Odluka Ustavnog suda o ništavosti založne izjave na zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda. VKS je pogrešno primenio pravo, zanemarujući da je za hipoteku na zajedničkoj imovini potrebna izričita, pisana saglasnost drugog supružnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Bratislav Đokić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V . N . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. N . i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 198 1/2015 od 14. aprila 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1981/2015 od 14. aprila 2016. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o posebnoj reviziji drugotužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2504/14 od 5. februara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. N. iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 12. jula 2016. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1981/2015 od 14. aprila 2016. godine, zbog povrede načela ravnopravnosti polova, zabrane diskriminacije, prava na imovinu i prava na ravnopravnost supružnika, zajemčenih čl. 15, 21, 58. i 62. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navela: da je u parničnom postupku odbijen kao neos novani njen tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje ništavosti založne izjave , a koju je dao njen supružnik (prvotuženi u predmetnoj parnici), a na osnovu koje založne izjave je upisana hipoteka na spornoj nepokretnosti; da je ona po osnovu braka sa svojim supružnikom stekla tu nepokretnost, ali je ista u javne knjige bil a upisana kao isključiva svojina njenog supružnika; da tužena banka i njen supružnik nisu tražili saglasnost podnositeljke za upis hipoteke na spornoj nepokretnosti ; da u skladu sa odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona postoji zakonska pretpostavka da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen na ime jedno od njih.

Tražila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i načela i poništi osporenu revizijsku presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 6107/13 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja V. N , ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je tužbu Osnovnom sudu u Nišu protiv prvotuženog D . N . (njenog muža) i drugotužene „K . b .“ a.d, radi utvrđenja ništavosti založne izjave Ov. 3807/08 od 19. marta 2008. godine koju je prvotuženi D . N . (njen muž ) kao založni dužnik dao drugotuženoj „K . b .“ a.d, na osnovu koje je upisana izvršna vansudska hipoteka na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti …, KO Niš Bubanj , koja se nalazi na katastarskoj parceli k .p. br. …, ulica B. br. 8/1 (daljem tekstu: predmetna nepokretnost). Predm etna nepokretnost predstavlja poslovni prostor u kojem se nazi advokatska kancelarija prvotuženog D . N , a izvršna vandsuka hipo teka je upisana radi obezbeđenja novčanog potraživanja u novčanom iznosu od 15.000.000,00 dinara iz ugovora o izdavanju invensticione garancije zaključenog između prvotuženog D . N . i drugotužene „K . b .“ a.d.

Osnovni sud u Nišu je presudom P. 6107/13 od 7. maja 2014. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 2504/14 od 5. februara 2015. godine potvrdio prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom Rev. 1981/2015 od 14. aprila 2016. godine dozvolio odlučivanje o reviziji drugotužene „K. b .“ a.d kao izuzetnoj dozvoljenoj reviziji, te je preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje. U obrazloženju osporene revizijsk e presude je konstatovano: da su tužilja V. N . i drugotuženituženi D . N . 1985. godine zaključili brak; da su nižestepeni sudovi utvrdili da je predmetna nepokretnost stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku tužilje V. N . i drugotuženog D . N ., pa da ista predstavlja njihovu zajedničku imovinu; da je drugotuženi D. N . upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti u katastru nepokretnosti, na kojoj je upisana hipoteka u korist tužene „K . b .“ a.d, a na osnovu založne izjave koju je dao drugotuženi D . N . kao upisani vlasnik nepokretnosti drugotuženoj „K . b .“ a.d; da kako se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva na celoj stvari uz saglasnost svih zajedničara, shodno članu 6. stav 2. Zakona o hipoteci, i kako za davanje sporne založne izjave nije bilo izričite saglasnosti tužilje, nižestepeni sudovi su utvrdili da je sporna založna izjava ništava u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima; da se , međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak nižestepenih sudova ne može prihvatiti kao pravilan; da je odredbom člana člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci propisano da se hipoteka na nepokretnim stvarima u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara, a odredbom člana 8. stav 2. ovog zakona je propisano da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji; da, prema tome, kako je u vreme davanja založne izjave samo drugotuženi D . N . bio upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti, to je nepravilan zaključak nižestepenih sudova da je za nastanak i zasnivanje hipoteke bila neophodna i saglasnost t užilje kod davanja založne izjave; da je kod fikcije da se ko d zajedničke imovine supružnika smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika , i kad je izvršen na ime samo jednog od njih, u smislu odredbe člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, bilo je neophodno da se u katastru nepokretnosti izvrši zabeležba o zajedničkoj bračnoj imovini i trećim licima jasno stavi do znanja da se radi o stvari u zajedničkoj svojini; da se u suprotnom gubi smisao propisanog pravila da niko ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u istinitost i pouzdanost podataka o nepokretnostima u pisanim u katastar nepokretnosti, saglasno odredbi člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru ; da je načelo pouzdanja u istinitost podataka upisanih u katastru nepokretposti bilo predviđeno i odredbom člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, kojom je bilo propisano da se podaci o nepokretnosti i pravima na njima upisani u skladu sa odredbama člana 5. ovog zakona , smatraju tačnim i treća lica ne mogu trpeti štetne posledice u prometu nepokretnosti i drugim odnosima u kojima se ovi podaci koriste; da iz izloženog proizilazi i osnovan zaključak da tužena banka nije znala niti je mogla znati da se radi o nepokretnosti u zajedničkoj svojini , jer takvog upisa u javnim knjigama nema; da, sa druge strane, kako se brak kao zajednica života zasnivana na obostranom poštovanju, razumevanju i pomaganju, proizilazio bi osnovan zaključak da ova činjenica (hipoteka) nije mogla ostati nepoznata i tužilji i „njena prećutna saglasnost o zasnivanju hipoteke“; da bi suprotno stanovište vodilo zaključku da bi u datoj situaciji hipotekarni poverilac morao da se upusti u istraživanje porodičnog statusa hipotekarnog dužnika, što bi bilo u suprotnosti sa napred označenim odredbama pravilima o hipoteci i upisu prava i tereta na nepokretnostima.

4. Ustavni sud najpre ukazuje da se podnositeljka ustavne žalbe pozvala na povredu prava na imovinu i prava na ravnopravnost supružnika, zajemčenih čl. 58. i 62. Ustava. Međutim, imajući u vidu navode i sadržinu ustavne žalbe, kao i to da podnositeljka suštinski ukazuje na proizvoljnu primenu merodavnog prava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu podnositeljke posmatrao sa aspekta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) je propisano: da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.); da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2.); da je ugovor o hipoteci ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom (član 9. stav 1.); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (član 10.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11) je propisano: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se smatra da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika, da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (član 174.); da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud ( član 176.).

Odredbom člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se podaci o nepokretnosti i pravima na njima upisani u skladu sa odredbama člana 5. ovog zakona smatraju tačnim i treća lica ne mogu trpeti štetne posledice u prometu nepokretnosti i drugim odnosima u kojima se ovi podaci koriste.

6. Ustavni sud najpre naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud , u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud podseća da je podnositeljk a ustavne žalbe, kao tuži lja u parničnom postupku , tražil a utvrđenje ništavosti založn e izjave koj e je bez njene saglasnosti da o drugotuženi – nj en supružnik tuženoj banci , a na osnovu koje je upisana izvršna vansudska hipoteka na predmetnoj nepokretnosti. Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude i odbio kao neosnovan tužben i zahtev, uz obrazloženje da je u trenutku upisa hipoteke predmetna nepokretnost bila upisana kao isključiva svojina supružnika podnositeljke i da se u tom slučaju primenjuje pretpostavka istinitosti i pouzdanosti podataka iz evidencij e koju vodi katastar nepokretnosti.

Ustavni sud ukazuje da je revizijski sud u osporenoj presudi naveo osnovne principe upisa hipoteke iz merodavnih zakonskih odredbi. Ipak, pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku, kao što je ovde slučaj, potpada pod posebni zakonski režim. Posebnost bračne tekovine ogleda se u tome što se u odnosu na ovaj pravni institut primenjuje zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, prema kojoj se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. Ustavni sud napominje da je već odlučivao u sličnim situacijama kada redovni sudovi nisu navodili, niti primenili navedenu odredbu Porodičnog zakona, nalazeći da je takvo postupanje sudova dovodilo u sumnju pravičnost tih parničnih postupaka u celini ( videti odluke Ustavnog suda Už-570/2012 od 27. novembra 2014. godine, Už-8791/2013 od 5. novembra 2015. godine i Už-8149/2013 od 24. novembra 2016. godine, dostupno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs).

Specifičnost konkretnog slučaja se ogleda u tome što revizijski sud u osporenoj presudi navodi razloge zbog kojih smatra da je podnositeljka ustavne žalbe, zbog same prirode institucije braka i dostupnosti sadržaja javnih knjiga, u suštini dale „ prećutnu saglasnost“ za davanje predmetnih založnih izjava. Međutim, takvo obrazloženje sa stanovišta sadržine prava na pravično suđenje nije prihvatljivo za Ustavni sud. Naime, odredbom člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci jasno je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara, dok odredbe čl. 9. i 10. istog zakona ne ostavljaju nikakvu dilemu u pogledu forme potrebne za davanje založne izjave – u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Dakle, iz sadržine odredaba zakona proizlazi da navedena saglasnost ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti, kako to smatra revizijski sud, već ista mora biti data jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom.

Ovakvo pravno stanovište je već zauzeto u Odluci Ustavnog suda Už-6193/2018. godine od 19. jula 2018. godine.

Imajući u vidu svoju dosadašnju praksu u gotovo identičnim pravnim i činjeničnim slučajevima, Ustavni sud ukazuje da, sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, nije prihvatljivo tumačenje i primena materijalnog prava na način na koji je to učinio Vrhovni kasacioni sud u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, stoga, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1981/2015 od 14. aprila 2016. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1981/ 2015 od 14. aprila 2016. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o reviziji drugotužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2504/14 od 5. februara 2015. godine.

7. Kako je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, to nije posebno razmatrao navode o povredi načela ravnopravnosti polova i zabrane d iskriminacije, zajemčenih čl. 15. i 21. Ustava.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ništavosti založne izjave na zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti