Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog pobijanja činjeničnog stanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u sporu za ništavost ugovora o kreditu. Podnosioci su u suštini osporavali utvrđeno činjenično stanje i primenu prava od strane redovnih sudova, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Đenovića iz Beograda i Đurđice Smukov iz Trstenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Đenovića i Đurđice Smukov izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.br. 6753/10 od 16. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Đenović iz Beograda i Đurđica Smukov iz Trstenice su 27. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.br. 6753/10 od 16. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navode činjenice koje smatraju utvrđenim u parničnom postupku koji su vodili radi utvrđenja ništavosti ugovora koji su zaključili sa tuženom bankom, da je sud iz tih činjenica izveo pogrešne zaključke odnosno da su sudovi pogrešno razumeli tužbu i tužbeni zahtev, te da je u sprovedenom postupku odluka suda trebalo da bude drugačija, odnosno da je trebalo usvojiti njihov tužbeni zahtev.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. br. 10801/06 od 29. aprila 2009. godine, stavom prvim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o dugoročnom kreditu 01/03-089-P od 4. juna 2003. godine i aneks ugovora o dugoročnom kreditu od 8. avgusta 2003. godine zelenaški ugovor i stoga apsolutno ništav, jer je zaključen protivno odredbama člana 141. st. 1. i 2. u vezi sa članom 103. Zakona o obligacionim odnosima, što je tužena "Agrobanka" a.d. dužna trpeti i snositi posledice, a stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka. Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 6753/10 od 16. septembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. br. 10801/06 od 29. aprila 2009. godine.

4. Polazeći od navoda iznetih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe, nezadovoljni ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, od Ustavnog suda traže da postupa kao instancioni sud. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povredu Ustavom zajemčenog prava na koju se pozivaju, podnosioci ustavne žalbe obrazlažu, pre svega, pogrešno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom postupku po podnetoj ustavnoj žalbi, odnosno da prvenstveno osporavaju ocenu izvedenih dokaza od strane redovnih sudova, a zatim i primenu materijalnog prava, tražeći da Ustavni sud ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stavom 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u parničnom postupku došlo do proizvoljne ili arbitrerne primene merodavnog zakona. Ustavni sud konstatuje da su sudovi dovoljno jasno obrazložili svoje odluke, a takva obrazloženja ovaj sud ne smatra proizvoljnim.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog pobijanja činjeničnog stanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti