od 8. avgusta 2008. godine usvojio predlog izvršnog poverioca. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik M. B. je izjavio žalbu, u kojoj je naveo da je predmet izvršenja u postupku I. 330/00 nepokretnost koja nije u njegovoj isključivoj svojini, s obzirom na to da je sudskim poravnanjem u predmetu Opštinskog suda P. 418/07 od 12. marta 2008. godine utvrđeno da je V. J. iz Crne Bare suvlasnik na 70% predmetne nepokretnosti na osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici. Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 245/09 od 11. februara 2009. godine ožalbeno rešenje je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Opštinskog suda I. 666/08 od 2. aprila 2009. godine izvršni postupak je prekinut zbog smrti izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 24. decembra 2010. godine podneo predlog za nastavak izvršnog postupka.

Osnovni sud je rešenjem I. 308/10 od 29. marta 2011. godine odredio izvršenje utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti. Zaključkom istog suda I. 3492/10 od 29. septembra 2011. godine predmetna nepokretnost je predata u svojinu i državinu kupcu E. Š. iz Tulona, Francuska.

Zaključkom Osnovnog suda I. 3492/10 od 31. oktobra 2011. godine izvršeno je namirenje potraživanja izvršnog poverioca, te je izvršni postupak zaključen.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu P. 541/06 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u predmetu I. 3492/10 (ranije predmet Opštinskog suda I. 666/08), Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke , broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je celokupni period, od kada je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom sudu 22. novembra 2004. godine, pa do okončanja izvršnog postupka 31. oktobra 2011. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su predmetni sudski postupci trajali manje od sedam godina, s tim što je izvršni postupak u periodu od aprila 2009. godine do marta 2011. godine bio u prekidu. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Imajući u vidu da je predmet spora bila isplata naknade štete, te da je predlogom za izvršenje traženo namirenje novčanog potraživanja koje mu je dosuđeno u parničnom postupku , Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odlučivalo u postupku bilo od značaja za podnosioca ustavne žalbe. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u celini naplatio svoje potraživanje na osnovu prav nosnažne sudske presude u izvršnom postupku. Ocenjujući postupanje podnosioca u osporenim postupcima, Ustavni sud nalazi da on nije doprineo njihovom dužem trajanju.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnim postupcima, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud u parničnom postupku P. 541/06 nije postupao naročito ažurno, imajući u vidu da je žalbu tuženog sa spisima predmeta dostavio Okružnom sudu u Šapcu tek u novembru 2006. godine. Međutim, parnični postupak i pored tog propusta prvostepenog suda pravnosnažno je okončan nakon tri godine i četiri meseca, u kom periodu su donete dve prvostepene i dve drugostepene odluke. Takođe, Ustavni sud ističe da je Osnovni sud naročito efikasno postupao u izvršnom postupku, imajući u vidu da je postupak bio u prekidu dve godine zbog smrti izvršnog dužnika, a da je okončan namirenjem podnosioca ustavne žalbe nakon samo sedam meseci od donošenja rešenja kojim je određeno izvršenje.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi, da iako je bilo izvesne neopravdane neažurnosti i propusta u postupanju Opštinskog suda u parničnom postupku, to nije dovelo do povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u predmetu P. 541/06 i izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u predmetu I. 3492/10 (raniije predmet Opštinskog suda I. 666/08), te je stoga, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

5. U vezi sa istaknutim povredama prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav . Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su mu u osporenim postupcima povređena Ustavom zajemčena prava, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

S obzirom na to da je u predmetnom izvršnom postupku podnosilac ustavne žalbe u celini namirio svoje potraživanje, Ustavni sud je u delu u kom je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava ustavnu žalbu odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporio i parnični postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u predmetu P. 418/07, Ustavni sud je utvrdio da on nije bio stranka u tom postupku. Naime, postupak u tom predmetu je vođen po tužbi V. J. iz Crne Bare protiv M. B. iz Glušaca, radi utvrđivanja prava svojine na osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe u ovom delu pa je ustavnu žalbu u istom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti