Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe povodom brisovne tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu privrednog društva „FERIMPORT“ d.o.o. protiv rešenja sudova kojima je odbačena brisovna tužba. Sud je utvrdio da odbacivanje nije proizvoljno, jer je tužba podneta u vreme važenja zakona koji ne predviđa taj pravni lek.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5446/2014
06.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „FERIMPORT“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva „FERIMPORT“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 2367/13 od 28. novembra 2013. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Gž. 275/14 od 28. maja 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „FERIMPORT“ d.o.o. iz Beograda podnelo je Ustavnom sudu, 23. juna 2014. godine , ustavnu žalbu koja je dopunjena podneskom od 26. juna 2014. godine, protiv rešenj a Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 2367/13 od 28. novembra 2013. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Gž. 275/14 od 28. maja 2014. godine.

Ustavnom žalbom su osporena rešenja parničnog suda kojima je pravnosnažno odbačena brisovna tužba podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac je hronološki ukazao na imovinskopravni odnos koji postoji između njega i suprotne parnične stranke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac - privredno društvo „FERIMPORT“ d.o.o, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 27. decembra 2011. godine brisovnu tužbu Osnovnom sudu u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu .

Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je osporenim rešenjem P. 2367/13 od 28. novembra 2013. godine odbacio kao nedozvoljenu tužbu, sa obrazloženjem da Zakon o državnom premeru i katastru koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 18/10 , od 26. marta 2010. godine, ne predviđa mogućnost podnošenja brisovne tužbe, a takva tužba nije dozvoljena ni po pravilima Zakona o zemljišnim knjigama iz 1930. godine.

Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Gž. 275/14 od 28. maja 2014. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i trećetuženog, te je potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Ustavni sud ukazuje da iako se podnosilac nije izričito pozvao na povredu nekog konkretnog ustavnog prava, iz obrazloženja ustavne žalbe proizlazi da se ukazuje na povredu člana 32. stav 1. Ustava.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom član a 106e stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 49/94, 12/96, 34/01, 25/02 i 101/05) bilo je propisano da ko smatra da mu je upisom prava na nepokretnosti povređeno njegovo knjižno pravo, može tužbom nadležnom sudu tražiti brisanje upisa.

Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10) propisano je: da se na pojedina pitanja upisa stvarnih prava koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje svojina i druga stvarna prava, a na pojedina pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 7.); da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na ne pokretnostima, osim odredaba člana 67. stav 1. i člana 105. stav 3, koje prestaju da važe danom početka primene člana 11. stav 1. tačka 2) ovog zakona ( član 199. stav 1.). Kako je ovaj zakon stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, to je pre i za vreme trajanje ove parnice na snazi bio isti zakon , a kojim nije više predviđeno brisanje upisa pred redovnim sudom.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog, odnosno procesnog prava bila očigledn o proizvoljna ili arbitr erna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi u konkretnom slučaju propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje. Međutim, Ustavni sud se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja na formalnom ispitivanju da li su te garancije poštovane, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene, već su nastale kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, a polazeći od člana 18. stav 3. Ustava.

Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava i obaveze bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke (o pravu na pristup sudu kao elementu prava na pravično suđenje vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 21. februara 1975. godine). Odbacivanjem tužbe podnosioca ustavne žalbe, neodlučivanjem o njegovom tužbenom zahtevu u meritumu, svakako je tangirano pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Valja naglasiti i da pravo na pristup sudu, iako nije eksplicitno naznačeno prilikom normiranja ustavnog prava na pravično suđenje, čini njegov imanentni i neodvojivi deo, kao nužni uslov da bi se ovo pravo uopšte moglo ostvariti. Ovo zato, jer ako se stranci onemogući raspravljanje i odlučivanje pred sudom o postavljenom zahtevu, svi ostali elementi složenog i višeslojnog prava na pravično suđenje postaju iluzorni i apstraktni, odnosno bespredmetni. Ono što se kao ključno pitanje postavlja u konkretnom slučaju jeste da li su postoja li procesni razlozi za odbacivanje tužbe podnosioca ustavne žalbe, a što predstavlja osnov za utvrđivanje povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje .

Ustavni sud najpre ukazuje da je na sednici održanoj 3. marta 2016. godine doneo Odluku Už-3284/2013 kojom je, u tački 1. izreke, usvojena ustavna ža lba Miodraga Nikolića i utvrđeno da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1499/11 od 17. januara 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je navedeno drugostepeno rešenje poništeno, kao mera otklanjanja štetnih posledica. U obrazloženju navedene odluke je konstatovano: da je u vreme podnošenja brisovne tužbe , tada važećim Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima iz 1992. godine bilo predviđeno da određeni krug lica tužbom pred sudom može tražiti brisanje uknjižbe; da je ovaj zakon iz 1992. godine bio na snazi i u vreme donošenja prvostepene presude, da je tek u toku žalbenog postupka stupio na snagu Zakon o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, koji više nije propisivao da se tužbom pred sudom može tražiti brisanje uknjižbe; da je, stoga, po oceni Ustavnog suda, nejasna i proizvoljna ocena drugostepenog suda da nije bilo mesta upuštanju prvostepenog suda u meritorno raspravljanje po brisovnoj tužbi podnosioca . Međutim, u konkretnom slučaju činjenična i pravna situacija nije ista kao u predmetu Už-3284/2013. Naime, podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac podneo brisovnu tužbu 27. decembra 2011. godine, dakle u vreme važenja Zakona o državnom premeru i katastru iz 2009. godine koji (više) ne predviđa podnošenje brisovne tužbe pred redovnim sudom. Stoga je Ustavni sud ocenio da su redovni sudovi na ustavnopravno prihvatljiv način primeni merodavno materijalno i procesno pravo za odbacivanje kao nedozvoljene podnosiočeve brisovne tužbe. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je bez pravnog značaja kada je upisano sporno knjižno pravo.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe povodom brisovne tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti