Neprihvatanje inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijative za ocenu ustavnosti više odredaba Zakona o parničnom postupku, uključujući obavezno zastupanje od strane advokata, revizijski cenzus i postupanje sa neurednim podnescima. Ocenjeno je da osporena rešenja nisu u suprotnosti sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Kostića iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Kostića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1949/04, povređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Kostić iz Leskovca je 27. decembra 2010. godine preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog porede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1949/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 28. decembra 2001. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv S. K, radi utvrđenja prava svojine; da je Opštinski sud u Leskovcu doneo prvostepenu presudu 22. januara 2004. godine, a da je Okružni sud u Leskovcu 19. aprila 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak ; da je zatim u nastavku postupka Opštinski sud u Leskovcu doneo presudu 16. novembra 2007. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev u celosti; da je protiv te presude tuženi izjavio žalbu 17. februara 2008. godine, ali da Okružni sud u Leskovcu do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u nj egovoj nadležnosti , nije odlučio ; da je tek Apelacioni sud u Nišu 11. novembra 2010. godine odlučio, što znači da je navedeni postupak pravnosnažno okončan posle osam godina i deset meseci ; da mu je takvim postupanjem nadežnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170 . Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - O dluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 1949/04 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 28. decembra 2001. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv S. K, radi utvrđenja prava svojine. Predmet je dobio broj P. 4662/01.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano i održano posle godinu dana od podnošenja tužbe , 3. decembra 2002. godine, zatim je dalje održano šest ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem više svedoka i saslušanjem parničnih stranaka, dok jedno ročište nije održano zbog odsustva postupajućeg sudije a dva iz procesnih razloga.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 4662/01 od 22. januara 2004. godine, u stavu prvom izreke , delimično je usvojen tužbeni zahtev te je utvrđeno da je tužilac po osnovu savesne, nesmet ane i neprekidne državine u dužem vremenskom trajanju od 20 godina isključivi vlasnik katastarske parcele 701, upisane u Službi za katastar nepokretnosti Leskovac na ime pok. B.K, pa je tuženi obavezan da tužiocu prizna pravo svojine na toj katastarskoj parceli; u stavu drugom izreke utvrđeno je da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženog kao davaoca izdržavanja i pok. B. K. kao primaoca izdržavanja bez pravne važnosti na navedenoj katastarskoj parceli; u stavu trećem izreke naloženo je Službi za katastar nepokretnosti da izvrši prenotaciju navedene parcele k.p. 701, tako što će je ispisati sa imena pok. B. K. i upisati na ime tužioca; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac vlasnik katastarske parcele 3174 upisane na ime pok. B. K; u stavu petom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka. Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Okružn i sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 659/04 od 19. aprila 2004. godine ukinuo presud u Opštinskog suda u Leskovcu P. 4662/01 od 22. januara 2004. godine i predmet vra tio istom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 1949/04, i dalje je održano šest ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem svedo ka i suočavanje m svedoka, dok dva ročišta nisu održana iz procesnih razloga.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1949/04 od 16. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilac vlasnik po osnovu savesne, nesmetane i nepr ekidne državine u dužem vremenskom trajanju od 20 godina katastarski h parcela br. 701 i 3174, koje su upisane u Službi za katastar nepokretnosti na ime pok. B. K. pa se tuženi obavezuje da tužiocu prizna pravo svojine na njima; stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuž enog kao davaoca i zdržavanja i pok. B. K. kao primaoca izdržavanja bez pravne važnosti u odnosu na navedene katastarske parcele; stavom tr ećim izreke naloženo je Službi za katastar nepokretnosti da izvrši upis prava svojine na tim katastarskim parcelama sa pok. B. K. na ime tužioca ; stavom čet vrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Tuženi je 18. februara 2008. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude. Okružni sud u Leskovcu kao drugostepeni sud do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti , nije odlučio o žalbi.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1377/10 od 11. novembra 2010. godine delimično je preinačena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1949/04 od 16. novembra 2007. godine u stavovima jedan, dva i tri izreke u odnosu na k .p. 3174 i u stavu četiri izreke , tako da glasi: ''Odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac vlasnik kp. 3174 upisane na ime pok. B.K. i da mu tuženi istu preda u državinu''; ''Odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženog i pok. B. K. bez pravne važnosti u odnosu na kp. 3174 i da se naloži Službi za katastar nepokretnosti u Leskovcu da kp. 3174 ispiše sa imena pok. B. K. i upiše kao svojinu tužioca''; ''Svaka stranka snosi svoje troškove''.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br.4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka , bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe, i prema Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen pet godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u ovom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe 28. decembra 2001. godine do okončanja postupka .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prve prvostepene presude prošlo je dve godine, drugostepeni sud je odlučio posle tri meseca kada je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Dalje, u nastavku postupka pred prvostepenim sudom, taj sud je odlučio posle tri i po godine, dok o izjavljenoj žalbi Okružni sud u Leskovcu nije odlučio skoro dve godine do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti . Na kraju, Apelacioni sud u Nišu je odlučio nakon deset meseci od kada je predmet u njegovoj nadležnosti kao drugostepenog suda . Dakle, postupak je pravnosnažno okončan posle devet godina, što kako po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka. Takođe, pred prvostepenim sudom je ukupno bilo održano 13 ročišta za glavnu raspravu, dok pet ročišta nije bilo održano bez krivice podnosioca ustavne žalbe , a nakon podnošenja tužbe, prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano tek posle godinu dana.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka jer se uredno odazivao pozivima suda, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Takođe, imajući u vidu predmet tužbenog zahteva u kome je traženo utvrđenje prava svojine na određenim nepokretnostima, nema sumnje da je ishod spora bio od značaja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da u navedenom postupk u nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja da bi parnični postupak trajao devet godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1949/ 04, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, obračunato g u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje , a posebno dužinu trajanja parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević