Odbijanje ustavne žalbe u sporu o upisu prava svojine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da upravni organi i Upravni sud nisu proizvoljno primenili pravo. Podnosilac nije dostavio ispravu kojom dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog korisnika, što je bio uslov za upis prava svojine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. R . iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. R . izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bor broj 952-02-995/13 od 12. avgusta 2013 godine , rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 952-01-05414/2013-06 od 5. novembra 2013 . godine i presude Upravnog suda U. 19644/13 od 9. juna 201 6. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. R . iz Bora, preko punomoćnika P. J, advokata iz Bora, podneo je Ustavnom sudu, 11. jula 2016. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bor broj 952-02-995/13 od 12. avgusta 2013 . godine , rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 952-01-05414/2013-06 od 5. novembra 2013 . godine i presude Upravnog suda U. 19644/13 od 9. juna 2016. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje , prava na jednaku zaštitu prava, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36 . i 58. Ustava. Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava iz čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac na licitaciji održanoj 28. decembra 2005 . godine kupio više nepokretnosti zemljoradničke zadruge „D .“ B. u stečaju, među kojima i deo sporne k.p. broj … u mzv. „V. M“, livada VI klase u površini od 0.49.00 hektara, uz saglasnost stečajnog već a Trgovinskog suda u Zaječaru ; da su podnosilac i zemljoradnička zadruga „D .“ B. u stečaju , 10. januara 2006 . godine, zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je overen pred Opštinskim sud om u Boru, a 13. juna iste godine je podnosilac Službi za katastar nepokretnosti Bor podneo zahtev za upis prava svojine na osnovu tog ugovora; da ta služba nije u celini odlučila o predmetnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, odnosno upisano je pravo svojine na svim parcelama koje su predmet tog ugovora, osim na spornoj parceli.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je Služba za katastar nepokretnosti Bor odluč ila o zahtevu za upis prava na delu k.p. br oj … u površini 01.17.50 hektara, koji je podne o R. „B.“ 10. januara 2011. godine , iako pre toga nije odlučila o zahtevu podnosioca od 13 . juna 2006 . godine za upis prava svojine na delu iste parcele u površini od 0.49.00 hektara, niti je obavestila o tome podnosioca kao lice koje je prvo podnelo zahtev za upis prava svojine na navedenoj parceli.

Podnosilac ukazuje da njegov zahtev podnet 16. maja 2013. godine za ispravku greške pri upisu prava svojine na k.p. broj … KO Brestovac predstavlja sastavni deo zahteva za upis prava svojine „na ovoj k.p. od 13. juna 2006 . godine“, o kojem nije doneto posebno rešenje i „istovremeno predstavlja zahtev za brisanje prava svojine na delu ove parcele upisanih spiskom promena Sl. 862/2011 “. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, osporenim aktima povređena su načela zakonitosti, prvenstva i određenosti iz čl. 64 , 65. i 66. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik PC “, br. 72/09 i 18/10) , na njegovu štetu.

U ustavnoj žalb i se ukazuje da su proizvoljno primenjene odredbe čl. 83 . i 85 . Zakona o državnom premeru i katastru, zbog toga što je podnosilac stekao pravo svojine na spornoj parceli u postupku licitacije stečajne mase stečajnog dužnika i zbog toga što navedeni zakon nije bio na snazi u vreme podnošenja njegovog zahteva za upis prava svojine na k.p. broj…, te „nije bio dužan da dokazuje pravni kontinuitet“. Prema navodima ustavne žalbe, podnosilac nije bio dužan da proverava da li je zemljoradnička zadruga „D .“ B. kao stečajni dužnik vlasnik ili ne, jer je navedena parcela ušla u stečajnu masu stečajnog dužnika, a R. „ B.“ nije u svojstvu izlučnog poverioca tražio da se k.p. broj … izdvoji iz stečajne mase stečajnog dužnika, te je pravo u vezi predmetne parcele mogao da ostvaruje samo u sudskom postupku.

Podnosilac ukazuje da se osporenim aktima organa uprave i Upravnog suda njegovo „stečeno pravo svojine suspenduje i istovremeno omogućava privrednom društvu R . „B.“ sticanje prava svojine na spornoj parceli broj 1649“. Takođe ukazuje da je onemogućen da ostvari prav o na imovinu u skladu sa zakonom i da učestvuje kao stranka u postupku koji je predhodio donošenju rešenja o upisu RTB „Bor“ kao vlasnika na spornoj parceli, kao i da izjavi žalbu na odluku donetu u vezi prava svojine na spornoj parceli, a da su drugostepeni organ uprave i Upravni sud propustili da cene povredu navedenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bor broj 952-02-995/13 , na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 16. maja 2013. godine Republičkom geodetsko m zavod u – Služba za katastar nepokretnosti Bor podneo zahtev za izdavanje uverenja o istorijatu promena na nepokretnostima . Zahtev je podnet na obrascu zavoda, a kao predmet zahteva označena je k.p. broj 1645

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bor broj 952-02-995/13 od 12. avgusta 2013 . godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca od 16. maja 2013. godine za ispravku greške u upisu na k.p. broj … KO Brestovac i upis prava svojine na toj parceli . Prvostepeni organ je u obrazloženju rešenja konstatovao: da je uvidom u izveštaj geometra od 28. maja 2013. godine utvrdio da je na osnovu projekta preparcelacije k.p. broj … nastala od k.p. br…./5, …/6, …/7, …/8, …/9 i …/10 za kompleks oko postojećeg hotela „J .“ (potvrda broj 350-112/2011- III-05), te da su kao korisnici sa zajedničkim udelom upisani R . „B.“ G. „B.“ d.o.o, R. „B.“ G. T . d.o.o. i R. „B.“ G. RT . „B.“ d.o.o; da je V. R, ovde podnosilac ustavne žalbe, 13. juna 2006. godine podneo zahtev za upis prava svojine na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov. 90/06, čiji je predmet bio i deo k.p. broj … u površini od 00.49. ha; da je deo k.p. broj … u površini od 1.17,50 ha bio upisan na zemljoradničku zadrugu „D .“ B, a deo te parcele u površini od 2.08,18 ha na R. „B.“; da nije dozvoljeno provođenje promene za k.p. broj … , u skladu sa odredbom člana 65. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 11/76), kojom je bilo propisano da su osnov za promenu korisnika zemljišta pravnosnažna odluka suda ili ugovor overen kod suda, ako sadrže podatke propisane u članu 12. tog zakona . Prvostepeni organ je dalje naveo da je R. „B.“ 10. januara 2011. godine podneo zahtev za upis dela parcele broj … u površini od 1.17,50 ha na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog 22. jula 1963. godine; da je uvidom u taj ugovor utvrđeno da je R . „B.“ postao vlasnik k.p. broj…, odnosno da mu je M. D . prodala predmetnu parcelu u delu od 1.17,50 ha, koji je ona stekla na osnovu ugovora o trampi sa zemljoradničkom zadrugom „ B.“ zaključenim 27. aprila 1963. godine; da je rešenje broj 952-01-1/2011 o upisu cele parcele broj … sa površinom od 3.25,68 ha na R . „B.“ doneto u skladu sa članom 12. i članom 65. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 11/76) i postalo konačno 8. aprila 2011. godine ; da se izradom katastra nepokretnosti za KO Brestovac k.p. broj … „ utopila“ u k.p. broj …/5 i upisana sa zajedničkim udelom na R. „B . G . „B .“ d.o.o, R. „B .“ G. T . d.o.o. i R. „B .“ G. RT . „B .“ d.o.o. Prvostepeni organ je, u skladu sa odredb om člana 126. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), odlučio o predmetnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe kao u dispozitivu osporenog rešenja .

Osporenim rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 952-01-05414/2013-06 od 5. novembra 2013 godine odbijena je žalba podnosioca ustavne želbe izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je , polazeći od odredaba člana 83. i člana 85. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), oceni o da je pravilno prvostepeni organ odbio zahtev podnosioca kao neosnovan, u delu koji se odnosi na upis prava svojine, s obzirom na to da podnosilac nije dostavio ispravu kojom dokazuje kontinuitet u odnosu na upisane korisnike k.p. broj … KO Brestovac R. „B .“ G. R . „B .“ d.o.o, R. „B .“ G. T . d.o.o. i R. „B .“ G. RT . „B .“ d.o.o. Takođe je navedeno da je ispravljanje grešaka u održavanju katastra nepokretnosti regulisano odredbom člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru, te je po oceni tog organa, prvostepeni organ pravilno odbio zahtev i u delu koji se odnosi na ispravku greške upisanog prava na k.p. broj … , jer je iz utvrđenog činjeničnog stanja pravilno zaključio da ne postoji greška, nedostatak ili propust koji bi bio predmet ispravke u održavanju katastra nepokretnosti. Ocenjujući navode žalbe, Ministarstvo je istaklo da pravnosnažna rešenja Službe za katastar nepokretnosti Bor, doneta po zahtevu podnosioca od 13. juna 2006. i zahtevu R. „B.“ od 10. januara 2011. godine, ne mogu biti predmet razmatranja u ovom postupku, već eventualno predmet posebnog postupka koji podnosilac može inicirati vanrednim pravn im sredstv om, u skladu sa zakonom.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 19644/13 od 9. juna 2016. godine odbijena je tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio zakonitost navedenog konačnog upravnog akta. Upravni sud je najpre konstatovao da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe na usmenoj javnoj raspravi izjavio da podnosilac nije imao razloga da osporava rešenje iz 2006. godine o upisu prava u katastar , budući da mu je priznato pravo koje je obuhvatalo veći deo zahteva za upis, a očekivao je i da će organ o preostalom delu zahteva odlučiti naknadnim rešenjem, što se nije desilo. Upravni sud je prihvatio u svemu razloge drugostepenog organa iz osporenog rešenja, istakavši da je materijalno pravo pravilno primenjeno, a ocenjujući navode tužbe, našao je da isti ne mogu uticati na odluku u ovoj upravnoj stvari.

3.2. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je rešenjem Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952-01-00851/2011-09 od 31. marta 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba zemljoradničke zadruge „D.“ B. u stečaju izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bor broj 952-0 1-1/2011 od 8. februa ra 201 1. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem dozvoljeno je provođenje promene u katastarskom operatu za KO B . na k.p. broj … V . M . livada 6. klase površine 2 ha 08 ari i 18 m2, državna svojina republike Srbije, korisnik R . „B .“ iz Bora, udeo 1/1 i k.p. broj … V . M . livada 6. klase površine 1.17.50 ha, državna svojina republike Srbije, korisnik zemljoradnička zadruga „D .“ B, udeo 1/1, tako da novo stanje glasi: k.p. broj … V . M . livada 6. klase površine 3 ha 25 ari i 68 m2, državna svojina Republike Srbije, korisnik R . „B .“ iz Bora, udeo 1/1. U obrazloženju drugostepenog rešenja je konstatovano da se u žalbi navodi da ugovor Ov. broj 299/63 ne proizvodi pravno dejstvo, jer tadašnja zadruga od saugovarača „nije dobila ništa, već su parcele koje je trebalo preneti na zadrugu prodate, što od saugovarača M, što od njenih naslednika“, kao i da nije mogao da se izvrši prenos sa zadruge na R. „B .“, jer je u toku stečajnog postupka ta parcela prodata trećem licu. Drugostepeni organ je istakao: da je na osnovu „rešenja komisije za PZF broj 57/53 i rešenja NO opštine Bor broj 15317/56“ deo k.p. broj 1649 površine 1.17.50 ha prešao na poljoprivrednu zadrugu B; da je uvidom u ugovor o trampi overen pred Sreskim sudom u Boru Ov. broj 299/63 od 27. aprila 1963. godine utvrdio da je M.D. postala vlasnik predmetne parcele; da je uvidom u ugovor overen pred Sreskim sudom u Boru Ov. broj 620/63 od 5. juna 1963. godine utvrdio da je R. „B .“ postao vlasnik predmetne parcele, odnosno da mu je M.D. prodala tu parcelu; da je R. „B .“ 10. januara 2010. godine podneo zahtev za upis promene na k.p. broj 1649 u površini od 1.17.50 ha, na osnovu ugovora Ov. broj 620/63 od 5. juna 1963. godine i da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je dozvolio upis promene. U vezi sa navodima žalbe da ugovor o trampi overen pred Sreskim sudom u Boru Ov. broj 299/63 od 27. aprila 1963. godine ne proizvodi pravno dejstvo, ocenjeno je da nisu od značaja za odlučivanje, budući da se žalbom ne ukazuje da je u zakonom predviđenom postupku utvrđeno da je isti poništen.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

S obzirom na to da se odredbe člana 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 1. Prot okola 1 uz Evropsku konvenciju i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju, po svojoj suštini, ne razlikuju od odredaba člana 21, člana 32, stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava, Ustavni sud je istaknute povrede prava cenio u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („ Službeni glasnik RS “, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe podnetom 13. juna 2006. godine, bilo je propisano : da se p remer, izrada katastra nepokretnosti i upisi prava na nepokretnostima vrše po odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 15.) ; da se rešenje kojim se odbija upis promene prava dostavlja licu koje je tražilo upis, kao i licu u čiju korist je upis trebalo da bude izvršen (član 106b stav 3.).

Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja rešenja o odbijanju zahteva podnosioca ustavne žalbe podnetog 16. maja 2013. godine, bilo je predviđeno: da su opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti – postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnika i isprave za upis (član 83. tač. 1), 2) i 3)); da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutkupodnošenja zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava – upisani prethodnik (član 85. stav 1.); da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika (član 85. stav 2.); da se zahtev usvaja i dozvoljava upis, kad su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i kad je zahtev u skladu sa sadržinom podnesene isprave (član 126. stav 1.); da se zahtev odbija ako nisu ispunjeni uslovi za upis (član 126. stav 2.); da u postupku održavanja katastra nepokretnostiZavod, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima (član 137). stav 1.); da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima mogu ispraviti u roku odpetgodina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku odpetgodina od dana početka primene katastra nepokretnosti (član 137. stav 2).

Odredbom člana 206. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da a ko organ nije rešenjem odlučio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, doneti posebno rešenje o pitanjima koja donesenim rešenjem nisu obuhvaćena – dopunsko rešenje.

5. Podnosilac ustavne žalbe, ne sporeći da je 16. maja 2013. godine podneo zahtev za ispravku greške pri upisu prava svojine na k.p. br. … KO Brestovac, smatra da je taj zahtev trebalo smatrati sastavnim delom zahteva za upis prava svojine „na ovoj k.p. od 13. juna 2006 . godine“, o kojem nije doneto posebno rešenje i „istovremeno zahtevom za brisanje prava svojine“ na delu k.p. broj … KO Brestovac u površini od 0.49,00 ha. Podnosilac, takođe, ističe da je u osporenim aktima proizvoljno primenjeno materijalno pravo, pozivanjem na odredbe čl. 83 . i 85 . Zakona o državnom premeru i katastru, s obzirom na to da je on „stekao pravo svojine “ na spornoj parceli u postupku licitacije stečajne mase stečajnog dužnika .

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Sud dalje ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u postupku koji je okončan osporenim aktom, najpre konstatovao:

- da je podnosilac ustavne žalbe 13. juna 2006. godine podneo zahtev za upis prava svojine na više nepokretnosti, među kojima i na delu k.p. broj … KO Brestovac u površini od 00.49. ha , na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog 10. januara 2006 . godine sa zemljoradničkom zadrugom „D .“ B. u stečaju;

- da je podnosilac na usmenoj javnoj raspravi održanoj u predmetnom upravnom sporu istakao da o njegovom zahtevu iz 2006. godine nije odlučeno u celini, ali da nije imao razloga da osporava rešenje nadležnog organa o upisu prava u katastar, budući da mu je priznato pravo koje je obuhvatalo veći deo zahteva za upis, a očekivao je i da će organ o preostalom delu zahteva odlučiti naknadnim rešenjem, što se nije desilo;

- da je R. „B.“ 10. januara 2011. godine podneo zahtev za upis prava na delu k.p. broj … u površini od 1.17,50 ha i da je postupak po tom zahtevu pravnosnažno okončan rešenjem nadležnog organa o kome je odlučeno rešenjem nadležnog organa od 8. februara 2011. godine, koje je postalo pravnosnažno 31. marta 2011. godine;

- da je k.p. broj … prilikom izrade katastra nepokretnosti za KO Brestovac postala sastavni deo k.p. broj …/5 , na kojoj su kao korisnici upisani sa zajedničkim udelom R. „B .“ G. „B .“ d.o.o, R. „B .“ G. T . d.o.o. i R. „B .“ G. RT . „ d.o.o;

- da je podnosilac ustavne žalbe 16. maja 2013. godine podneo zahtev za ispravku greške pri upisu prava svojine na k.p. br. …KO Brestovac i upisu prava svojine na toj parceli.

Po oceni Ustavnog suda, ustavnom žalbom se očigledno neosnovano ukazuje na to da je zahtev podnosioca od 16. maja 2013. godine trebalo smatrati sastavnim delom zahteva od 13. juna 2006 . godine, o kojem nije bilo odlučeno u celini. Sud najpre ističe da se na upis prava na nepokretnostima primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak i da se rešenje kojim se odbija upis promene prava dostavlja licu koje je tražilo upis, saglasno odredbi člana 106b stav 3. ranije važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima. Iz navedenog sledi da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 206. stav 1. tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, mogao da zahteva donošenje dopunskog rešenja, ako nadležni organ r ešenjem nije odlučio o delu njegovog zahtev a od 13. juna 2006. godine, kojim je tražio upis prava svojine na k.p. broj … KO Brestovac u površini od 00.49. ha, odnosno da izjavi žalbu, ako nije bio zadovoljan rešenjem nadležnog organa. Imajući u vidu da podnosilac, prema sopstvenim navodima, to nije učinio, a da je na osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa od 8. februara 2011. godine izvršen upis prava na navedenoj parceli u korist R . „B .“, Ustavni sud nalazi da se zahtev podnosioca podnet 16. maja 2013. godine – bez obzira na njegovu sadržinu, nije mogao smatrati delom zahteva od 13. juna 2006. godine, budući da je o upisu prava na toj parceli u međuvremenu pravnosnažno odlučeno.

Ustavni sud, takođe, nalazi da nemaju osnova navodi ustavne žalbe da je zahtev podnosioca od 13. maja 2013. godine trebalo smatrati „istovremeno zahtevom za brisanje prava svojine“ na delu k.p. broj … KO Brestovac u površini od 0.49,00 ha. Sud, s tim u vezi, konstatuje da je R. „B .“ upisan kao nosilac prava korišćenja na delu k.p. broj … u površini od 1.17,50 ha na osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa od 8. februara 2011. godine i da se to rešenje može staviti van snage samo u postupku po vanrednom pravnom sredstvu, u skladu sa zakonom. Podnosilac ustavne žalbe je o tome poučen osporenim rešenjem drugostepenog organa , saglasno načel u o zaštiti prava i pravnih interesa iz člana 6. st. 1. i 2. tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. Budući da je podnosilac imao mogućnost da podnese predlog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa od 8. februara 2011. godine – koji predstavlja samostalnu celinu i ne može se smatrati delom postupka koji je okončan osporenim aktom, Ustavni sud ocenjuje da su bez osnova navodi ustavne žalbe da je zahtev podnosioca od 16. maja 2013. godine trebalo smatrati zahtevom za „brisanje prava svojine“ na delu sporne parcele.

U vezi sa navodima ustavne žalbe da su osporenim aktima povređena načela zakonitosti, prvenstva i određenosti iz čl. 64 , 65. i 66. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik PC", br. 72/09 i 18/10) , na štetu podnosioca, Ustavni sud je ocenio da se ovi navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenih akata, jer se njima ukazuje na nezakonitosti koje su, po mišljenju podnosioca, učinjene u postupku odlučivanja o zahtevu R. „B .“ za upis prava na spornoj parceli.

Ispitujući da li je u osporenim aktima proizvoljno primenjeno materijalno pravo, na štetu podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je konstatovao da je zahtev podnosioca ustavne žalbe podnet 16. maja 2013. godine odbijen primenom navedene odredbe člana 126. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru – koja je osnov za odlučivanje u situaciji kada nisu ispunjeni uslovi za upis, ali da osporeno rešenje prvostepenog organa ne sadrži odredbe materijalnog prava na osnovu kojih je taj organ ocenio da predmetni zahtev nije osnovan. Navedeni propust otklonjen je osporenim rešenjem drugostepenog organa, koji je, polazeći od odredaba člana 83. i člana 85. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), ocenio da je pravilno prvostepeni organ odbio zahtev podnosioca u delu kojim je tražen upis prava svojine, s obzirom na to da podnosilac nije dostavio ispravu kojom dokazuje kontinuitet u odnosu na upisane korisnike na k.p. broj …/5 KO Brestovac. Takođe je ocenjeno da je pravilno odbijen zahtev u delu koji se odnosi na ispravku greške upisanog prava na k.p. broj…/5, jer je iz utvrđenog činjeničnog stanja ispravno zaključeno da ne postoji greška, nedostatak ili propust koji bi bio predmet ispravke u održavanju katastra nepokretnosti, saglasno odredbi člana 137. navedenog zakona.

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba zakona koje su merodavne za odlučivanje o zahtevu podnosioca ustavne žalbe podnetom 16. maja 2013. godine, proizlazi: da su opšti uslovi za upis stvarnih prava u katastar nepokretnosti postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnika i isprave za upis; da je upis u katastar nepokretnosti dozvoljen samo protiv lica koje je u t renutku podnošenja zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva, osim ako se iz priloženih isprav a može dokazati pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika; da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima mog u ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti.

Imajući u vidu da su kao korisnici parcele broj … KO Brestovac upisani R. „B .“ G. „B .“ d.o.o, R. „B .“ G. T . d.o.o. i R. „B .“ G. RT d.o.o, sa zajedničkim udelom, a da podnosilac nije dostavio ispravu kojom dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisane korisnike, Ustavni sud nalazi da osporeni akti nisu doneti proizvoljnom niti arbitrernom primenom materijalnog prava.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je našao da osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno na pravično suđenje, te je u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Pozivajući se na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava , te prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, garantovanih članom 36. st. 1. i 2. Ustava, podnosilac tvrdi da je bio onemogućen da učestvuje kao stranka u upravnom postupku koji je vođen po zahtevu R . „B.“ za upis prava na delu k.p. … KO Brestovac, te da su donosioci osporenih akata bili dužni da cene povredu navedenih načela i prava. Ustavni sud nalazi da se ovi navodi ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenih akata, već se odnose na postupak koji je pravnosnažno okončan rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bor broj 952-0 1-1/2011 od 8. februa ra 201 1. godine.

Podnosilac ustavne žalbe, takođe smatra da se osporenim aktima organa uprave i Upravnog suda „njegovo stečeno pravo svojine suspenduje“ i istovremeno omogućava privrednom društvu R. „B .“ sticanje prava svojine na spornoj parceli broj … KO Brestovac. Ustavni sud je ocenio da se ni razlozi ustavne žalbe na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi prava na imovinu , zajemčenog članom 58. Ustava, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenih akata.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, zbog nepostojanja Ustavom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, između ostalih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe u sporu o upisu prava svojine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti