Odbacivanje ustavne žalbe protiv akta o ponavljanju upravnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Osporenim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke, već o ispunjenosti uslova za ponavljanje postupka, pa pravo na pravično suđenje nije povređeno ratione materiae.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Đorđević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Biljane Đorđević izjavljena protiv presude Upravnog suda Srbije U. 18359/10 od 22. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biljana Đorđević iz Beograda je 25. decembra 2010. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda Srbije U. 18359/10 od 22. oktobra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, i prava na socijalnu zaštitu i na penzijsko osiguranje, garantovanih članom 21, članom 32. stav 1. i čl. 36, 69. i 70. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava odluka doneta u postupku koji je vođen po predlogu podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje pravosnažno okončanog upravnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava sadrži ustavno jemstvo svakome da će nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspraviti i odlučiti, između ostalog, o njegovim pravima i obavezama.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se pravosnažno okončani postupak ponovi, to je Ustavni sud ocenio da se osporeni akt, rationae materiae, ne može dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje, te je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatatuje da uz ustavnu žalbu podnositeljka nije pružila dokaze za navode da joj je osporenom presudom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz navedenog člana Ustava, s obzirom na to da nije dostavila pravosnažne presude iz kojih bi se moglo nesumnjivo utvrditi da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi tužbe uvažavali, odnosno da je Upravni sud o istom spornom pravnom pitanju zauzeo drugačiji pravni stav.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost osporene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod instancionog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. Kako je nesporno da je podnositeljka ustavne žalbe imala i iskoristila pravo na sudsko preispitivanje zakonitosti konačnog upravnog akta, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kom se ističe povreda odredaba čl. 69. i 70. Ustava, jer se označena ustavna prava, s obzirom na njihovu Ustavom utvrđenu sadržinu, ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa pravnom prirodom i sadržinom osporenog akta.

Kako je povreda načela zabrane diskriminacije akcesorne prirode, odnosno može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a u konkretnom slučaju nije utvrđena povreda Ustavom garantovanog prava ili slobode podnositeljke, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnju podnositeljke ustavne žalbe da je osporenom presudom povređeno načelo zabrane diskriminacije utvrđeno članom 21. Ustava.

4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv akta o ponavljanju upravnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti