Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost koji traje od 1993. godine. Podnositeljki se dosuđuje naknada nematerijalne štete i nalaže se hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5444/2010
27.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Jovanović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Jovanović i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R 1. 897/11 (ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu 1 R. 616/93) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Jovanović iz Beograda, preko punomoćnika Vukašina Grčića, advokata iz Beograda, podnela je 27. decembra 20 10. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Repubike Srbije, u postupku koji se vodio u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu 1R. 616/93, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 897/11. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na povredu prava iz člana 21. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava i povredu prava garantovanih članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je rešenjem Sekretarijata za privredu i finansije opštine Zvezdara – Uprava za imovinsko pravne poslove Up II broj 465-49/91 od 21. februara 1992. godine eksproprisana i preneta u društvenu svojinu za potrebe Gradskog fonda za građevinsko zemljište i izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnice kuća br oj 209 u ulici Gospodara Vučića, koja se sastoji od tri stana; da je podnositeljka bila vlasnik stana broj 2 u navedenoj kući, sukorisnik na katastarskim parcelama 7593/1 i 7593/2 i suvlasnik sa po ½ id ealnih delova pripadaka; da nije postignut sporazum o naknadi za eksproprisanu imovinu, pa je predmet dostavljen Trećem opštinskom sudu u Beogradu da utvrdi naknadu u vanparničnom postupku.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da sud nije postupao po predlozima podnositeljke da se utvrdi tržišna vrednost predmetnih katastarskih parcela sve do 2004 godine; da je podnositeljka 1998. godine prvi put predložila da se u odnosu na nju razdvoji postupak za utvrđivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti, ali da je to učinjeno tek 2007. godine; da je podnosila brojne urgencije i zatražila da se predmet da u rad drugom sudiji, jer postupajući sudija odugovlači postupak; da su ostali predlagači „uz podršku krajnjeg korisnika i uz oslonac prvostepenog suda“ pokušali da izdejstvuju prekid postupka do prav nosnažnog okončanja postupka pred upravnim organom opštine Zvezdara za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji; da su ostali predlagači, sada u svojstvu umešača, nastavili „ometanje“ predmetnog postupka; da drugostepeni sud do podnošenja ustavne žalbe nije odlučio o žalbi podnositeljke izjavljene protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 17. aprila 2008. godine, kojim je upućena na parnicu protiv umešača.

Podnositeljka ustavne žalbe ukazuje da joj je navedenim postupanjem prvostepenog i drugostepenog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, posebno imajući u vidu hitnost postupka za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, te da su joj povređena prava iz člana 21. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Prema navodima ustavne žalbe, podnositeljka trpi nematerijalnu štetu zbog trajanja predmetnog postupka, kao i materijalnu štetu izazvanu obavezama plaćanja advokatskih usluga za zastupanje na 45 ročišta, sastav 19 podnesaka, sastav žalbi i drugih usluga, kao i nemogućnost da raspolaže protivvrednošću eksproprisane imovine.

Ustavnom žalbom se predlaže Ustavnom sudu da utvrdi povredu označenih prava podnositeljke u predmetnom vanparničnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R 1. 897/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opština Zvezdara je 21. decembra 1993. godine dostavila Trećem opštinskom sudu u Beogradu spise predmeta broj 462-73/93, čime je započeo osporeni postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome podnositeljka ustavne žalbe ima svojstvo predlagača, pored O.J, D.J. i Ž.J . iz Beograda.

Postupajući sud je u predmetnom vanparničnom postupku zakazao ukupno 45 ročišta, od kojih je samo 24 održao. Devet ročišta nije održano zbog sprečenosti sudije da postupa ili iz drugih razloga za koje nije odgovorna podnositeljka ustavne žalbe (štrajk advokata, odnosno zaposlenih na administrativnim poslovima, nestanak električne energije …). Sedam ročišta nije održano zbog toga što pojedini učesnici u postupku nisu bili uredno pozvani, dva ročišta su odložena na zahtev ostalih učesnika, a tri iz razloga koji se mogu pripisati podnositeljki ustavne žalbe.

Treći opštinski sud u Beogradu je 28. oktobra 2005. godine doneo rešenje kojim je prekinu o postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupka pred Gradskom opštinom Zvezdara –Odeljenje za imovinsko-pravne i stambene poslove za poništaj rešenja o eksproprijaciji UP II broj 465-49/91 od 21. februara 1992. godine , pokrenutog po zahtevu predlagača iz ovog postupka, osim podnositeljke ustavne žalbe . Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 15338/05 od 27. decembra 2006. godine usvoj io žalb u podnositeljke, ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj 1R. 22/07, a rešenjem od 30. aprila 2007. godine sud je razdvojio postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost i odlučio da se u ovom predmetu nastavi postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe. Rešenjem od 14. jula 2007. godine sud je ponovo prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, ovog puta na osnovu člana 214. Zakona o parničnom postupku, jer je u toku postupka preminuo Ž .J, jedan od umešača na strani krajnjeg korisnika eksproprijacije.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu 1 R. 22/07 od 17. aprila 2008. godine određena je podnositeljki ustavne žalbe naknada za eksproprisanu nepokretnost u Beogradu, ulica Gospodara Vučića 209, stan broj 2, u iznosu od 837.243 dinara, pa je obavezan korisnik eksproprijacije javno preduzeće Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda da navedeni iznos isplati podnositeljki, sa pripadajućom kamatom od donošenja rešenja do konačne isplate ( stav 1.). Podnositeljka ustavne žalbe je upućena na parnicu protiv umešača O. J, Ž.J. i D.J, protivnika predlagača gradske opštine Zvezdara i korisnika eksproprijacije Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, radi dokazivanja da ima pravo na naknadu sa udelom od 1/3 dela za izuzeto pravo korišćenja k.p. 7593/1 i k.p. 7593/2 ( stav 2.) . Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu 7. jula 2008. godine, a krajnji korisnik 11. jula iste godine. Prvostepeni sud je 26. septembra 2009. godine dostavio spise predmeta Okružnom sudu u Beogradu, koji o podnetim žalbama nije odlučio do 31. decembra 2009. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 1582/11 od 22. juna 2011. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba krajnjeg korisnika eksproprijacije Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i potvrđeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu 1 R. 22/07 od 30. aprila 2007. godine o razdvajanju postupka u ovoj pravnoj stvari. U stavu drugom izreke navedenog drugostepenog rešenja ukinuto je rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu 1 R. 22/07 od 17. aprila 2007. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje. Viši sud u Beogradu je ocenio da se odluka prvostepenog suda o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost podnositeljki ne može prihvatiti, jer je zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i ne sadrži razloge o činjenicama bitnim za odluku. Takođe, zaključeno je da prvostepeni sud nije dao razloge za ocenu da je pravo predlagača manje verovatno i da je potrebno da u ponovnom postupku ispitati odluku o upućivanju podnositeljke ustavne žalbe na parnicu.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj R1. 897/11, a Prvi osnovni sud u Beogradu je u ovom delu postupka odredio dopunsko veštačenje radi utvrđivanja tržišne vrednosti spornih nepokretnosti na dan veštačenja i zatražio izveštaj nadležnog poreskog organa o tržišnoj vrednosti po m2 za predmetne katastarske parcele. Naredno ročište zakazano je za 16. april 2013. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je:da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokaln e samouprave (član 36. stav 1.) S obzirom na to da se odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, po svojoj suštini, ne razlikuju od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je istaknutu povredu prava cenio u odnosu na navedenu odredb u Ustava.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 6/95, 18/05 i 85/12 ) propisano je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog vanparničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) propisuje da s tranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.) .

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je nedelotvornim psotupanjem prvostepenog i drugostepenog suda u predmetnom vanparničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući ove navode podnositeljke sa stanovišta označenog ustavnog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je osporeni vanparnični postupak pokrenut 21. decembra 1993. godine, dostavljanjem spisa predmeta Opštine Zvezdara broj 462-73/93 Trećem opštinskom sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu. Ustavni sud ukazuje da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vr eme trajanja predmetnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog postupka, Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak traje skoro devetnaest godina nakon pokretanja , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u ovoj pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog zajemčenog prava je pogrešno i nedelotvorno postupanje Trećeg opštinskog suda u Beogradu, kome je trebalo petnaest godina da donese prvo rešenje o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost . Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe još 1998. godine prvi put predložila da se postupak u odnosu na nju izdvoji, ali da je sud taj predlog usvojio 2007. godine, dakle, posle devet godina. Ustavni sud je dalje ocenio da je prvostepeni sud, prekidajući predmetni vanparnični postupak do okončanja postupka pred upravnim organom za poništavanje rešenja o eksproprijaciji, nepotrebno produžio postupak za više od godinu dana, koliko je trajalo odlučivanje drugostepenog suda o žalbi podnositeljke. Takođe, Treći opštinski sud u Beogradu je tek posle četrnaest meseci dostavio Okružnom sudu u Beogradu spise predmeta radi odlučivanja o žalbama protiv rešenja o utvrđivanju naknade za eksproprisanu nepokrenost. Imajući u vidu da je odlučivanje drugostepenog suda o podnetim žalbama trajalo godinu dana i devet meseci, Ustavni sud je ocenio da u postupku pred tim sudom nije dovedeno u pitanje odlučivanje u razumnom roku.

Ustavni sud ocenjuje da podnosi teljka ustavne žalbe ni je bitno doprinela dužini trajanja sudskog postupka, jer se uredno odazival a na pozive suda i aktivno učestvovala u postupku, pri čemu ni je zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije pristupila na dva ročišta i da je jedno ročište odloženo na saglasan predlog svih učesnika, ali da je time postupak samo neznatno produžen, imajući u vidu njegovo ukupno trajanje.

Predmet vanparničnog postupka , po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnositeljku ustavne žalbe, budući da se radi o nepokretnostima koje su joj oduzete u korist države, uz zakonsku naknadu koja do danas nije isplaćena, iako se postupak pred sudom vodi duže od devetnaest godina. Ustavni sud je ocenio da u ovom postupku nema posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, niti bi složenost postupka sama po sebi mogla biti opravdanje za ovako dugo trajanje postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 897/11 (ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu 1R. 616/93) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i doprinos podnositeljke ustavne žalbe njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnog sud a. Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak u predmetu R1. 897/11 okončao u najkraćem roku.

8. U vezi sa istaknutom povredom člana 21. stav 1. Ustava, kojim se garantuje jednakost pred Ustavom i zakonom i prava na jednaku zaštitu prava iz čl ana 36. stav 1 . Ustava, Ustavni sud nalazi da je u tom delu ustavna žalba preuranjena, imajući u vidu da vanparnični postupak još uvek nije okončan.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaze da joj je u predmetnom postupku naneta materijalna šteta.

Stoga je Ustavni sud i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. Izreke, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti