Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja presuda

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Glavni uzrok kašnjenja bila je neefikasnost prvostepenog suda, čije su odluke ukidane četiri puta. Zahtev za naknadu štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić , zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušanke Vitas Milić iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušanke Vitas Milić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 89/08 (prvobitno P. 707/96), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušanka Vitas Milić iz Beograda je 27. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac, advokata iz Sremske Mitrovice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 89/08 (prvobitno P. 707/96).

U ustavnoj žalbi je navedeno da se osporeni parnični postupak vodi po tužbi podnositeljke ustavne žalbe već 14 godina, a još uvek nije okončan, čime je nesumnjivo povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, te se predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu navedenog prava i dosudi troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 50.000 dinara. Dopunom ustavne žalbe od 2 . avgusta 2012. godine podnositeljka je tražila da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300.000 dinara, kao i troškove sastava ustavne žalbe i dopune ustavne žalbe u iznosu od po 75.000 dinara.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i spisa predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 89/08, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnositeljka ustavne žalbe je 21. maja 1996. godine podnela Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu prot iv tuženog Milorada Nedića iz Sremske Mitrovice, radi utvrđenja i isplate duga, sa predlogom da sud obaveže tužen og da prizna tužilji da je ovlašćena da traži namirenje svog d uga u iznosu od 34.000 DM iz uknjiženog založnog prava na nepokretnosti tuženog biliže označenoj u tužb i i trpeti da se tužilja putem javne prodaje namiri u svom potraživanju od 34.000 DM u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom od 1% mesečno počev od 1. aprila 1994. godine pa do konačne isplate i svim troškovima, kao i da obaveže tuženog da tužilji na ime duga isplati 15.800 DM , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5. feburara 1996. godine pa do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka.

Prva prvostepena presuda u ovom sporu P. 707/96 od 31. maja 2000. godine je doneta posle četiri godine od podnošenja tužbe. Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je u tom periodu zakazao sedam ročišta (19. juna i 26. juna 1996. godine, 29. aprila 1997. god ine, 25. feburara 1998. godine, te 21. aprila, 11. maja i 31. maja 2000. godine) , od kojih su tri odložena, i to: jedno – na predlog punomoćnika tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe , a dva zbog toga što tuženi nije platio naknadu za veštačenje, te veštak nije pristupio ročištu. Prvostepeni sud je izveo dokaze upoznavanjem sa dokumentacijom koju su dostavile stranke, saslušanjem tužilje i tuženog kao parničnih stranaka i finansijskim veštačenjem.

Na ročištu 31. maja 2000. godine tužilja je precizirala tužbeni zahtev, a tuženi je istakao protivtužbeni zahtev da sud utvrdi sa su ugovor o zajmu od 5. oktobra 1994. godine i aneks ugovora o zajmu od 6. marta 1995. godine koje su zaključili tuženi–protivtužilac i tužilja–protivtužena zelenaški ugovori, te kao takvi ništavi, što je tužilja–protivtužena dužna priznati i trpeti sa svim pravnim posledicama ovakvog utvrđenja, kao i da obaveže tužilju–protivtuženu da mu naknadi troškove ovog postupka.

Presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 707/96 od 31. maja 2000. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje–protivtužene, a delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca i utvrđeno da su predmetni ugovor o zajmu i aneks ugovora o zajmu ništavi u delovima gde je utvrđena kamata u mesečnom iznosu od 14% na celokupan iznos pozajmljenog novaca, dok je tuženi–protivtužilac odbijen sa protivtužbenim zahtevom za utvrđenje da su predmetni ugovor i aneks ugovora ništavi i u preostalom delu koji reguliše ostala pitanja sem kamate na pozajmljeni novac , te je odlučeno da svaka stranka u postupku snosi svoje troškove.

Tužilja je protiv ove presude izjavila žalbu 30. avgusta 2000. godine.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Gž. 1359/2001 od 12. novembra 2001. godine uloženu žalbu delimično uvažio, a delimično odbio, pa je presudu P. 707/96 od 31. maja 2000. godine potvrdio u delu u kome je odlučeno o protivtužbenom zahte vu tuženog-protivtužioca, a ukinuo u delu postavljenog zahteva tužilje–protivtužene i u pogledu parničnih troškova. Okružni sud je delimično ukinuo prvostepenu presudu zbog toga što prvostepeni sud nije potpuno utvrdio činjenično stanje u odnosu na svoje utvrđenje da je tuženi vratio celokupni dug.

Opštinski sud u Sremskom Mitrovici je, nakon održanog ročišta 7. juna 2002. godine, doneo drugu prvostepenu presudu u ovom sporu P. 1375/01, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja povukla tužbu u delu postavljenog zahteva za isplatu duga od 15.800 DEM, u dinarskoj protivvrednosti , sa domicilnom kamatom od 5. feburara 1996. godine do konačne isplate.

Rešavajući o žalbi tužilje protiv navedene presude, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1365/2002 od 8. oktobra 2002. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu P. 1375/01 od 7. juna 2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučianje. U obrazloženj u presude, Okružni sud je konstotavo da prvostepeni sud prilikom odlučivanja nije postupio po uputstvima i nalogu iz prethodne drugostepene odluke i nije utvrdio činjenice koje su mu naložene, niti je proveo dokaze kako su naloženi.

Prvostepeni sud je na ročištu 21. aprila 2003. godine doneo treću prvostepenu presudu P. 1385/02, kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan.

Rešavjući o žalbi tužilje, Okružni sud u Sremskom Mitrovici je rešenjem Gž. 1002/2003 od 23. oktobra 2003. godine ukinuo ožalbenu presudu P. 1385/02 od 21. aprila 2003. godine i odredio da drugo veće prvostepenog suda postupi po nalogu iz prethodne odluke ovog suda.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je saslušao tužilju, a zatim nakon više pokušaja da utvrdi adresu tuženog i dostavljanja poziva preko oglasne table suda, zaključio glavnu raspravu i doneo četvrtu presudu P. 1179/03 od 22. marta 2006. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Po žalbi tužilje od 5. juna 2006. godine, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo rešenje Gž. 1390/06 od 15. januara 2008. godine, kojim je ukinuo prvostepenu presudu P. 1179/03 od 22. marta 2006. godine i predmet vratio na ponovno raspravljanje i odlučivanje, takođe zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Petom presudom u ovom sporu P. 89/08 od 19. novembra 2008. godine ponovo je odbijen tužbeni zahtev tužilje, kao i njen zahtev za tražene troškove postupka.

Protiv ove presude tužilja je izjavila žalbu 22. janura 2009. godine.

Rešavajući o žalbi, Apelacioni sud u Novom Sadu je, u skladu sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom pos tupku, rešenjem od 3. novembra 2010. godine otvorio raspravu pred drugostepenim većem i, nakon održane rasprave, doneo presudu Gž. 3626/10 od 23. decembra 2010. godine , kojom je postupak okončan. Ovom presudom žalba tužilje je delimično usvojena i presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 89/08 od 19. novembra 2008. godine preinačena, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji prizna da je ovlašćena d a traži namirenje svog potraživanja u iznosu od sada 5.522 evra, nekada 10.800 DEM, iz uknjiženog prava zaloge na predmetnim nekretninama u vlasništvu tuženog , te dozvolio tužilji da se putem javne prodaje opisane nepokretnosti namiri u svom potraživanju za iznos od 5.522 evra , u dinarskoj pr otivvrednosti po najpovoljnijem tržišnom kursu na dan isplate, sa kamatom opredeljenom bliže u izreci i svim troškovima i obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.350 dinara , dok je u preostalom delu žalba tužilje odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom, a nepreinačenom odbijajućem delu, potvrđena. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe , 9. februara 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10 .).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) , koji se u ovom postupku primenjivao od 23. februara 2005. godine , propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe, 21. maja 1996. godine, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3626/10 od 23. decembra 2010. godine.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i p eriod trajanja parničnog postupka koji je prethodio stupanju Ustava na sna gu.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, od svog pokretanja podnošenjem tužbe do okončanja donošenjem pravnosnažne drugostepene presude trajao četrnaest godina i sedam meseca, što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni u ovom sporu, kao ni sprovedeni dokazni postupak, ne mogu opravdati dužinu osporenog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnositeljka nesumnjivo imala opravdan interes za efikasnim rešavanjem predmetnog spora, kao i da je samo u manjoj meri doprinela trajanju postupka. Ovde se ima u vidu, pre svega, da je nakon ukidanja prve prvostepene presude, podnositeljka povukla deo tužbenog zahteva za isplatu duga od 15.800 DEM, sa opredeljenom kamatom, te da je jedno ročište (11. maja 2000. godine) odloženo na predlog punomoćnika tužilje.

Ocenjujući postupanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da su odlučujući doprinos nerazumno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dali nadležni sudovi, a, pre svega, prvostepeni sud. Naime, nerazumno dugo trajanje predmetnog parničnog postupka je uzrokovano, pre svega, nedelotvornim, a delimično i neažurnim, postupanjem prvostepenog suda . Doprinos Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici neprihvatljivo dugom trajanju osporenog parničnog postupka se ogleda, pre svega, u činjenici da je prvostepeni sud pet puta donosio presude koje su ukidane od strane Okružnog suda u Sremskom Mitrovici, odnosno preinačene od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, i to zbog pogrešno i nepot puno utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmet pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti nrp. presude u predmet ima ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' br. 70767/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'' br. 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Osim toga, Ustavni sud je utvrdio i pojave neažurnog postupanja prvostepenog suda u ovom postupku , koje se ogleda, pre svega, u neprihvatljivo dugim periodima neaktivnosti suda u kojima nije zakazano, ni održano, ni jedno ročište, i to: u periodu od deset meseci (od 27. juna 1996. godine do 29. aprila 1997. godine), periodu od dve godine i dva meseca ( od 25. februara 1998. godine do 21. aprila 2000. godine) i periodu od 18 meseci (od 18. juna 2004. godine do 14. februara 2006. godine); takođe, posle ukidanja prvostepene presude i dostavljanja spisa prvostepenom sudu 11. oktobra 2002. godine, prvo ročište u ponovnom postupku je zakazano tek posle šest meseci, ali nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki.

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Opštinskog suda u Sremskom Mitrovici P. 89/08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U pogledu zahteva za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava, koji je podnositeljka ustavne žalbe stavila u dop uni ustavne žalbe od 2. avgusta 2012. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ista izjavljena po isteku roka iz člana 84. stav 1 . Zakona o Ustavnom sudu, s obzirom na to da je punomoćniku podnositeljke drugostepena presuda kojom je okončan osporeni parnični postupak dostavljena 9. februara 2011. godine, te je Sud, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , u tački 2. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe može postići samim utvrđenjem povrede ustavnog prava.

Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja presuda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti