Povreda prava na imovinu zbog nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust državnih organa da obezbede namirenje utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku nad dužnikom sa većinskim društvenim/državnim kapitalom predstavlja povredu ovog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Grišić iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Grišić i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05, povređen o pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05 od 29. juna 2006. godine i presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1003/11 od 27. juna 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Grišić iz Sremske Mitrovice, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac, advokata iz Sremske Mitrovice, podnela je 27. decembra 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 23. jula 2012. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05, kao i protiv presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05 od 29. juna 2006. godine i presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1003/11 od 27. juna 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, koja su prava zajemčena odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka 23. avgusta 2005. godine podnela tužbu radi naknade štete protiv tuženog; da je tokom parničnog postupka ukupno zakazano pet ročišta i da je 29. juna 2006. godine doneta prvostepena presuda, čiji je pismeni otpravak punomoćniku podnositeljke dostavljen 19. februara 2008. godine; da je protiv prvostepene presude 3. marta 2008. godine podnositeljka izjavila žalbu i da je na donošenje drugostepene presude čekala sledeće četiri godine i „oko pet meseci“; da je trajanje osporenog postupka izvan svakog razumnog roka, čime joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je osporenim presudama podnositeljki povređeno i pravo na pravično suđenje, jer je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici u obrazloženju osporene prvostepene presude koristio presudu istog suda K. 394/03, koja je doneta 18. jula 2007. godine, dakle nakon 29. juna 2006. godine, kada je zaključena glavna rasprava u osporenom parničnom postupku; da je osnov za donošenje osporene drugostepene presude prvostepena odluka iz krivičnog spisa istog suda K. 394/03, koja je doneta 18. jula 2007. godine i drugostepena presuda iz istog spisa od 18. oktobra 2007. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe j e predložila da Ustavni sud usvoji njenu ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u određenom iznosu i naknadi joj troškove sastavljanja ustavne žalbe i dopune ustavne žalbe u određenim i opredeljenim iznosima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05, kao i u odgovore v.f. predsednika Osnovnog suda u Sremsoj Mitrovici i v.f. predsednika Višeg suda u Sremskoj Mitrovici i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 26. avgusta 2005. godine, preko punomoćnika, Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici podnela tužbu protiv tuženog M.D, radi naknade štete. Kao vrednost predmeta spora u podnetoj tužbi je označen iznos od 200.000,00 dinara.

Tuženi je 21. septembra 2005. godine dostavio odgovor na tužbu.

U osporenom postupku je održano pet ročišta za glavnu raspravu. Na prvom od tih ročišta, održanom 3. novembra 2005. godine , sud je odbio predlog tuženog za prekid postupka, jer protiv njega tužilja vodi i krivični postupak , nakon čega je odložio ročište radi pribavljanja spisa predmeta istog suda K. 394/03. Iz istog razloga je odloženo i drugo ročište za glavnu raspravu od 23. januara 2006. godine, na kome je izveden dokaz salušanjem tužilje i tuženog u svojstvu parničnih stranaka.

Ročišta za glavnu raspravu od 7. februara i 27. marta 2006. godine, na koja su pristupili samo punomoćnici stranaka, su odložena radi mogućnosti postizanja poravnanja stranaka koje nisu pristupile.

Na poslednjem održanom ročištu za glavnu raspravu od 29. juna 2006. godine stranke su predložile da sud ovaj parnični postupak okonča, a da se u kasnijoj fazi po zaključenju rasprave pročita spis predmeta K. 394/03, koji nije bio dostavljen, iako je postupajuća sudija od krivične pisarnice to tražio dopisima od 4. novembra 2005. godine i 23. januara 2006. godine.

Postupajuća sudija je dopisima od 29. juna, 19. jula, 21. avgusta, 4. i 29. septembra i 3. novembra 2006. godine, kao i od 19. februara, 10. septembra i 24. septembra 2007. godine ponovno tražio od krivične pisarnice dostavu spisa K. 394/03 na uvid , jer su ti spisi potrebni „kao dokaz za izradu presude“, ali označeni krivični spisi nisu bili dostavljeni. Nakon ponovljenog dopisa od 14. januara 2008. godine sa istovetnim zahtevom, postupajućem sudiji u predmetu P. 804/05 su 18. januara 2008. godine dostavljeni na uvid spisi predmeta K. 434/07 (stari broj: 394/03), kao i presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K. 394/03 od 18. septembra 2007. godine i rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kž. 768/07 od 18. oktobra 2007. godine, kojim je navedena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

Osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05, koja je, kako stoji u uvodu, doneta nakon održane i zaključene glavne javne rasprave 29. juna 2006. godine odbije n je u celini tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan i obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporene presude sud je, između ostalog, naveo i da je u dokaznom postupku pročitao i presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K. 394/03 od 18. septembra 2007. godine, kao i rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kž. 768/07 od 18. oktobra 2007. godine.

Osporena prvostepena presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05 od 29. juna 2006. godine je dostavljena punomoćniku tužilje 19. februara 2008. godine, nakon čega je punomoćnik 3. marta 2008. godine protiv te presude izjavila žalbu. Spisi predmeta P. 804/05 sa izjavljenom žalbom su 4. aprila 2008. godine dostavljeni Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici.

Nakon uspostave nove mreže sudova navedeni spis je dostavljen Apelacionom sudu u Novom Sadu, da bi 25. marta 2010. godine spis bio vraćen Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, gde je zaveden pod brojem Gž. 917/10.

U daljem žalbenom postupku, Viši sud u Sremskoj Mitrovici je najpre doneo rešenje Gž. 917/10 od 18. avgusta 2011. godine kojim je Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici vratio spise predmeta P. 804/05 , radi upotpunjavanja istog spisom predmeta istog suda K. 394/03.

Nakon upotpunjavanja spisa, te prilaganja spisa predmeta K. 434/07 (raniji broj: K. 394/03), Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici 16. novembra 2011. godine ponovo dostavlja spise predmeta P. 804/05 sa izjavljenom žalbom Višem sudu u Sremskoj Mitrovici.

Osporenom drugostepenom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1 003/11 od 27. juna 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje izjavljena protiv osporene prvostepene presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05 od 29. juna 2006. godine, čime je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan.

U obrazloženju presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1003/11 od 27. juna 2012. godine je, između ostalog, navedeno i da je „prvostepeni sud cenio i dokaze iz spisa predmeta K. 394/03 protivno relevantnim odredbama Zakona o parničnom postupku, koja povreda je relativne prirode i ne utiče na zakonitost pobijane odluke“, te da je „prvostepeni sud zakonito odlučio kada je zahtev tužilje odbio i pored propusta procesne prirode koji su relativnog karaktera i koji ne utiču na zakonitost pobijane odluke“.

Osporena drugostepena presuda je dostavljena punomoćniku tužilje 18. jula 2012. godine.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je na stanovištu da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je, stoga, za ocenu p ostojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od 26. avgusta 200 5. godine, kada je podneta tužba Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, pa do 18. jula 2012. godine, kada je drugostepena presuda, kojom je osporeni parnični postupak pravnosnažno okončan, dostavljena punomoćniku podnositeljke.

Kada je reč o dužini trajanja ovog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je do dana podnošenja ustavne žalbe osporeni postupak trajao pet godina i pet meseci, odnosno da je pravnosnažno okončan tek nakon nepunih sedam godina.

Ustavni sud najpre konstatuje da se u konkretnom predmetu ne radi o postupku u parnicama iz radnih odnosa, ili povodom kolektivnih ugovora, ili zbog smetanja državine, koji postupci su hitni prema odredbama ranije važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u osporenom parničnom postupku, već se radilo o postupku u parnici o sporu male vrednosti.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se moraju proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnositeljku , osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo složenih ni činjeničnih niti pravnih pitanja koja bi zahtevala nešto obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, posebno imajući u vidu da su već na drugom ročištu za glavnu raspravu salušane paranične stranke, nakon čega je sud izveo i pismene dokaze.

Ustavni sud ocenjuje da ne postoji doprinos podnositeljke ustavne žalbe dugom trajanju postupka , s obzirom na ukupno trajanje tog postupka i pored toga što se ona nije protivila predlogu punomoćnika tuženog za odlaganje ročišta za glavnu raspravu od 7. februara i 27. marta 2006. godine, na koja su pristupili samo punomoćnici stranaka, a koja su odložena radi mogućnos ti postizanja poravnanja stranaka.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju osporenog parničnog postupka je nedelotvorno postupanje sudova u konkretnom predmetu. Tako je, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici presudu donetu na poslednjem ročištu 29. juna 2006. godine, pismeno izradio i dostavio punomoćniku podnositeljke tek 19. februara 2008. godine, dakle nakon nepunih godinu dana i osam meseci od dana donošenja, umesto u roku od osam dana, kako je to imperativno propisano odredbom člana 341. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud nalazi da opravdan razlog za ovakvo kašnjenje u pismenoj izradi donete presude ne može da predstavlja ni dugotrajno nedostavljanje spisa krivičnog predmeta K. 434/07 (raniji broj: K. 394/03), jer se, sa jedne strane, radi o predmetu istog suda, a sa druge strane, pribavljanje i uvid u spise tog predmeta nakon zaključenja glavne rasprave je bilo protivno odredbama Zakona o parničnom postupku, kako to utvrđuje i drugostepeni sud u svojoj presudi.

Pored navedenog, ni postupanje drugostepenog sud a koji je o žalbi izjavljenoj 3. marta 2008. godine protiv prvostepene presude odlučio 27. juna 2012. godine, dakle nakon duže od četiri godine, ne može se ni u kom slučaju smatrati odlučivanjem u razumnom roku, te je i ovo postupanje dodatno doprinelo značajnom odugovlačenju pravnosnažnog okončanja osporenog parničnog postupka. Ustavni sud nije mogao da prihvati navode sadržane u odgovoru v.f. predsednika Višeg suda u Sremskoj Mitrovici kao razloge koji bi opravdali četvorogodišnji drugostepeni postupak u jednostavnom postupku u parnici o sporu male vrednosti.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključ io da je nedelotvorno postupanje kako prvostepenog, tako i drugostepenog suda, dovelo do toga da je konkretni postupak u parnici o sporu male vrednosti trajao nepunih sedam godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, u skladu sa odredb om člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu to da je podnositeljka ustavne žalbe istakla i zahtev za naknadu nematerijal ne štete, Ustavni sud je, kao način pravičnog zadovoljenja , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke i podnositeljki utvrdio pravo na naknadu štete od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka. Po oceni Ustavnog suda, navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Podnositeljka ustavne žalbe je osporila i presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05 od 29. juna 2006. godine i presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1003/11 od 27. juna 2012. godine ističući da joj je tim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava.

Navodi podno siteljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje se, u suštini, zasnivaju na tvrdnji da je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici u obrazloženju osporene prvostepene presude koristio nepravnosnažnu presudu istog suda K. 394/03, koja je doneta 18. jula 2007. godine, dakle nakon 29. juna 2006. godine, kada je zaključena glavna rasprava u osporenom parničnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe, tumačeći sadržinu navedenih presuda, smatra da joj je parnični sud ocenom presude K. 394/03, koja nije ni postojala u vreme zaključenja glavne rasprave, pa samim tim ni u vreme završetka dokaznog postupka, i zasnivanjem svoje odluke na toj krivičnoj presudi povredio pravo na pravično suđenje.

S tim u vezi, Ustavni sud najpre ukazuje na to da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su nadležni organi i sudovi tumačili i primenili pozitivnopravne propise, osim u slučajevima u kojima su njihove odluke povredile ustavna prava, jer je primena zakona bila proizvoljna ili diskriminatorna, kao i ukoliko je došlo do povrede određenih procesnih prava stranaka (na pristup sudu, na obrazloženu odluku i dr.).

Analizirajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom utvrđenog prava na pravično suđenje, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud je ocenio da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici u osporenoj drugostepenoj presudi , kojom je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan, dao jasne, precizne i logične razloge kojima je obrazložio odbijanje žalbenih razloga podnositeljke ustavne žalbe, koji su u suštini istovetni tvrdnjama koje ona ponovno ističe i u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud ocenjuje da je drugostepeni sud na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložio da učinjeni procesni propust prvostepenog suda, odnosno uvid u presudu K. 394/03 nakon zaključenja glavne rasprave, a koji propust podnositeljka ističe i u ustavnoj žalbi, nema karakter apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka, već da je relativnog karaktera i da nije bio od uticaja na zakonitost pobijane prvostepene odluke. Ustavni sud zaključuje da ovakvo postupanje i obrazloženje drugostepenog suda nije ni proizvoljno niti diskriminatorno, te da ni konstatovana relativno bitna povreda odredaba proces nog prava, sama za sebe i u konkretnom slučaju, nije dovoljna da bi dovela do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, posebno imajući u vidu celokupno obrazloženje kako prvostepene, tako i drugostepene presude. Tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe da je „osnov za donošenje osporene drugostepene presude prvostepena odluka iz krivičnog spisa istog suda K. 394/03, koja je doneta 18. jula 2007. godine i drugostepena presuda iz istog spisa od 18. oktobra 2007. godine“, očigledno je neosnovana, jer potpuno suprotno proizlazi iz obrazloženja osporenih presuda. Postupajući parnični sudovi nisu svoje odluke zasnovali na označenim krivičnim odlukama, već su suprotno iznetoj tvrdnji podnositeljke ustavne žalbe, samo konstatovali šta su utvrdili uvidom u spise krivičnog predmeta K. 394/03 .

Kako Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo na to da su u osporenim presudama materijalnopravni propisi bili proizvoljno ili nepravično prim enjeni na štetu podnositeljke ustavne žalbe, niti da ima elemenata koji ukazuju na bitnu procesnu nepravičnost suprotno ustavnim jemstvima prava na pravično suđenje, to je suprotne tvrdnje podnositeljke ocenio neosnovanim.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 804/05 od 29. juna 2006. godine i presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1003/11 od 27. juna 2012. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Podnositeljka ustavne žalbe je od Ustavnog suda tražila i naknadu troškova sastavljanja ustavne žalbe i dopune ustavne žalbe u određenim i opredeljenim iznosima.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa (stav 1.) i da učesnici u tom postupku snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odluči drugačije (stav 2.). Pored navedenog, Ustavni posebno ukazuje i na to da je odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu utvrđeno da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Ustavni sud dodatno ukazuje i na to da licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Imajući u vidu prethodno izloženo, Ustavni sud je ocenio da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova podnositeljki ustavne žalbe , te podneti zahtev nije prihvatio.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević