Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S . iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 710/08 (inicijalno predmet P. 20/99) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S . iz Požarevca podnela je , 2. jula 2012. godine , Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 710/08 (inicijalno predmet P. 20/99).

U ustavnoj žalbi podnositeljka je detaljno opisala tok predmetnog parničnog postupka i istakla da je trajao 13 i po godina, te da se ne može smatrati da je okončan u razumnom roku. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom Ustavom zajemčenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P. 710/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, podnela je 6. januara 1999. godine Opštinskom sudu u Požarevcu tužbu protiv tuženog P.Ž, kojom je tražila da sud obaveže tuženog da joj preda u državinu određeni poslovni prostor, oslobođen od svih lica i stvari. Tužbom su prvobitno bila obuhvaćena još dvojica tuženih od kojih je traženo da sa parcele na kojoj se nalazi sporni objekat, uklone kiosk, ali je u odnosu na njih u toku postupka tužba povučena. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 20/99. Tuženi P.Ž. je 6. decembra 2001. godine podneo protivtužbu protiv tužilje, kojom je tražio da sud utvrdi da ugovor o zakupu spornog poslovnog prostora, zaključen 8. jula 1997. godine između zakupodavaca Đ.G, N.G. i Ž.G. i zakupca P.Ž. za period od 1. januara 1996. godine do 31. decembra 2005. godine, proizvodi pravno dejstvo, što je tužilja-protivtužena dužna da prizna i dozvoli tuženom nesmetano korišćenje tog prostora.

Do donošenja prve prvostepene presude u označenom predmetu zakazano je 21 ročište, od kojih je 15 održano. Od šest neodržanih ročišta, pet nisu održana zbog bolesti ili sprečenosti tuženog, a jedno zbog bolesti postupajućeg sudije.

Presudom Opštinskog suda u Požarevcu P. 20/99 od 9. januara 2003. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, dok je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca odbijen kao neosnovan. Označena presuda dostavljena je parničnim strankama 18. jula 2003. godine. Okružni sud u Požarevcu je presudom Gž. 1020/03 od 30. decembra 2003. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u Požarevcu P. 20/99 od 9. januara 2003. godine u usvajajućem delu, dok je u odbijajućem delu ukinuo, a spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, u kome je predmet dobio broj P. 288/04, tuženi-protivtužilac je na drugom ročištu, održanom 29. jula 2004. godine izvršio objektivno i subjektivno preinačenje tužbe, koje sud, rešenjem od 24. avgusta 2004. godine, nije dozvolio. Označeno rešenje ukinuto je rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1125/04 od 27. oktobra 2004. godine, u postupku po žalbi tuženog-protivtužioca, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka predmet je dobio broj P. 1939/04, a Opštinski sud u Požarevcu je do zaključenja glavne rasprave zakazao šest ročišta, od kojih jedno nije održano zbog nedolaska tuženih. Presudom Opštinskog suda u Požarevcu P. 1939/04 od 4. aprila 2006. godine, ispravljenom rešenjem od 22. juna 2006. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, a protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca je odbijen kao neosnovan. Okružni sud u Požarevcu, u postupku po žalbi tuženog-protivtužioca, rešenjem Gž. 1219/06 od 25. decembra 2006. godine, ukinuo je označenu prvostepenu presudu i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U drugom ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 397/07, a Opštinski sud u Požarevcu je, do donošenja rešenja od 16. maja 2008. godine o prekidu postupka do okončanja određenog ostavinskog postupka, zakazao pet ročišta, od kojih jedno nije održano zbog bolesti postupajuće sudije. Na predlog tužilje-protivtužene predmetni parnični postupak je nastavljen 3. juna 2008. godine pod poslovnim brojem P. 710/08 i do zaključenja glavne rasprave zakazana su još dva ročišta, od kojih jedno nije održano, zbog sprečenosti postupajuće sudije. Opštinski sud u Požarevcu je 23. januara 2009. godine zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 710/08, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca.

Protiv označene prvostepene presude tuženi-protivtužilac je 13. marta 2009. godine izjavio žalbu, te su spisi predmeta 8. aprila 2009. godine upućeni Okružnom sudu u Požarevcu. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmetni drugostepeni postupak nastavio je da se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu, koji je, rešenjem Gž. 6518/10 od 6. aprila 2011. godine, vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Požarevcu, radi dopune postupka, ukazujući da spisi drugog parničnog predmeta nisu združeni radi uvida, kao i da su stranke u delu izreke presude pogrešno označene. Nakon što su mu spisi ponovo dostavljeni, Apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž. 3647/11 od 8. septembra 2011. godine, kojim je ponovo vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Požarevcu radi dopune postupka, jer nije postupio po prethodnom drugostepenom rešenju. Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž. 6205/11 od 22. decembra 2011. godine, treći put vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Požarevcu zbog dopune postupka, kako bi se spisima ovog predmeta združili spisi još dva parnična predmeta, radi uvida u njih. Nakon što su mu četvrti put dostavljeni spisi predmeta, Apelacioni sud u Beogradu je 3. maja 2012. godine doneo presudu Gž. 293/12, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog-protivtužioca i potvrdio označenu prvostepenu presudu.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe 6. januara 1999. godine Opštinskom sudu u Požarevcu, pa do njegovog pravnosnažnog okončanja, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu od 3. maja 2012. godine, trajao 13 godina i četiri meseca, s tim što je o delu tužbenog zahteva ovde podnositeljke ustavne žalbe pravnosnažno odlučeno 30. decembra 2003. godine, odnosno nakon pet godina.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, što potvrđuje i činjenica da je prvostepeni sud čak tri puta odlučivao o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva, s obzirom na to da je višestepeni sud dva puta ukidao njegove presude, kao i da je drugostepeni sud, prilikom odlučivanja o trećoj po redu prvostepenoj presudi, tri puta vraćao spise predmeta prvostepenom sudu radi dopune postupka, usled čega je postupak po žalbi trajao više od tri godine. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava da činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, da otkrije ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti, pored drugih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Pavlyulynets protiv Ukrajine “, od 6. septembra 2005. godine i presudu u predmetu „Cvetković protiv Srbije“, od 10. juna 2008. godine). Isti stav izrazio je i Ustavni sud (videti Odluku u predmetu Už-854/08 od 28. maja 2010. godine.

Pri svojoj oceni Ustavni sud je imao u vidu i da je podnositeljka kao tužilac u predmetnom parničnom postupku, a s obzirom na istaknuti zahtev, imala interes da se taj postupak efikasno okonča, kao i da svojim radnjama nije doprinela navedenoj dužini njegovog trajanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio u izvesnoj meri složen, s obzirom na to da je trebalo odlučiti o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, te utvrditi stvarnu volju ugovornih strana prilikom zaključivanja ugovora o zakupu, a u pogledu predmeta tog ugovora.

Međutim, prema oceni Ustavnog suda, opisana složenost postupka ne može da bude opravdanje da postupak traje više od 13 godina, već da odgovornost za dugo trajanje postupka leži, pre svega, na parničnom sudu, koji ima zakonsku obavezu da preduzme sve one radnje u postupku neophodne da se taj postupak sprovede brzo i efikasno, ali koji je, u konkretnom slučaju, neefikasno i nedelotvorno postupao.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja i opisanu složenost postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti