Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni sud Srbije je pogrešno odbacio reviziju kao nedozvoljenu, ne primenivši izuzetak koji dozvoljava reviziju u sporovima zbog izgubljene zarade, bez obzira na vrednost spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Vučkovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Vučkovića i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 134/08 od 13. februara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog suda Srbije iz tačke 1. i određuje se da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku po reviziji koju je Milorad Vučković izjavio protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž1. 215/07 od 31. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Vučković iz Subotice, preko punomoćnika Đorđa Mrkića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 14. maja 2008. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 134/08 od 13. februara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, garantovanih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer je prema stavu Vrhovnog suda, u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnih odnosa revizija dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje. Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 491. važećeg Zakona o parničnom postupku, na osnovu odredbe člana 382. Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja predmetne tužbe prvostepenom sudu, na konkretan slučaj primenio stav 2. člana 382. ranije važećeg ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu, predaju ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000 dinara. S obzirom na to da je vrednost predmeta ovog spora 299.933,00 dinara, Vrhovni sud je rešenjem odbacio reviziju kao nedozvoljenu. Međutim, podnosilac ustavne žalbe navodi da je Vrhovni sud "prenebregnuo" odredbu člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg ZPP, prema kojoj je, izuzetno, i kada se radi o tužbenom zahtevu iz stava 2. i 3. ovog člana, revizija uvek dozvoljena u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade i drugih prihoda po osnovu rada. Tako je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Vrhovni sud odbacivanjem dozvoljene revizije povredio njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava po osnovu rada garantovana članom 60. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Presudom Opštinskog suda u Subotici P-1. 43/07 od 29. maja 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezan tuženi "Dinamotransport" A.D. Subotica (kao bivši poslodavac) da tužiocu na ime neisplaćenih zarada i naknada zarada isplati ukupan iznos od 66.805,00 dinara za period od 1. jula 2002. godine do 15. decembra 2003. godine i na ime otpremnine iznos od 223.128,00 dinara, sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama i troškovima parničnog postupka.

Presudom Okružnog suda u Subotici Gž 1. 215/07 od 31. oktobra 2007. godine uvažena je žalba tuženog, pa je preinačena navedena presuda Opštinskog suda u Subotici, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati tražene iznose neisplaćene zarade za određeni period rada pre dobijanja otkaza i obračunatu otpremninu.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. II 134/08 od 13. februara 2008.godine, na osnovu odredbe člana 401. u vezi sa članom 491. st. 1. i 4. Zakona o parničnom postupku , odbacio reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao nedozvoljenu. U obrazloženju osporenog rešenja izražen je pravni stav da se u imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu dozvoljenost revizije ceni prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su važile na dan preinačenja tužbe. Vrhovni sud je utvrdio da je na dan preinačenja tužbe na snazi bio Zakon o parničnom postupku objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 125 od 22. novembra 2004. godine, koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine. Kako je odredbom člana 394. stav 2. tog zakona propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara, a vrednost spora u konkretnom slučaju je 299.933,00 dinara, dakle manja od navedenog graničnog iznosa, revizija je, po oceni Vrhovnog suda nedozvoljena, jer je izjavljena protiv presude koja se po zakonu ne može podneti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 60. stav 4. Ustava propisano je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i niko se tih prava ne može odreći.

Odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona. U vreme podnošenja predmetne tužbe prvostepenom sudu – 1. oktobra 2004. godine, na snazi je bio Zakon o parničnom postupku ( u daljem tekstu: ranije važeći ZPP) ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), čijom je odredbom člana 382. stav 2. bilo propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000,00 novih dinara, dok je stavom 4. istog člana, koji je izmenjen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom listu SRJ“, broj 12/98, bilo propisano da:

"Izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:

1) u sporovima o izdržavanju;

2) u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada;

3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinačnih akata i radnji kojima se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo jugoslovenskog tržišta, uključujući i sporove o naknadi štete, koja se tim prouzrokuje.“

Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da, kad su u pitanju tužbeni zahtevi u sporovima zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada, revizija je prema ranije važećem ZPP bila dozvoljena i ako je vrednost spora manja od 300.000,00 dinara.

5. Analizirajući osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije sa stanovišta citiranih odredaba Zakona, Ustavni sud ocenjuje da njime nije na pravilan način odlučeno o reviziji tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe.

Iz obrazloženja rešenja proističe da je, prema stavu Vrhovnog suda, u sporovima o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, revizija dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja. Ovakav stav Vrhovnog suda je, po oceni Ustavnog suda, ispravan kada se radi o izjavljenim revizijama o kojima se odlučuje primenom odredaba važećeg ZPP, ali se ne može primeniti kada se o izjavljenoj reviziji, u smislu prelaznih odredaba člana 491. ZPP, odlučuje primenom odredaba ranije važećeg ZPP, jer je protivan odredbi člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg ZPP, koja, izuzetno, i kada se radi o tužbenom zahtevu iz stava 2. istog člana, dozvoljava mogućnost podnošenja revizije protiv pravnosnažne presude u sporovima zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada. U konkretnom slučaju, predmet spora po tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe upravo čini neisplaćena zarada iz radnog odnosa i isplata otpremnine, što jesu prihodi i materijalna prava po osnovu rada, tako da sama vrednost predmeta spora nije opredeljujuća kod odluke o dozvoljenosti predmetne revizije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nije nedozvoljena u pogledu zakonskog osnova za njeno izjavljivanje, odnosno nije podneta protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, kako je to Vrhovni sud utvrdio osporenim revizijskim rešenjem, pogrešno polazeći od odredbe člana 394. stav 2. važećeg ZPP. Ustavni sud je stanovišta da je Vrhovni sud morao odlučiti u meritumu o osnovanosti izjavljene revizije, primenom odredbe člana 382. stav 4. tačka 2) ZPP koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, a na koji upućuje odredba člana 491. stav 4. važećeg ZPP.

6. Ocenjujući navode i razloge u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sve prethodno izneto, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 134/08 od 13. februara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Naime, u situaciji kada je revizija odbačena iako je o njoj očigledno trebalo meritorno odlučivati, suštinski je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje, odnosno do uskraćivanja njegovog prava da nadležan sud oceni sve relevantne navode iz podnete revizije i pravično raspravi i odluči o potencijalnim pravima podnosioca ustavne žalbe na koja je u reviziji ukazao.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i ujedno poništio osporeno rešenje, kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, uz određivanje da nadležan sud o izjavljenoj reviziji podnosioca ustavne žalbe protiv pobijane drugostepene presude Okružnog suda u Subotici donese novu odluku.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava po osnovu rada iz člana 60. stav 4. Ustava, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o reviziji podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ovog prava biti preispitana po vanrednom pravnom sredstvu u parničnom postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, zbog čega je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti